| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 07.02.2013 | Broj: Už-4102/2010 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Snježane Ranković i maloletnih Dragane i Marka Rankovića, čiji je zakonski zastupnik majka Snježana Ranković, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 201 3. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Snježane Ranković i maloletnih Dragane i Marka Rankovića i utvrđuje da je u vanparničnom i u parničnom postupku koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima O. 1378/10 i P. 11687/2010 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosiocima ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
3. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 11687/2010 okončao u najkraćem roku.
4. Odbacuje se ustavna žalba Snježane Ranković i maloletnih Dragane i Marka Rankovića izjavljena protiv zaključka Agencije za privredne registre BD 183448-1/2009 od 20. novembra 2009. godine, rešenja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja – Sektor za upravne i nadzorne poslove u oblasti privrednih registara broj 300-720-00-00707/2009-09 od 29. decembra 2009. godine i presude Upravnog suda U. 17649/10 od 30. jula 2010. godine , kao i zbog povrede prava na imovinu i prava na nasleđivanje, zajemčenih čl. 58. i 59. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima O. 1378/10 i P. 1 1687/2010.
1. Snježana Ranković i maloletni Dragana i Marko Ranković, čiji je zakonski zastupnik majka Snježana Ranković, svi iz Beograda , podneli su 15. septe mbra 2010. godine, preko punomoćnika Danice Kljajević , advokata iz Beograd a, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na nasleđivanje, zajemčenih članom 32. stav 1. i čl. 58. i 59. Ustava Republike Srbije, učinjenih u postupcima koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima O. 1378/10 i P. 1 1687/2010, kao i aktima označenim u izreci.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno : da je Dragan Ranković, suprug, odnosno otac podnosilaca, 28. januara 2004. godine pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu sačinio i d eponovao zaveštanje, u kome je naveo šta od imovine poseduje i na koji način tu imovinu i kome želi da rasporedi; da je pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pokrenut ostavinski postupak, u kome su rešenjem O. br. 442/05 od 13. septembra 2006. godine na parnicu upućene kćerke ostavioca iz prvog braka, Julija Ranković i Sandra Bogdanović, radi utvrđenja da navedeno zaveštanje ostavioca nije punovažno, a postupak raspravljanja zaostavštine prekinut do prav nosnažnog okončanja parnice; da je predmetni parnični postupak pokrenut 31. oktobra 2006. godine i da još nije okončan, a „kraj mu se ne nazire“.
U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da su podnosioci 3. oktobra 2006. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu podneli predlog
za određivanje staraoca zaostavštine u predmetu O. 442/05, ali da o navedenom predlogu do danas nije pravosnažno odlučeno; da su podnosioci ukazivali sudu na opasnost od nastajanja nenadoknadive štete po zaostavštinu usled neodlučivanja o navedenom predlogu, s obzirom na to da se imovina koja
predstavlja predmet zaostavštine „rapidno urušava“, te da u privrednom društvu „MAG Intertrade Holding", d.o.o. iz Beograda , čiji udeli su predmet
zaostavštine, ne postoji lice ovlašće no za zastupanje. Podnosioci ustavne žalbe ističu da su im na opisani način povređeni pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, jer su „onemogućeni da ostvaruju svoja svojinska prava na toj imovini, koja je prešla na njih po sili zakona u trenutku smrti ostavioca“.
Ustavnom žalb om se predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su osporenim akgima, kao i u postupcima koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima O. 1378/10 i P. 1 1687/2010, podnosiocima povređena označena prava zajemčena Ustavom. Takođe se predlaže da Ustavni sud poništi osporene akte, „naredi registraciju promene“ kod privrednog subjekta upisanog u Registar privrednih subjekata kao ,,MAG Intertrade Holding" d.o.o. iz Beograda i utvrdi pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu štete usled navedenih povreda ljudskih prava.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe, osporenih akata i spisa predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu O. 1378/10 i P. 11687/2010, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
3.1. Snježana Ranković i maloletni Dragana i Marko Ranković (ovde podnosioci ustavne žalbe), Sandra Bogdanović i Julija Ranković podneli su 12. februara 2005. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu predlog da se izvrši proglašenje testamenta pokojnog dragana Rankovića i „sprovede postupak po zakonu“. Predmet je dobio broj O. 442/05, a prvo ročište održano je 23. februara 2005. godine , na kome je sud proglasio testament i odložio raspravu na neodređeno vreme, radi popis a pokretnih stvari zaostavštine. Sud je u nastavku postupka održao još šest ročišta (23. juna, 28. septembra, 15. novembra i 1. decembra 2005. godine i 7. marta i 13. septembra 2006. godine), radi utvrđiv anja predmet a zaostavš tine i uzimanja nasledničkih izjava. Nasledne učesnice Julija Ranković i Sandra Bogdanović osporile su testament zbog nesposobnosti rasuđivanja testatora u momentu sačinjavanja testamenta, zbog povrede nužnog naslednog dela koji bi im pripao po zakonu, kao i s toga što je testamentom raspolagano imovinom koja nije pripadala ostaviocu.
Postupajući sud je rešenjem O. 442/05 od 13. septembra 2006. godine uputio na parnicu navedene nasledne učesnice, radi utvrđenja da testament nije punovažan, a postupak za raspravljanje zaostavštine prekinut je do pravnosnažnog okončanja parnice ili do proteka roka od 30 dana, ukoliko parnica ne bude pokrenuta.
Podnosioci ustavne žalbe su 3. oktobra 2006. godine tražili da sud odredi staraoca zaostavštine, u smislu čl . 210. i 211. Zakona o nasleđivanju .
Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O. 442/05 od 15. novembra 2006. godine odbijen je predlog podnosilaca za postavljanje staraoca zaostavštine, kao neosnovan. Postupajući sud je našao da za tim nema potrebe, jer je testator odredio izvršioca testamenta. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 4676/07 od 5. jula 2007. godine usvojena je žalba podnosilaca, ukinuto navedeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, jer je ocenjeno da prvostepeni sud nije imao u vidu da predmetna zaostavština obuhvata i imovinu koja nije predmet raspolaganja testmentom , da je imovina veće vrednosti i da ne postoji saglasnost sanaslednika ni o upravljanj u imovinom, niti o osnovu nasleđivanja .
Podnosioci ustavne žalbe su 29. marta 2007. godine podneli istom sudu predlog za pokretanje ostavinskog postupka po zakonskom redu nasleđivanja .
Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O. 442/05 od 29. februara 2008. godine sud je za privremenog staraoca za ostavštine postavio podnositeljku ustavne žalbe Snježan u Ranković, ali je i ovo rešenje drugostepeni sud ukinuo rešenjem od 11. februara 2009. godine, jer u postupku nije, saglasno odredbi člana 103. Zakona o nasleđivanju, pribavljeno izjašljenje lica koja su pozvana na nasleđe, naročito imajući u vidu da postoji očigledan sukob interesa među sanaslednicima.
Miloš Kostić, advokat iz Beograda je 3. novembra 2009. godine, u svojstvu izvršioca testamenta, obavestio sud da naslednici nisu postigli sporazum oko raspodele ostavinske mase i da je dotadašnji zakonski zastupnik Živorad Agatonović raskinuo radni odnos sa privrednim društvom „MAG Intertrade Holding“ d.o.o. iz Beograda.
Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, predmetni ostavinski postupak nastavljen je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu O. 1378/10. U ovom delu postupka sud je utvrđivao predmet zaostavštine koja se raspravlja po zakonskom osnovu nasleđivanja, uzimao nasledničke izjave i odredio izvođenje dokaza veštačenje m. Rešenjem tog suda od 7. avgusta 2010. godine za privremen og staraoca zaostavštine određen je izvršilac predmetnog testamenta i odbijen je predlog podnosilaca da se nastavi postupak raspravljanja zaostavštine po zakonskom osnovu nasleđivanja kao neosnovan. Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 14280/11 od 29. f ebruara 2012. godine odbio kao neosnovan u žalb u podnosilaca izj avljenu pr otiv prvostepenog rešenja, nalazeći da na zaostavštini kao celini postoji nepodeljena svojina svih naslednika, te se ne može raspravljati delimično, niti doneti delimično ostavinsko rešenje, bez obzira na to što neki deo zaostavštine nije sporan .
Privremeni staralac zaostavštine je 31. oktobra 2012. godine obavestio sud da su propali svi njegovi napori da se mirno reše sporni odnosi među sanaslednicima , a posebno da se sporazumno odredi zakonski zastupnik privrednog društva „MAG Intertrade Holding“ i zbog pogoršanog zdravstvenog stanja zamolio da ga sud razreši dužnosti privremenog staraoca zaostavštine .
3.2. Sandra Bogdanović iz Beograda podnela je 31. oktobra 2006. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv podnosilaca ustavne žalbe i ostalih naslednih učesnika radi utvrđenja ništavosti predmetnog testamenta, a predmet je dobio broj P. 6987/06.
Postupajući sud je 9. novembra 2006. godine dostav io tužb u na odgovor tuženima, a pripremno ročište je održano 21. maja 2007. godine , na kome je tužilja predložila da se veštačenjem utvrdi da li je testator bio sposoban za rasuđivanje u periodu koji je prethodio sastavljanju testamenta.
Sud je odlučio da radi utvrđenja navedene sporn e činjenic e izvede dokaz saslušanjem svedoka i u periodu od 22. juna 2007. godine do 26. novembra 2012. godine zakazao 25 ročišta, a održao osam. Za održavanje 15 ročišta nisu bile ispunjene procesne pretpostavke, jer neka od stranaka nije bila uredno pozvana, dva ročišta su odložena zbog nedolaska uredno pozvanih svedoka, a jedno ročište na zahtev tužilje. Postupajući sud je saslušao kao svedoke lekare koj i su lečil i ostavioca, kao i lica koja su bila u ličnom odnosu sa njim, odnosno članovima njegove porodice. Do dostavljanja spisa Ustavnom sudu nije doneta prvostepena presuda u predmetnom postupku.
3.3. Osporenim zaključkom Agencije za privredne registre 183448-1/2009 od 20. novembra 2009. godine odbačen je zahtev podnosioca registracione prijave za registraciju promene direktora kod privrednog subjekta upisanog u Registar privrednih subjekata kao „MAG Intertrade Holding“ d.o.o. iz Beograda, zbog neispunjenosti uslova iz člana 22. stav 1. tač . 3 ) i 4 ) Zakona o registraciji privrednih subjekata.
Osporenim rešenjem Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja – Sektor za upravne i nadzorne poslove u oblasti privrednih registara broj 300-720-00-00707/2009-09 od 29. decembra 2009. godine odbijena je žalba privrednog društv a „MAG Intertrade Holding “, d.o.o. iz Beograda izjavljena protiv navedenog osporenog zaključka Agencije za privredne registre. U obrazloženju drugostepenog rešenja j e navedeno, pored ostalog: da je u postupku utvrđeno da se pred nadležnim sudom vodi ostavinski postupak iza smrti člana društva Dragana Rankovića, kao i parnični postupci po tužbama Julije Ranković Sandre Bogdanović radi utvrđenja ništavosti testamenta , kojim je, između ostalog, raspolaga no udelom u ovom društvu; da, saglasno članu 136. stav 1. Zakona o privrednim društvima , članovi društva s ograniče nom odgovornošću čine skupštinu, a prema odredbi č lana 128. stav 4. istog zakona , prenos udela na naslednike ima pravno dejstvo u skladu sa aktom o nasleđivanju; da u Registar nisu upisani novi članovi društva koji bi na skupštini članova društva mogli doneti odluku o izboru novog zastupnika i direktora društva, niti ce u spisima nalaze dokazi da su pravnosnažnim aktom o nasleđivanju određeni za naslednike; da je , imajući u to u vidu, prvostepeni organ pravilno postupio kada je dispozitivom ožalbenog zaključka odbacio predmetni zahtev, zbog neispunjenosti uslova iz člana 22. stav 1. tačka 4 ) Zakona o registraciji privrednih subjekata.
Osporenom presudom Upravnog suda U. 17649/10 od 30. jula 2010. godine odbijena je tužba tužioca „MAG Intertrade Holding“ d.o.o. iz Beograd a, protiv navedenog osporenog rešenja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kao neosnovana.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe poziva ju, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se j emči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, kao i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.); da se j emči pravo nasleđivanja, u skladu sa zakonom (član 59.) .
Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, od značaja su i odredbe Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05), kojima je propisano: da ako učesnik koji je upućen na parnicu ili postupak pred upravnim organom u određenom roku, koji ne može biti duži od 30 dana, pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom, vanparnični postupak će se prekinuti do pravnosnažnog okončanja tog postupka, a ako ni jedan od učesnika do završetka vanparničnog postupka ne pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom, sud će dovršiti postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik upućen na parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom (član 24. st. 1. i 2.); da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, kao i da će sud tako postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, a naročito punovažnost ili sadržina testamenta (član 119. st. 1. i 2.); da će sud, kad utvrdi kojim licima pripada pravo na na sleđe, oglasiti ta lica za n aslednike rešenjem o nasleđivanju, koje mora da sadrži , između ostalog, označenje nepokretnosti sa podacima iz zemljišnih knjiga, kao i označenja pokretnih stvari sa pozivom na popis; lično ime, zanimanje i prebivalište naslednika, odnos naslednika prema ostaviocu - da li nasleđuje kao zakonski ili testamentalni naslednik, a ako ima više naslednika i deo u kome učestvuju u nasleđu (član 122. st. 1. i 2.).
Odredbama Zakona o parničnom postupku («Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se p ostupak prekida, između ostalog, kad je to drugim zakonom određeno (član 214.); da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji, s tim da za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, ali ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave, sud može na osnovu te rasprave doneti odluku (član 216. st. 1. i 2.) .
Saglasno odredbama 210. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 101/ 03), ako nije poznato ima li naslednika, ili je njihovo prebivalište ili boravište nepoznato, kao i u drugim slučajevima kad je to potrebno, sud će postaviti privremenog staraoca zaostavštine (stav 1.), s ud može privremenog staraoca zaostavštine postaviti i na zahtev ostaviočevih poverilaca, isporukoprimaca ili korisnika naloga (stav 2.) , o postavljanju privremenog staraoca sud će obavestiti organ starateljstva, koji može postaviti drugog staraoca (stav 3.).
Odredbom člana 211. navedenog zakona je propisano da je privremeni staralac zaostavštine ovlašćen da u ime naslednika tuži i bude tužen, da naplaćuje potraživanja, isplaćuje dugove i isporuke i uopšte da zastupa naslednike.
5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da postupak raspravljanja zaostavštine (vanparnični - ostavinski postupak) po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od 12. februara 2005. godine, kada su podnosi oci ustavne žalbe podne li Drugom opštinskom sudu u Beogradu predlog za pokretanje ostavinskog postupka, pa do danas.
Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je vanparnični postupak do podnošenja ustavne žalbe ukupno trajao pet godina i sedam meseci i da još uvek nije okončan.
Pri utvrđivanju opravdanosti trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu o tome da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud, pre svega, ukazuje na specifičnost ostavinskog postupka koji se u mnogome razlikuje od parničnog postupka. Naime, u postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima. Dakle, radi se o postupku u kome se mogu pojaviti brojna sporna pravna i činjeničnih pitanja. Tako, kada se u vanparničnom postupku postavi prethodno pitanje, ono u suštini ima ista obeležja kao prethodno pitanje u parničnom postupku. Međutim, vanparnični sud nema ovlašćenja da sam rešava prethodno pitanje ako su sporne činjenice od značaja za rešavanje tog pitanja, već učesnike u postupku upućuje da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešavanja prethodnog pitanja. Nakon okončanja parnice, meritorna odluka doneta u parničnom postupku predstavlja osnov za rešavanje spornog prava u ostavinskom postupku. Iz toga sledi da se predmetni ostavinski postupak (koji je prekinut nakon godinu dana i sedam meseci) ne može posmatrati odvojeno od parničnog postupka koji je pokrenu t radi rešavanja prethodnog pravnog pitanja – p unovažnosti testamenta ostavioca, jer je donošenje odluke u ovom vanparničnom predmetu uslovljeno prethodnim pravnosnažnim okončanjem parnice. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka u kome se rešava o prethodnom pitanju, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom ro ku, ali neopravdano odugovlačenje u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuje povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu ''Smoje protiv Hrvatske '', aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).
Analizirajući dužinu trajanja parničnog postupka koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 11687/2010, u kome se odlučuje o ništavosti spornog testamenta, Ustavni sud konstatuje da u predmetn om parničn om postupk u posle šest godina još nij e doneta prvostepena odluka, što ukazuje da sudski postupak nije okončan u razumnom roku. I pored ove konstatacije, Sud je , ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, utvrdio da je u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, bilo relativno složenih či njeničnih i pravnih pitanja, jer je sud trebalo da utvrdi da li je bolest zaveštaoca imala uticaj na njegovo rasuđivanje u vreme sastavljanja testamenta, zbog čega je trebalo sprovesti dokazni postupak, sasluša njem parničn ih stran aka, svedoka i veštaka.
U pogledu ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da oni nisu doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka, budući da su se uredno odazvali na sve pozive za zakazana ročišta. Nema sumnje da je pitanje utvrđivanja punovažnosti spornog testamenta od velikog značaja za podnosioce, jer od toga zavisi veličina njihov og naslednog dela.
Ispitujući postupanje nadležnih sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da tok om osporenog parničnog postupka nije doneta nijedna presud a, niti je prvostepeni sud preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča i da se o pravima stranaka u postupku odluči ažurno i bez nepotrebnog odugovlačenja . Ovo stoga što je parnični sud u navedenom periodu zakazao ukupno 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih 1 7 ročišta nije održano iz razloga koji se ne mogu pripisati podnosiocima ustavne žalbe. Nedelotvorno postupanje prvostepenog suda ogledalo se, pre svega, u propuštanju suda da obezbedi uredno dostavljanje pismenih poziva pojedinim tuženima i svedocima , zbog čega nije održano čak 15 ročišta .
S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena do sada sprovedenog parničnog postupka, zasnovana na Ustavu, praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Imajući u vidu da je postupak raspravljanja zaostavštine pok. Dragana Rankovića , koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu O. 1378/10, započet još 2005 . godine i prekinut do okončanja navedenog parničnog postupka za koji je ocenjeno da traje van granica razumno g rok a, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe i u predmetnom vanparničnom postupku povređeno pravo na suđenje u raz umnom roku.
Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi ocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe li podnosi oci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, doprinos podnosi laca ustavne žalbe, a posebno dužinu trajanja predmetn ih postup aka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnos ioci ustavne žalbe pretrpe li zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je , takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 1 1687/2010 okončao u najkraćem roku.
8. Ocenjujući dopuštenost ustavne žalbe izjavljene protiv zaključka Agencije za privredne registre BD 183448-1/2009 od 20. novembra 2009. godine, rešenja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja – Sektor za upravne i nadzorne poslove u oblasti privrednih registara broj 300-720-00-00707/2009-09 od 29. decembra 2009. godine i presude Upravnog suda U. 17649/10 od 30. jula 2010. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom, odnosno lice prema kome je preduzeta osporena radnja.
Imajući u vidu da osporenim aktima nije neposredno odlučivano o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe, već o zahtevu privrednog društva „MAG Intertrade Holding “ d.o.o. iz Beograda za registraciju promene direktora kod tog privrednog subjekta , Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ni su aktivno legitimisan i za podnošenje ustavne žalbe protiv navedenih osporenih akata .
U pogledu istaknut e povred e prava na imovinu i prava na nasleđivanje, zajemčenih čl. 58. i 59. Ustava, u postupcima koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima P. 1 1687/2010 u O. 1378/10, Ustavni sud ukazuje da navedena ustavn a prav a podnosiocima ustavne žalbe mo gu eventualno biti povređen a ili uskraćen a tek odlukom nadležnog suda kojom se predmetni parnični, odnosno vanparnični postupak okončava, zbog čega je Ustavni sud utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba preuranjena, jer su navedeni postup ci još uvek u toku.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporenih akata , kao i zbog povrede označenih prava u osporenim postupcima , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao tački 4. izreke.
9. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1 . tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11 ), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević