| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 12.08.2003 | Broj: Rev.2362/99 |
| Abstrakt: | |||
Vrhovni sud smatra, da je u konkretnom slučaju pogrešno primenjeno materijalno pravo, sa RAZLOGA što je izostalo utvrđivanje činjenica za pravilnu primenu materijalnog prava.
Naime, u provedenom postupku nižestepeni sudovi nisu utvrdili čije je vlasništvo predmetni stan, te samim tim da li se radi o stanu u zadružnoj, društvenoj ili državnoj svojini, od čega zavisi i postojanje uslova za otkup toga stana u smislu čl. 16. Zakona o stanovanju.
Odredbom čl. 16. Zakona o stanovanju, predviđeno je, da nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini, dužni su da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao na dan stupanja na snagu ovog Zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima predviđenim zakonom, s tim što se saglasnost može dati samo jednom licu.
Odredbom čl. 39. istog Zakona predviđeno je da odredbe ovog Zakona o korišćenju društvenog stana na osnovu ugovora o zakupu društvenog stana, primenjuju se i na korišćenje društvenih stanova koji budu dati u zakup do 31.12.95. godine.
Izmenama Zakona o stanovanju taj rok produžen je do 2000. godine.
Iz citiranih odredaba Zakona o stanovanju, nesumnjivo proizilazi da pravo otkupa ima nosilac stanarskog prava ili zakupac na neodređeno vreme, koji otkup traži na stanu u društvenoj ili državnoj svojini, a ne i zadružnoj.
U konkretnom slučaju, nije raspravljeno pitanje vlasništva predmetnog stana, jer u spisima nema nikakvih dokaza o vlasništvu predmetnog stana i njegovom svojinskom režimu.
Upravo od te činjenice zavisi pravilna primena materijalnog prava.
PRAVO OTKUPA STANA