| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Datum: 30.03.2000 | Broj: Pž.1157/00 | |
| Abstrakt: | |||
Pobijanim rešenjem utvrđeno je da je takseni obveznik - tužilac dužan da plati sudsku taksu na presudu u iznosu od 42.021, 00 dinara, te naloženo Narodnoj banci Jugoslavije - Zavodu za obračun i plaćanje Niš, da ovaj iznos prenese sa računa taksenog obveznika, naznačenu u rešenju, na račun Privrednog suda u Nišu - za prihod sudskih taksa koji se vodi kod Narodne banke Jugoslavije - Zavod i obračun i plaćanje, Filijala Niš.Protiv navedenog rešenja, tužilac je blagovrmeno izjavio žalbu. U žalbi je naveo da je presudom prvostepenog suda od 28. 10.1999. godine delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, za iznos od 585.534, 00 dinara i 50.000, 00 dinara avanea, sve sa kamatom, te je taksa od strane suda trebala biti obračunata i utvrđena prema iznosu od 635.534, 00 dinara. Tako obračunata taksa iznosi 16.355, 34 dinara, a ne 42.021, 00 - kako to pogrešno utvrđuje prvostepeni sud. Predložio je da se pobijano rešenje preinači ili ukine, i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.Ispitujući prvostepeno rešenje u granicama razloga određenih u čl. 365. u vezi čl. 381. ZPP, ovaj sud nalazi da žalba nije osnovana.Prema čl. 21. st. 1, 3. i 4. Zakona o sudskim taksama, u parničnom postupku takse se plaćaju prema vrednosti predmeta spora. Vrednost predmeta spora radi naplate takse utvrđuje se prema vrednosti koju predmet spora ima u vreme podnošenja tužbe.Pod vrednošću predmeta spora u smislu st. 2. ovog člana, podrazumeva se vrednost glavnog zahteva. Prema čl. 36. st. 3. istog Zakona, kada se vrednost promeni zbog preinačenja zahteva ili zbog toga što je zahtev delimično rešen, kao vrednost za plaćanje takse uzima se promena vrednosti i to za sve podneske i radnje učinjene posle takve promene.Pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe čl. 21. i 36. koje su navedene i utvrdio taksu na presudu prema visini preinačenog tužbenog zahteva, jer se taksa obračunava i utvrđuje prema vrednosti predmeta spora, a ne samo prema vrednosti koju je tužilac uspeo da dobije u sporu, kako to pogrešno zaključuje tuženi.Iz izloženog sledi da su neosnovani razlozi žalbe tužioca, te je sud njegovu žalbu kao neosnovanu odbio, i pobijano rešenje potvrdio primenom čl. 380. st. 1. tač. 3. ZPP.