| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 12.07.2011 | Broj: Už-2118/2009 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milenka Jovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je
Odbacuje se ustavna žalba Milenka Jovanovića.
1. Milenko Jovanović iz Beograda je 17. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Jovanke Jović Trifunović, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv: «trajne radnje Narodne Skupštine i predsednika Narodne Skupštine, kojom je Narodna Skupština preuzela sve nepravnosnažne akte i spise Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava i arhivirala ih u arhivi Narodne skupštine, počev od 26. avgusta 2005. godine pa do danas, trajne radnje kojom predsednik Narodne skupštine odbija da stavi na dnevni red sednice Narodne skupštine neopozive ostavke na članstvo u Komisiji... i izbor novog člana Komisije...te predloži novog kandidata..., koja se trajno preduzima od 20. oktobra 2004. godine do danas i trajne radnje Vrhovnog suda Srbije, kojom se žalbe podnete Vrhovnom sudu Srbije preko Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava daju u rad sudskoj upravi Vrhovnog suda Srbije, a ne žalbenom veću krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije po pravilima Zakonika o krivičnom postupku, shodnom primenom člana 21. Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava».
U ustavnoj žalbi se ističe da su podnosiocu, «kao oštećenom koji smatra da je žrtva kršenja ljudskih prava», navedenim «trajnim radnjama» povređena prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčena članom 36. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, lice koje podnosi inicijativu za pokretanje postupka pred Komisijom za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava ima sva prava koja imaju oštećeni i oštećeni kao tužilac u krivičnom postupku, jer se u postupku pred Komisijom shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku. Podnosilac takođe smatra da pravo na izjavljivanje prigovora, odnosno žalbe protiv odluke Komisije, ima ne samo lice prema kome se vodi postupak, nego i lice koje smatra da mu je povređeno ljudsko pravo, te se žalba podneta zbog nepokretanja postupka od strane «Komisije za lustraciju» ne može dati u rad «nenadležnoj sudskoj upravi», jer je Vrhovni sud Srbije nadležan da o njoj odlučuje u «žalbenom krivičnom veću sastavljnom od trojice sudija».
Ustavna žalba sadrži i inicijativu podnosioca za ocenu ustavnosti odredaba člana 11. st. 1. i 3. i člana 34. stav 3. Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava («Službeni glasnik RS», br. 58/03 i 61/03) i odredaba čl. 15. i 16. Poslovnika Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava («Službeni glasnik RS», broj 110/03).
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje samo o povredama ili uskraćivanju Ustavom zajemčenih prava i sloboda do kojih je došlo pojedinačnim aktima ili radnjama državnih organa ili imalaca javnih ovlašćenja, donetim ili preduzetim u odnosu na podnosioca ustavne žalbe prilikom odlučivanja o nekom njegovom konkretnom pravu ili obavezi.
3. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe izjavljene protiv «trajnih radnji» Narodne Skupštine, predsednika Narodne Skupštine i Vrhovnog suda Srbije...koje se svakodnevno preduzimaju od 20. oktobra 2004. godine, odnosno od 26. avgusta 2005. godine do danas», Ustavni sud je ocenio da osporene radnje ne predstavljaju pojedinačne radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je našao da ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka po ustavnoj žalbi, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Prema stavu Ustavnog suda, ako se u ustavnoj žalbi istakne zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta čijom je primenom ili tumačenjem navodno povređeno Ustavom garantovano ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda, Sud će, ako se odbacuje ustavna žalba, podnosioca ustavne žalbe uputiti na pokretanje posebnog postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.
Imajući u vidu da je ustavna žalba podnosioca odbačena, Ustavni sud ukazuje podnosiocu ustavne žalbe da, saglasno odredbi člana 168. stav 2. Ustava, može podneti inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava i Poslovnika Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata uređen je odredbama čl. 50. do 65. Zakona o Ustavnom sudu.
5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević