| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 30.12.2000 | Broj: Rev.431/00 |
| Abstrakt: | |||
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su povređeni u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila 22. juna 1997. godine krivicom vozača putničkog vozila reg. oznake NS 429-496, koje je u vreme udesa bilo osigurano od auto odgovornosti kod DD K. O iz N.. Kako je nad ovom organizacijom otvoren stečajni postupak, a tužioci svoje potraživanje nisu prijavili u stečajnu masu, tuženi je odgovoran za naknadu štete u smislu čl. 157. st. 1. Zakona o osiguranju imovine i lica.
Navedeni zaključak sudova ne može se prihvatiti.
Za rešenje spornog odnosa stranaka merodavne su odredbe Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl. list SRJ", br. 30/96, stupio na snagu 6. jula 1996. godine), osim odredbi čl. 99-107. o garantnom fondu, koje se primenjuju po isteku roka od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona, tj. od 6. jula 1997. godine.
Odredbe navedenog Zakona o naknadi štete iz čl. 157. (do isteka roka od jedne godine) na koje se pozivaju nižestepeni sudovi primenjuju se u slučaju kada je nesrećni slučaj prouzrokovan motornim vozilom čiji vlasnik nije zaključio ugovor o osiguranju, odnosno kada je šteta prouzrokovana upotrebom nepoznatog motornog vozila.
U tom slučaju za naknadu štete odgovara osiguravajuća organizacija po teritorijalnom principu.
U konkretnom slučaju prema utvrđenom činjeničnom stanju šteta nije nastala upotrebom neosiguranog, odnosno nepoznatog vozila.
Naprotiv, vlasnik vozila reg. oznake NS 429-496 je poznat i zaključio je ugovor o obaveznom osiguranju sa DD K. O. iz N., pa nema mesta primeni odredbi čl. 157. st. 1. tač. 2. Zakona o osiguranju imovine i lica.
U pogledu stečaja, Zakon o osiguranju imovine i lica pretežno se oslanja na norme Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, s tim što u članu 135. predviđa isplatne redove poverilaca pružajući veću zaštitu pojedinim grupama osiguranika u zavisnosti od njenog značaja sa stanovišta društvenog interesa.
I posle 6. jula 1997. godine, od kada se primenjuju odredbe Zakona o garantnom fondu, oštećena lica zahteve za naknadu štete ostvaruju pre svega prema osiguravaču koji je u stečaju iz stečajne mase.
Tek ukoliko šteta iz stečajne mase ne može biti naknađena, ona se ostvaruje iz sredstava garantnog fonda, ukoliko ne dođe do sporazuma o ustupanju potraživanja naknade štete Udruženju osiguravajućih organizacija Jugoslavije koje Udruženje se onda može pojaviti kao stečajni poverilac i naplatiti iz stečajne mase pripadajući deo naknade.
Tužioci dakle svoje potraživanje naknade štete po važećim odredbama Zakona o osiguranju imovine i lica zbog stečaja osiguravača ne mogu ostvariti prema osiguravajućoj organizaciji po teritorijalnom principu (prema mestu nastanka štete) već prema svom osiguravaču na način i po postupku kako to propisuje Zakon o osiguranju imovine i lica i Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, ukoliko je nad ovim otvoren stečajni postupak.
| Deskriptori: | UDES Šteta - naknada; Naknada štete |