| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Srbija: Viši privredni sud | Datum: 11.01.2001 | Broj: Pž.789/02 |
| Abstrakt: | |||
Troškovi postupka.
Zahtev.
Rok.
Povlačenje tužbe (član 164. stav 7. ZPP) Navedenim rešenjem izrekom pod 1. odbačen je kao neblagovremen troškovnik tuženog u odnosu na zahtev za naknadu troškova parničnog postupka do donošenja rešenje P.623/00 od 10.01.2001 godine kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom.
Izrekom pod 2. obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova postupka nastalih povodom odustanka od pravnog leka predloga za povraćaj u pređašnje stanje od 12.01.2001 godine, plati iznos od 2.125,00 dinara.
Blagovremenom žalbom tuženi pobija navedeno rešenje u celini sa pozivom na sve žalbene razloge iz čl. 353 st. 1 ZPPa.
U obrazloženju žalbe navodi da je rešenje od 10.01.2001 godine kojim je konstatovano da je tužba povučena dobio zajedno sa predlogom tužioca za povraćaj u pređašnje stanje i pozivom za ročište zakazano za dan 12.02.2001 godine, da je u dobroj veri držao da je tužilac zaista opravdano propustio ročište i da će sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje, ali da je suprotno očekivanom tužilac povukao predlog za povraćaj u pređašnje stanje na koji način je onemogućio tuženog da u zakonskom roku traži troškove postupka.
Smatra da se pobijanim rešenjem praktično daje sudska zaštita nekorektnim postupcima pa predlaže da Viši trgovinski sud pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Viši trgovinski sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu odredaba čl. 25. Zakona o uređenju sudova, i odredbe čl. 365. ZPPa i utvrdio da žalba tuženog nije osnovana.
Naime, prema stanju u spisu prvostepeni sud je rešenjem od 10.01.2001 godine utvrdio da se tužba smatra povučenom primenom odredaba čl. 499 st. 2 Zakona o parničnom postupku.
Ovo rešenje uručeno je punomoćniku tuženog 15.01.2001 godine, a on je zahtev za naknadu troškova precizirao podneskom od 14.02.2001 godine, s tim što je troškove usmeno tražio i na ročištu od 12.02.2001 godine.
U takvoj situaciji, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je stavom 1. izreke pobijanog rešenja zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka odbacio kao neblagovremen, s obzirom da podnošenjem zahteva za naknadu troškova parničnog postupka na dan 12.02.2001 godine tuženi očigledno nije održao rok od 15 dana iz čl. 164 st. 7 Zakona o parničnom postupku kod činjenice da je obaveštenje o povlačenje tužbe primio na dan 15.01.2001 godine.
Žalbeni navodi o prekoračenju roka za isticanje zahteva za naknadu troškova parničnog postupka u slučaju povlačenja predmetne tužbe koje dakle nije usledilo na raspravi, nisu od uticaja na primenu imperativnih zakonskih normi sadržanih u navedenom stavu 7 čl. 164 ZPPa i ove zakonske odredbe ne mogu biti promenjene ni voljom stranaka ni voljom suda.
Zbog toga su u tom smislu dati navodi žalbe bez uticaja na pravilnost pobijanog prvostepenog rešenja.
Nasuprot tome, Viši trgovinski sud nalazi da Zakon o parničnom postupku ne poznaje institut preuranjenog zahteva za naknadu troškova parničnog postupka što znači da je stranka u mogućnosti da u svakom stadijumu postupka istakne zahtev za naknadu troškova prouzrokovanih vođenjem postupka, s tim što je zadnji dan za isticanje zahteva za naknadu troškova parničnog postupka u situaciji kada povlačenje tužbe bude izvršeno van rasprave 15 dan po prijemu obaveštenja o povlačenju.