| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Apelacioni sud u Beogradu | Datum: 17.11.2011 | Broj: Gž 2580/11 |
| Abstrakt: | |||
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2580/11
17.11.2011. godine
B E O G R A D
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Tamare Uzelac Đurović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Sanje Lekić, članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1, čiji je zajednički punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi raskida predugovora i činidbe, vrednost predmeta spora 1.162.500,00 dinara, odlučujući o žalbama tužilaca i tuženog izjavljenim protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P br.43192/10 od 23.11.2010. godine, u sednici veća održanoj 17.11.2011. godine, doneo je
UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br.43192/10 od 23.11.2010. godine u stavu drugom i trećem izreke i predmet u navedenom delu VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.
Prvostepenom presudom delimično je usvojen zahtev tužilaca pa je raskinut predugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov br.6103/08 od 29.02.2008. godine zaključen između tuženog kao prodavca i tužilaca kao kupaca, overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu 29.02.2008. godine (stav prvi izreke). Odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im, kao solidarnim poveriocima, na ime povraćaja datog isplati iznos od 12.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa eskontnom kamatom Centralne evropske banke počev od 28.02.2009. godine do isplate (stav drugi izreke). Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove spora (stav treći izreke).
Protiv navedene presude blagovremeno su izjavili žalbe i to tužioci protiv odluke sadržane u stavu drugom i trećem izreke zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi protiv odluke o troškovima postupka sadržane u stavu trećem izreke zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dao odgovor na žalbu tužilaca.
Ispitujući pravilnost prvostepene presude u smislu člana 372. ZPP, Apelacioni sud je našao da su žalbe osnovane.
Prema razlozima prvostepene presude tuženi je preko agencije “Avangarda nekretnine” u novinama “Halo oglasi” od 21.01.2008. godine oglasio prodaju kuće aa za kupoprodajnu cenu od 130.000 evra. Nakon što su stranke stupile u kontakt tužioci su, kao kupci sa tuženim, kao prodavcem 26.02.2008. godine zaključili Predugovor o kupoprodaji navedene nepokretnosti. Potpisi ugovornih strana na predmetnom ugovoru overeni su 29.02.2008. godine pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov br.6103/08. Iz navedenog predugovora proizilazi da je prodavac, ovde tuženi, vlasnik kuće aa, koja se nalazi na kat.parceli br._, opisana u A listu kao zk telo II, upisana u zkul br._ KO _ i da se sastoji od jednog dvosobnog stana od dve sobe, kuhinje, predsoblja, antrea, špajza i podruma, zatim da su ugovorne strane predugovorom preuzele obavezu da zaključe glavni kupoprodajni ugovor kojim će trajno i neopozivo izvršiti kupoprodaju opisane nepokretnosti i da kupci, ovde tužioci, predmetnu kuću kupuju za cenu od 125.000 evra i to svako od njih po ½ idealnog dela kuće, da vrednost kapare koju su kupci obavezni da plate prodavcu iznosi 12.500 evra, pri čemu se kupci obavezuju da ostatak kupoprodajne cene u iznosu od 112.500 evra isplate najkasnije do 22.04.2008. godine kada će biti zaključen glavni ugovor, kao i biti izvršena predaja predmetne nepokretnosti (član 3.). Iz člana 9. stav 2. navedenog predugovora proizilazi da se kapara ima smatrati odustanicom, te ukoliko kupci svojom krivicom ne zaključe glavni ugovor saglasni su da prodavac ima pravo, da na ime unapred sporazumno utvrđene štete zadrži iznos kapare, a ukoliko prodavac svojom krivicom ne zaključi ugovor saglasan je, da na ime unapred sporazumno utvrđene štete kupcima vrati dvostruki iznos kapare. Tužilac AA je na ime dela kupoprodajne cene 24.03.2008. godine tuženom isplatio iznos od 3.000 evra, koji iznos je tuženi vratio 04.09.2008. godine, a što proizilazi iz potvrde koju su potpisali tužilac AA i tuženi. Iz elaborata o stručnom veštačenju – proceni vrednosti stambene zgrade aa, a radi obezbeđenja kredita kod “Pireus Bank” a.d. i uspostavljanja hipoteke na predmetnoj nepokretnosti proizilazi da korisna površina predmetne kuće iznosi _ m2, pa kako se stvarna površina stambene kuće razlikuje od površine oglašene u novinama “Halo oglasi”, to tužioci nisu pristupili zaključenju glavnog ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je raskinuo Predugovor i zaključio da tužioci nemaju pravo na povraćaj datog iznosa od 12.500 evra, s obzirom da je članom 9. stav 2. Predugovora predviđeno da će se kapara smatrati odustanicom u kom slučaju prodavac, ovde tuženi, ima pravo da iznos kapare zadrži ukoliko nije skrivio da se ugovor ne zaključi, a kako je u konkretnom slučaju zaključio da na strani tuženog ne stoji krivica za nezaključenje glavnog ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti, to je odbio kao neosnovan zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da tužiocima solidarno isplati iznos od 12.500 evra.
Međutim, ovakav zaključak prvostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan, jer se osnovano žalbom tužilaca ukazuje da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o zahtevu za povraćaj iznosa od 12.500 evra počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da prvostepena presuda u ovom delu ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, jer u njoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su nejasni.
Naime, kako iz predugovora o kupoprodaji nepokretnosti i to člana 3. proizilazi da iznos od 12.500 evra predstavlja kaparu i da se isti iznos uračunava u kupoprodajnu cenu, dok iz člana 9. stav 2. da su se ugovorne strane saglasile da se navedeni iznos dat na ime kapare ima smatrati odustanicom, odnosno da ukoliko kupci svojom krivicom ne zaključe ugovor o kupoprodaji pod uslovom iz ovog predugovora saglasni su da prodavac ima pravo da na ime unapred sporazumno utvrđene štete zadrži iznos kapare, a ukoliko prodavac svojom krivicom ne zaključi ugovor o kupoprodaji pod uslovima iz ovog predugovora saglasan je da na ime unapred sporazumno utvrđene štete vrati kupcima dvostruki iznos kapare na njihov poziv, to je nejasno na osnovu čega je prvostepeni sud zaključio da iznos od 12.500 evra koji su tužioci dali tuženom predstavlja odustanicu i da tužioci nemaju pravo na povraćaj tog iznosa, s obzirom da u konkretnom slučaju prvostepeni sud nije razjasnio šta navedeni iznos predstavlja – kaparu ili odustanicu te u pogledu toga nije dao razloge, a što je bilo od uticaja na postojanje prava tužilaca na povraćaj datog.
Prema odredbi člana 80. Zakona o obligacionim odnosima ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana može po svom izboru tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu uračunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom, a ako je za neizvršenje odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugovora, ako je to moguće, ili tražiti naknadu štete i vraćanje kapare, ili tražiti vraćanje udvojene kapare. Zakon o obligacionim odnosima u članu 83. propisuje da u situaciji kada se kapara smatra odustanicom ako odustane strana koja je dala kaparu, ona gubi pravo na nju, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraća. Osnovna karakteristika odustanice shodno članu 82. Zakona o obligacionim odnosima je ta što ugovorne strane, jedna ili obe, mogu predvideti odustajanje od ugovora uz plaćanje odustanice, pri čemu Zakon ne postavlja prethodni uslov koji se tiče pitanja krivice što ugovor nije zaključen, odnosno čija je krivica što se od ugovora odustaje, a iznos koji je ugovoren da predstavlja odustanicu ne ulazi u cenu koja se po ugovoru plaća, već predstavlja paušalnu naknadu štete koju plaća strana koja je odustala od ugovora. Sa druge strane, za nezaključenje, odnosno neizvršenje ugovora u situaciji kada je ugovorena kapara, relevantno je pitanje krivice ugovornih strana što ugovor nije realizovan, pri čemu ugovornice mogu da predvide da će se kapara uračunati u ispunjenje ugovorne obaveze (član 79. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima). Parnične stranke su članom 3. predugovora ugovorile da su kupci u obavezi da prodavcu na ime kapare isplate iznos od 12.500 evra i članom 9. stav 2. da pravo na zadržavanje primljene kapare, odnosno plaćanje udvostručene kapare zavisi od krivice za nezaključenje ugovora, ali pre upuštanja u ocenu na čijoj strani stoji krivica za nezaključenje glavnog ugovora, prvostepeni sud je prethodno morao da razjasni da li iznos od 12.500 evra predstavlja kaparu ili odustanicu, pa tek pošto to utvrdi, a imajući u vidu citirane zakonske odredbe u pogledu pravne prirode kapare i odustanice, te pitanja krivice što ugovor nije zaključen, odlučiti o osnovanosti zahtev tužilaca na povraćaj predmetnog iznosa. Pri ovome, a kako je tuženi oglasio prodaju predmetne kuće navodeći u oglasu da površina kuće aa iznosi 80+80 m2 i kako iz projekta koji je dostavljen kupcima, ovde tužiocima, proizilazi da površina osnove prizemlja predmetne kuće iznosi 82,34 m2, što je daleko više od stvarne površine iz nalaza i mišljenja veštaka (58,24 m2), ne može se kao pravilan prihvatiti zaključak prvostepenog suda da na strani tuženog nema krivice za nezaključenje glavnog ugovora budući da je, imajući u vidu dokaze u spisima – oglas od 21.01.2008. godine, projekat predmetne kuće i nalaz i mišljenje veštaka, nejasno na osnovu čega je to prvostepeni sud zaključio.
Iz navedenog proizilazi da prvostepeni sud ne samo da je počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka već je pogrešno primenio materijalno pravo usled čega je i činjenično stanje nepotpuno utvrđeno zbog čega je Apelacioni sud shodno ovlašćenju iz člana 376. stav 1. i člana 377. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci ove drugostepene odluke, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka na osnovu člana 161. stav 3. ZPP, jer ista zavisi od ishoda spora.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti napred navedenu bitnu povredu odredba parničnog postupka, pa će ponovnom ocenom svih do sada izvedenih dokaza i dokaza koje stranke imaju pravo i dužnost da predlože do zaključenja glavne rasprave u smislu čl. 7, 220. i 300. ZPP, ceniti sve važne činjenice na koje mu je ukazano ovim rešenjem, a koje su pretpostavka za pravilnu primenu materijalnog prava i za svoju odluku dati jasne i dovoljne razloge; pri čemu će saslušanjem parničnih stranaka prevashodno utvrditi pravu volju ugovornih strana, a što podrazumeva da se ispita šta predstavlja iznos od 12.500 evra koji su tužioci predali tuženom i koji iznos shodno predugovoru ulazi u kupoprodajnu cenu, tj. utvrditi da li isti iznos predstavlja kaparu ili odustanicu, pri čemu će imati u vidu i činjenicu da su tužioci na ime dela kupoprodajne cene tuženom isplatili iznos od 3.000 evra, a koji iznos je tuženi 04.09.2008. godine vratio tužiocima, kao i da je od strane agencije tužiocima vraćen iznos plaćen na ime provizije, te da se ispita tok pregovaranja, odnosno koje su sve radnje parničnih stranaka prethodile zaključenju predugovora, a od čega dalje zavisi osnovanost tužbenog zahteva.
Pošto saglasno članu 384. stav 2. ZPP postupi po primedbama iz ovog rešenja, prvostepeni sud će, ceneći i ostale žalbene navode, ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.
PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Tamara Uzelac Đurović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić