| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 16.02.2004 | Broj: Rev.6401/98 |
| Abstrakt: | |||
Pravo svojine se u smislu člana 20. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa stiče zakonom, na osnovu pravnog posla ili nasleđivanjem, kao i odlukom državnog organa.
U smislu člana 21. istog zakona po samom zakonu pravo svojine se stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i drugim slučajevima određenim zakonom.
U konkretnom slučaju nižestepene presude ne sadrže jasne razloge u pogledu činjenice da li je tužilac postao vlasnik po osnovu održaja.
Pominje se državina zemljišta u trajanju od 20. godina, ali ta činjenica nije dovoljna.
Za sticanje svojine po osnovu vanrednog održaja osim državine u trajanju od 20 godina nužan uslov u smislu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa je i savesnost pribavioca o toj činjenici ne sadrži razloge.
Ako tužilac nema sve uslove potrebne za održaj ako je državinu stekao po osnovu pravnog posla (ugovora) bilo je nužno utvrditi da li je ugovor punovažan u pogledu forme (član 4. Zakona o prometu nepokretnosti) i da li je upravljen na prenos prava svojine ili sticanje obligacionog prava (zakupa). U svakom slučaju bilo je i kod razjašnjenja sticanja po osnovu održaja (originarno sticanje) ili sticanja na osnovu pravnog posla (derivativno sticanje) kao i kod sticanja državine po osnovu ugovora o zakupu kao svedoka saslušati prenosioca-pravnog prethodnika tužioca K. T. kao svedoka.
Takođe je bilo nužno od tužioca zatražiti radi uvida ugovor o prometu nepokretnosti ili ugovor o zakupu ukoliko je zaključen sa prenosiocem.
Sticanje prava svojine