Prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev za ponavljanje krivičnog postupka završenog pravnosnažnom presudom, sa obrazloženjem da je ponavljanje postupka prema odredbi člana 410. stav 1. JKP moguće samo u redovnom postupku, a podnosilac zahteva je osuđen u odsustvu u skraćenom postupku.
Povodom žalbe osuđenog, Vrhovni vojni sud je našao da je prvostepeni sud povredio krivični zakon kada je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 410. stav 1. ZKP za ponavljanje krivičnog postupka, pa je prvostepeno rešenje preinačio, tako što je dozvolio ponavljanje postupka.
S obzirom da je, u konkretnom slučaju, podnosilac zahteva osuđen u odsustvu na osnovu člana 300. stav 3. ZKP, a zahtev za ponavljanje krivičnog postupka podneo je u roku od jedne godine od dana kada je saznao za presudu kojom je osuđen u odsustvu, to su se stekli svi uslovi iz člana 410. stav 1. ZKP, da se postupak ponovi.
Izuzetak od napred navedenog pravila postoji samo kada je neko lice osuđeno u skraćenom postupku, na osnovu člana 442. stav 3. ZKP, pod uslovom da je prethodno ispitano i da njegovo prisustvo na glavnom pretresu nije nužno.
Tada ponavljanje postupka na osnovu člana 410. stav 1. ZKP ne bi bilo moguće.
Međutim, s obzirom da u konkretnom slučaju osuđeni nije bio ispitan to nisu bili ispunjeni uslovi da mu se sudi u odsustvu na osnovu člana na osnovu člana 410. stav 1. ZKP