| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 22.11.2002 | Broj: Rev.2.662/01 |
| Abstrakt: | |||
"Prema članu 107. tačka 1. Zakona o radnim odnosima, zaposlenom prestaje radni odnos po njegovoj volji, ako pismeno izjavi da želi da raskine radni odnos, odnosno da otkaže ugovor o radu.
Tužilac je 7. 8. 2000. godine dao pismenu izjavu da ne želi više da radi i da raskida radni odnos.
Istoga dana direktor tuženog je prihvatio ovu izjavu i naložio donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa.
To rešenje je doneto 21. 8. 2000. godine, ali je 14. 8. 2000. tužilac povukao svoju izjavu o raskidu radnog odnosa.
Izjava zaposlenog u smislu člana 107. tačka. 1. Zakona o radnim odnosima ima karakter jednostrane izjave volje.
Ona proizvodi pravno dejstvo čim dopre do onog kome je upućena.
U ovom slučaju tužiočeva izjava je doprla do direktora tuženog istoga dana kada je i data.
Posle tog datuma nije mogla biti opozvana bez pristanka druge strane.
Direktor tuženog preduzeća nije dao pristanak na povlačenje izjave o raskidu radnog odnosa, pa je njeno dejstvo nastavljeno i posle odustajanja od izjave o prestanku radnog odnosa.
Zato je i moglo biti doneto rešenje o prestanku radnog odnosa.
To rešenje ima deklaratoran karakter.
Njime se samo konstatuje da je do toga došlo izjavom volje tužioca.
Zato bi, u ovom slučaju, do prestanka radnog odnosa došlo i da rešenje nije doneto.
Osnov za prestanak radnog odnosa leži u volji tužioca.
Njegova izjava je produkt te volje.
Ona nije bila ničim ograničena, ni ugrožena.
Stavljanje u izgled krivičnog ili disciplinskog gonjenja za učinjene radnje na radu ili u vezi sa radom su legalne i legitimne i ne utiču na slobodno ispoljavanje volje.
Nema bitnih povreda postupka iz člana 354. stav 2. tačka 10. ZPP, na koje se pazi po službenoj dužnosti.
Na osnovu izloženog ovaj sud je, u smislu člana 393. ZPP, odbio reviziju kao neosnovanu."