| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Zrenjanin: Okružni sud * | Datum: 28.04.2000 | Broj: Gž.1899/99 |
| Abstrakt: | |||
Presudom prvostepenog suda odbijen je zahtev tužioca da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju koji su tužioci zaključili sa tuženim.Drugostepeni sud je žalbu izjavljenu protiv ove presude odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio iz sledećih razloga:Nije sporna činjenica da je ugovor o doživotnom izdržavanju koji se pobija zaključen 24.08.1995. godine, što znači da se na njega ne primenjuje sada važeći propis Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95) koji je stupio na snagu 5.05.1996. godine, već propisi koji su važili u vreme njegovog sačinjenja (član 237. navedenog zakona) .Međutim, tužioci su i po ranijim propisima izgubili pravo da zahtevaju poništaj ugovora. Raniji Zakon o nasleđivanju („Sl. glasnik SRS“, br. 52/74, 1/80 i 25/82) koji se u konkretnom slučaju primenjuje nije sadržavao odredbu o mogućnosti poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostataka elemenata aleatornosti kako to predviđa odredba čl. 203. sada važećeg Zakona o nasleđivanju, ali su tu mogućnost pružala opšta pravila o nevažnosti ugovora po Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor o doživotnom izdržavanju kome nedostaje elemenat aleatornosti nije u svakom slučaju apsolutno ništav, nego rušljiv ugovor (član 111. ZOO- Zakona o obligacionim odnosima), a pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga rušljivosti, odnosno od tri godine od dana zaključenja ugovora.Pošto su tužioci zahtev za poništaj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova njihov zahtev je valjalo kao neosnovan odbaciti.