| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Srbija: Viši privredni sud | Datum: 05.04.2004 | Broj: Pž.1999/04 |
| Abstrakt: | |||
Članom 446. ZOO propisano je preuzimanje duga promenom dužnika, tako što je određeno da se preuzimanje duga vrši ugovorom između dužnika i preuzimaoca na koji je pristao poverilac, da o zaključenom ugovoru poverioca može izvestiti svako od njih i svakome od njih poverilac može saopštiti svoj pristanak na preuzimanje duga, da se pretpostavlja da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca koje je ovaj učinio u svoje ime, da ugovarači, kao i svaki od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u određenom roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga, pa ako se poverilac u određenom roku ne izjasni smatra se da nije dao svoj pristanak, da ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da da takav pristanak., U.konkretnom slučaju, sporno je da li je tužilac dao pristanak na preuzimanje duga promenom dužnika, tj. svoj pristanak da iznos duga sa ugovorenom kamatom plati samo prvotuženi kao preuzimalac duga. Iz spisa predmeta to ne proizilazi, već suprotno. Na to upućuju procesne radnje provedene u parničnom postupku do zaključenja glavne rasprave. One se ogledaju kroz ustrajavanje tužioca kod zahteva da se oba tužena obavežu na plaćanje duga sa ugovornom kamatom od dospelosti do isplate. Ustrajavanjem kod tako opredeljenog tužbenog zahteva tužilac je kao poverilac jasno izrazio volju da ne pristaje na preuzimanje duga od strane prvotuženog. Ovo pod pretpostavkom da je zaključen ugovor o preuzimanju duga. Međutim, pravilno prvostepeni sud smatra da ugovor o preuzimanju duga nije zaključen. Ovaj ugovor se zaključuje između dužnika i preuzimaoca, dakle između prvotuženog i drugotuženog, a oni takav ugovor nisu zaključili u smislu člana 446. stav 1. ZOO. Obaveštenje prvotuženog upućeno tužiocu da on preuzima isplatu duga ni u kom slučaju ne može se smatrati ugovorom o preuzimanju duga iz člana 446. stav 1. ZOO. To obaveštenje nema ni jedan od elemenata ugovora o preuzimanju duga i može predstavljati samo ugovor o pristupanju duga iz člana 451. ZOO. Otuda se ne može prihvatiti stav drugotuženog da nije pasivno legitimisan u ovom sporu, u smislu čl. 344, 446. i 68. zoo.