| Osnov: | Zakon o parničnom postupku | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 09.06.1999 | Broj: Rev.271/97 |
| Abstrakt: | |||
Drugostepeni sud smatra da prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 10. i tačka 13. ZPP čak i pod uslovom do sada pokojna S. (primalac izdržavanja) nije ovlastila advokata za pokretanje ove parnice.
Tužioci su legitimisani za vođenje spora jer su oni jedini zakonski naslednici iza sada pokojne S. pa imaju pravo da traže raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.
Navedeno stanovište nije pravilno.
Parnični postupak u smislu člana 185. ZPP pokreće se tužbom.
Tužba kao i svaki podnesak u smislu odredaba člana 106. ZPP mora da bude potpisana.
Ako je tužba nepotpisana ona j neuredna pa taj procesni nedostatak prvostepeni sud mora pokušati da otkloni, ako je to moguće u smislu odredbe čl. 83. i 109. ZPP. Ako se taj nedostatak ne može otkloniti tužba se odbacuje.
Tužilac može tužbu podneti i preko punomoćnika.
Stranka u smislu odredaba člana 97. ZPP izdaje punomoćje pismeno ili usmeno na zapisniku kod suda.
Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpiše staviće na pismeno punomoćje umesto potpisa otisak kažiprsta.
Ako se u ovom slučaju punomoćje izdaje licu koje nije advokat potrebno je prisustvo dva svedoka koji će se potpisati na punomoćju.
U konkretnom slučaju posle izražene sumnje tuženi da je tužilja izdala punomoćje pismeno advokatu prvostepeni sud je odredio grafološko veštačenje.
Kada se punomoćnik u toku parnice promenio i priznao odlučuju činjenicu da je potpis na punomoćju ne tužilje S. već njene sestre-naslednice prvostepeni sud je odustao od izvođenja dokaza veštačenjem potpisa.
Iako punomoćnik tužilaca (zakonskih naslednika prvobitne tužilje S.) nije promenio svoju tvrdnju prvostepeni sud utvrđuje da je tužilja "uz pomoć svoje sestre potpisala punomoćje za pokretanje ovog spora" što je protivrečno tvrdnji samog punomoćnika.
Zato je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 13. ZPP na koju je drugostepeni sud morao paziti po službenoj dužnosti u smislu odredaba člana 365. ZPP. Ako tužilja nije potpisala punomoćje niti stavila otisak kažiprsta, već je punomoćje potpisalo drugo lice takva tužba je neuredna, pa zbog činjenice da je tužilja umrla u toku parnice i da se procesni nedostatak u pogledu potpisa na tužbi ne može otkloniti, prvostepeni sud je trebalo da tužbu kao neurednu odbaci.
Ukoliko su postojali uslovi za odbacivanje tužbe jer tužilja nije u skladu sa zakonom izdala punomoćje za pokretanje parnice tužioci kao naslednici i sukcesori nisu mogli u tekućoj parnici stupiti na mesto tužilje, već su morali pokrenuti posebnu parnicu, odnosno podneti posebnu parnicu, odnosno podneti posebnu tužbu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju.
Kao sukcesori oni zauzimaju položaj lica na čije mesto stupaju u parnicu.
Ako tužilja S. nije podnela tužbu to njeni naslednici nisu stekli pravo da parnicu preuzmu u stadijumu u kojem su je preuzeli niti da nastave postupak koji nije mogao da teče.
Okolnost da li je primalac izdržavanja podnela tužbu ili ne bez obzira što i njeni zakonski naslednici imaju pravo da traže raskid ugovora o doživotnom izdržavanju značajna je kod utvrđenja da li je od strane davalaca izdržavanja ugovor izvršavan u skladu sa utvrđenim obavezama i da li je tužilja bila zadovoljna izvršenjem ugovornih obaveza.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će tužbu odbaciti ukoliko utvrdi da tužilja S. nije izdala punomoćje u skladu sa odredbama člana 97. jer se taj nedostatak ne može otkloniti.