| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 23.05.2012 | Broj: Už-1450/2010 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi "RK OMNIS" d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba "RK OMNIS" d.o.o. izjavljena protiv radnje Gradske uprave grada Beograda - Sekretarijat za finansije - Uprava javnih prihoda grada Beograda - Sektor javnih prihoda za područja gradskih opština, Odeljenje Zvezdara u predmetu broj R-3593890.
1. "RK OMNIS" d.o.o. iz Beograda je 3. marta 2010. godine, preko punomoćnika Zorana B. Lazarevića, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv radnje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijat za finansije, Uprava javnih prihoda grada Beograda, Sektor javnih prihoda za područja gradskih opština, Odeljenje Zvezdara u predmetu broj R-3593890, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosiocu sa njegovog tekućeg računa, na osnovu rešenja Uprave javnih prihoda grada Beograda - Sektor javnih prihoda za područja gradskih opština, Odeljenje Zvezdara R-3593890 od 13. oktobra 2009. godine, prinudnim putem naplaćen označeni novčani iznos na ime komunalne takse za isticanje firme na objektu u Bulevaru Kralja Aleksandra broj 174; da podnosilac navedeno rešenje nije primio, zbog čega rešenje nije moglo postati izvršno; da je 12. februara 2010. godine podneo nadležnom organu zahtev za dostavljanje navedenog rešenja i hitno otklanjanje nepravilnosti u postupku izvršenja; da su podnosiocu povređena označena Ustavom zajemčena prava, zbog toga što je uskraćen u mogućnosti da se upozna sa sadržinom svoje obaveze, a potom i da koristi mogućnost podnošenja odgovarajućeg pravnog sredstva protiv rešenja kojim mu je utvrđena obaveza plaćanja navedenog iznosa na ime komunalne takse, posebno imajući u vidu da podnosilac "nije vlasnik spornog poslovnog objekta, i iz istog se iselio u aprilu 2009. godine".
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je dopisima od 15. aprila i 20. maja 2010. godine tražio od prvostepenog poreskog organa da dostavi izveštaj o tome da li je navedeno rešenje dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe i na koji način, te da, ukoliko jeste, dostavi dokaz o tome. Traženi izveštaj sa priloženom dokumentacijom i dokazima dostavljen je Ustavnom sudu 24. maja 2010. godine. U izveštaju je navedeno: da je 3. novembra 2009. godine od strane PTT pokušana dostava rešenja R-3592890 poreskom obvezniku "RK OMNIS" d.o.o. iz Beograda, ovde podnosiocu ustavne žalbe, te da je podnosiocu ostavljen izveštaj o preuzimanju pošiljke; da je dostava rešenja drugi put pokušana 16. aprila 2010. godine i da je tom prilikom ostavljen izveštaj pošte o preuzimanju pošiljke; da je po zahtevu podnosioca ustavne žalbe za dostavljanje navedenog rešenja i hitno otklanjanje nepravilnosti u postupku izvršenja 27. aprila 2010. godine upućen poziv punomoćniku podnosioca ustavne žalbe za učešće u postupku kancelarijske kontrole u predmetu I-02-436-3/308-2010, ali da su od strane pripravnice pozvanog advokata obavešteni da je podnosilac 19. maja 2010. godine opozvao punomoćje za zastupanje dato advokatu; da je 20. maja 2010. godine poslat novi poziv za učešće u postupku kancelarijske kontrole podnosiocu ustavne žalbe
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).
Odredbama člana 77. Zakona o opštem upravnom postupku ( "Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da se dostavljanje mora izvršiti lično licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje određeno ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja počinje teći rok koji se ne može produžavati, ili kad to naročito odredi organ koji je naredio dostavljanje, te da se smatra da je izvršeno lično dostavljanje advokatu i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji (stav 1.); da kad se lice kome dostavljanje treba lično izvršiti ne zatekne u stanu, poslovnoj prostoriji, na radnom mestu ili se u advokatskoj kancelariji ne zatekne ni lice koje je u njoj zaposleno, dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu ga može naći, pa će mu kod nekog od lica navedenih u članu 74. ovog zakona ostaviti pismeno obaveštenje da u određeni dan i čas bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi primanja pismena, te da ako i posle toga dostavljač ne zatekne lice kome dostavljanje treba izvršiti, postupiće na način propisan u članu 76. ovog zakona i tada se smatra da je dostavljanje izvršeno (stav 2.); da se dostavljanjem pismena zakonskom zastupniku, punomoćniku ili punomoćniku za primanje pismena (član 79 .) smatra da je dostavljanje izvršeno samoj stranci (stav 3.).
5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, te prava na pravno sredstvo, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac, u suštini, osporava rešenje kojim mu je utvrđena obaveza plaćanja navedenog iznosa na ime komunalne takse za isticanje firme, s obzirom na to da "nije vlasnik spornog poslovnog objekta, i iz istog se iselio u aprilu 2009. godine", ali i da osporava postupak prinudne naplate, imajući u vidu da mu navedeno rešenje nije dostavljeno, zbog čega, po njegovom mišljenju, nije ni mogla biti izvršena prinudna naplata, i zbog čega podnosilac nije mogao da ostvari mogućnost da se kontrola pravilnosti i zakonitosti rešenja izvrši u instancionom postupku po žalbi i u upravnom sporu po tužbi.
Ustavni sud ocenjuje da, kako se pravo na pravično suđenje, po prirodi stvari, jemči samo licu koje se i samo ponaša u skladu sa propisanim pravilima postupka, to se, u konkretnom slučaju, navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi navedenog prava ne mogu smatrati ustavnopravno prihvatljivim. Naime, iako dostavljanje rešenja podnosiocu nije u svemu izvršeno u skladu sa navedenim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, punomoćniku podnosioca je 27. aprila 2010. godine uredno uručen poziv za učešće u postupku po žalbi, radi izjašnjavanja o pravno relevantnim činjenicama i okolnostima, koje su navedene u "zahtevu za dostavljanje rešenja i hitno otklanjanje nepravilnosti u postupku izvršenja od 18. februara 2010. godine". Međutim, podnosilac ustavne žalbe je nakon prijema poziva za učešće u postupku dostavio nadležnom organu uprave podnesak kojim je obavestio taj organ da otkazuje punomoćje svom advokatu i nije se odazvao pozivu za učešće u predmetnom postupku. Polazeći od činjenice da je nadležni organ preduzeo sve mere da ispravi nepravilnost učinjenu u postupku dostavljanja predmetnog rešenja, a da se podnosilac ni sam, niti preko punomoćnika nije odazvao pozivu da učestvuje u postupku, podnosilac se, shodno tome, ne može pozivati na to da mu je radnjom nadležnog upravnog organa u predmetnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Takođe, navedenim ponašanjem, podnosilac ustavne žalbe je sam sebe onemogućio da protiv navedenog rešenja koristi pravo na pravno sredstvo, te se, saglasno izloženom, ne može ni pozivati na povredu ovog Ustavom zajemčenog prava.
Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da mu je navedenim postupanjem upravnog organa povređeno i pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava. U vezi sa navodima o povredi ovog ustavnog prava, podnosilac se nije konkretno pozvao na neki od principa sadržanih u navedenom članu Ustava, već povredu ovog prava vezuje za napred navedene povrede, a s obzirom na to da je Ustavni sud već dao svoju ocenu u delu koji se tiče povrede prava na pravično suđenje, kao i prava na pravno sredstvo, sledi i da navodi podnosioca o povredi prava na imovinu nisu osnovani.
Takođe, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, a da pri tom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbio u celini kao neosnovanu.
Na osnovu odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević