| Osnov: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Srbija: Viši privredni sud | Datum: 14.04.1992 | Broj: Pž.2071/93 |
| Abstrakt: | |||
Medju strankama je nesporno da je tužilac tuženom izdao nalog za otvaranje akreditiva i da je tužena banka bila u obavezi da u ime i za račun tužioca inostranoj firmi isplati 125.280 DEM, da je obaveza dospela 4.11.1991.godine, da sredstva nisu preneta inoprodavcu, te da je zato tužilac pao u docnju sa isplatom cene iz kupoprodajnog ugovora.U ovom slučaju, otvaranje akreditiva stvorilo je četiri grupe pravnih odnosa: izmedju kupca (tužioca) i prodavca (strane firme); izmedju kupca .nalogodavca za otvaranje akreditiva i banke koja akreditiv otvara; izmedju banke koja akreditiv otvara i banke korespodenta; izmedju banke korespodenta i korisnika akreditiva (strane firme, kupca).Prema tač.1.čl.3.Jednoobraznih pravila i običaja za dokumentovane akreditive, akreditivi su po svojoj prirodi transakcije odvojene od prodajnih i drugih ugovora na kojima mogu biti zasnovani, a ovi se ugovori banke ne tiču.Načelo odvojenosti i nezavisnosti pravnih odnosa u okviru akreditiva prihvatio je i ZOO, što se zaključuje iz odredbe čl.1073.st.1.ZOO koji predvidja da obaveza akreditvne banke prema korisniku nastaje danom kada je korisniku otvaranje akreditiva saopšteno.Zato je i tužena banka u samostalnoj i odvojenoj obavezi prema korisniku akreditiva (stranoj firmi .prodavcu) i to od trenutka kada je otvaranje akreditiva saopšteno prodavcu, pa, zbog načela samostalnosti i odvojenosti pravnih odnosa unutar akreditiva, tužilac nije aktivno legitmisan da od banke traži isplatu akreditiva njegovom korisniku.To što tužena banka nije izvršila nalog može biti od značaj ako tužilac pretrpi štetu iz osnovnog pravnog posla (ugovora o kupoprodaji).
| Deskriptori: | ZOO1075 AKREDITIV - DOKUMENTA |