Neosnovan je navod žalbe okrivljenog da je u pobijanoj presudi povređen krivični zakon na njegovu štetu time što je oglašen krivim za sticaj krivičnih dela iz člana 226. stav 4. i 231. stav 1. KZ SR BiH. Pogrešno je naime pravno shvatanje žalioca da se ovde radi o prividnom sticanju ovih krivičnih dela, te da zbog toga pravno postoji samo krivično delo iz člana 226. stav 4. KZ SR BiH., U analizi odnosa ovih krivičnih dela treba imati u vidu sledeće: činjenica da je njihov grupni zaštitni objekt isti. službena ili druga odgovorna dužnost i da se njihovim izvršenjem pribavlja protivpravna imovinska korist drugom, ne isključuje sticaj tih krivičnih dela.
Treba imati u vidu da se radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 231. stav 1. KZ SR BiH po zakonskom opisu sastoji u davanju ili obećanju poklona ili kakve druge koristi.
To dalje znači da učinilac, dati li obećati poklon, može jedino iz vlastite imovine, jer davanje ili obećanje poklona prema odgovarajućim odredbama Zakona o obligacionim odnosima, znači raspolaganje svojom imovinom.
Nasuprot tome, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 226. stav 4. KZ SR BiH, sastoji se u različitim oblicima zloupotrebe položaja ili ovlašćenja u društveno pravnom licu koja je motivisana pribavljanjem sebi ili drugom protivpravne imovinske koristi.