| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 25.11.2004 | Broj: pRev.194/04 |
| Abstrakt: | |||
U postupku je utvrđeno da je po rešenju tuženog broj 1113/1 od 11.5.1994. godine I. br. 1113/4 od 17.5.1994. godine, po osnovu poreza i doprinosa tužiocu bez osnova naplaćeno 14.980,57 dinara. Pravosnažnom presudom Privrednog suda u Zaječaru P. 299/2000 od 3.11.2000. godine tuženi je obavezan da vrati tužiocu 14.980,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.5.1994. godine.Presuda je izvršena 3.7.2001. godine i tužiocu je isplaćen glavni dug sa kamatom od 159.656,89 dinara i troškovima spora od 12.388 dinara u ukupnom iznosu od 172.044,89 dinaraTužilac u ovom sporu traži štetu u vidu izgubljene dobiti, po osnovu više naplaćenog iznosa od 14.980,57 dinaraNižestepeni sudovi su stanovišta da je tuženi R. s. odgovorna za štetu po osnovu izgubljene dobiti po članu 189. Zakona o obligacionim odnosima. Prema razlozima nižestepenih sudova oduzimanjem navedenog iznosa, tužilac je u periodu od 19.5.1994. godine do 3.7.2001. godine, poslujući bez tih sredstava, ostvario manji promet i bruto poslovni dobitak.Na osnovu nalaza veštaka utvrđeno je da je tuženi u obavezi da isplati po tom osnovu 1.162.195,20 dinara, uz umanjenje isplaćene kamate po osnovu ranije pravosnažne presude.Vrhovni sud nalazi da su osnovani navodi revizije tuženog da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i odredbi člana 189. stav 3. ZOO. Po navedenoj odredbi Zakona, pri oceni izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari, ili prema posebnim okolnostima, a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Zakon o obligacionim odnosima ne sadrži posebno odredbu o načinu utvrđivanja visine štete po tom osnovu.Stoga se u svakom konkretnom slučaju utvrđuje koja je to dobit prema redovnom toku stvari.Stvarni pokazatelji za tu štetu je dobit koju je tužilac ostvario u periodu koji je prethodio oduzimanju navedenog iznosa.Tužilac je trgovačko preduzeće i ima pravo na izgubljenu dobit u visini trgovačke marže, a obim naknade takve štete ne može se zasnivati na pretpostavljenoj mogućnosti ostvarenja te dobiti, već na realnim podacima iskazanim u poslovanju oštećenog trgovačkog preduzeća u prethodnom periodu.Tužilac nije dokazao činjenice o ostvarenom prometu odnosno marži u prethodnom periodu, kada bi se moglo zaključiti da se radi o redovnom toku stvari po kome bi tužilac mogao ostvariti maržu i iz ovog iznosa koji je oduzet. Iz utvrđenih činjenica u postupak ne proizilazi zaključak nižestepenih sudova da je tužilac pretrpeo štetu po ovom osnovu.Odluke su zasnovane na nalazu veštaka koji se zasniva na pretpostavljenim mogućnostima u ostvarenju te štete.Sa iznetog preinačene su nižestepene presude i odbijen tužbeni zahtev tužioca primenom odredbe člana 395. stav 1. ZPP.