Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po usmenom ugovoru o izvođenju zanatskih radova u građevinarstvu koji su izvedeni u periodu od 29. 7. 1998. do 23. 6. 2000. godine.
Predmet tužbenog zahteva je potraživanje tužioca za izvršene a neplaćene radove koji na dan 31. 12. 2000. godine iznosi 241.106, 28 dinara i obračunata zatezna kamata koji je tužilac u predlogu za izvršenje i u podnesku od 13. 3. 2001. godine opredelio na iznos od 100.448, 00 dinara.
Na raspravi održanoj dana 5. 10. 2001. godine tužilac je preinačio tužbeni zahtev na iznos od 761.160, 36 dinara sa zateznom kamatom od 30. 6. 2001. godine (241.106, 28 dinara po osnovu glavnog duga i 520.354.08 dinara po osnovu obračunate zatezne kamate na taj dug).
Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev za glavni dug, za iznos od 241.106.28 dinara, a odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa sa obrazloženjem da je zahtev za kamatu neosnovan s obzirom na to da je tužilac uglavničio zateznu kamatu i na istu tražio zateznu kamatu počev od 31. 8. 2000. godine, a što predstavlja "kamatu na kamatu" što je suprotno čl. 279. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima.
Pobijanom presudom odbijena je žalba i tužioca i tuženog jer je drugostepeni sud našao da je odlučeno o preinačenom tužbenom zahtevu, kao i da je pravilno primenjena odredba člana 279. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima kada je odbijen zahtev za isplatu kamate na kamatu.
Međutim, ovaj sud nalazi da su nižestepene presude donete uz pogrešnu primenu materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje bitno za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu, nije utvrđeno.
Tužilac je tužbom tražio isplatu glavnog duga za izvršene zanatske radove i obračunatu zateznu kamatu na taj dug, od dospelosti duga do 30. 6. 2001. godine.
Zatezna kamata je posledica docnje u ispunjenju određene novčane obaveze i teče sve do isplate iste.
Ista može biti obračunata za određeni period u apsolutnom iznosu i utužena uz glavni dug.
Obračunata zatezna kamata ne može biti predmet posebne tužbe, ukoliko glavni dug po kom je kamata obračunata nije plaćen.
Kako su nižestepeni sudovi zbog pogrešno zauzetog pravnog stava, da se zatezna kamata ne može obračunati u apsolutnom iznosu (uglavničiti) i utužiti uz glavni dug iz kog proizilazi, propustili da utvrde visinu obračunate zatezne kamate od dospelosti do 30. 6. 2001. godine, to je ovaj sud primenom čl. 395. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima ukinuo nižestepene presude u delu u kom je "tužbeni zahtev preko dosuđenog odbijen" i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
U ponovnom postupku sud će utvrditi visinu obračunate zatezne kamate za potraživanje koje predstavlja glavni dug i koje je predmet tužbenog zahteva, te će imajući u vidu izloženi stav ovog suda, ponovo odlučiti o zahtevu tužioca za obračunatu zateznu kamatu.
Utuženje zatezne kamate