| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 18.09.2002 | Broj: Rev.1571/02 |
| Abstrakt: | |||
Pravno je neutemeljeno stanovište nižestepenih sudova da je u konkretnom slučaju zbog prethodno pokrenutog svojinskog spora isključena mogućnost vođenja parnice za neosnovano obogaćenje.
To nisu parnice iz istog činjeničnog i pravnog osnova.
Stoga se i u slučaju prethodno pokrenute svojinske parnice između istih stranaka može paralelno voditi i spor iz neosnovanog obogaćenja.
Jer, prigovor LITISPENDENTIE može se sa uspehom istaći samo u slučaju kada o istom tužbenom zahtevu već teče parnica.
Između zahteva za utvrđenje svojinskog udela i zahteva za povraćaj neosnovano stečenog nema ni pravnog ni činjeničnog identiteta.
Iz tih razloga, pravni prethodnik tužilac je bez obzira na svojinsku parnicu tuženih imao pravnu mogućnost da podnošenjem protivtužbenog zahteva ostvari svoje potraživanje za povraćaj stečenog bez osnova.
Preduzimanjem takve procesne radnje izvršio bi se i prekid zastarnog roka.
Isti pravni učinak tužilac je mogao postići i podnošenjem samostalne tužbe za neosnovano obogaćenje.
Kod nesporne činjenice da je gradnja sporne kuće završena 1968. godine, i tužba za isplatu neosnovano stečenog izvršenog ulaganja u istu podneta sudu 29.04.1983. godine, očito je i da je zastarni rok propisan odredbom člana 14. Zakona o zastarelosti potraživanja protekao pre pokretanja ovog spora.
Iz tih razloga, tužioci su izgubili pravo da sudskim putem zahtevaju da im tuženi vrate stečeno bez osnova.
LITISPENDENCIJA Početak zastarnog roka potraživanja iz neosnovanog obogaćenja.
član 14. Zakona o zastarelosti potraživanja