| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 24.10.2013 | Broj: IUo-870/2010 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. oktobra 2013. godine, doneo je
Utvrđuje se da odredbe člana 4. stav 1. u delu koji glas i: „zgrada bruto razvijene građevinske površine preko 800m2“ i st. 2. do 5. i čl. 5. i 6. Pravilnika o sadržini i načinu izdavanja građevinske dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 93/11), nisu u saglasnosti sa zakonom.
Povodom podnetih inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti, Ustavni sud je, na sednici održanoj 7. marta 2013. godine, doneo Rešenje IUo-870/2010 kojim je, između ostalog, pokrenuo postupak za utvrđivanje nezakonitosti odredaba čl. 4. do 6. Pravilnika navedenog u izreci. Polazeći od relevantnih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US, 24/11 i 121/12), Ustavni sud je ocenio da se , kao sporn o, osnovano može postaviti pitanje da li je ministar bio ovlašćen da osporenim Pravilnikom predvidi izdavanje građevinske dozvole za prvu i drugu etapu izgradnje određenih zgrada.
Navedeno rešenje o pokretanju postupka dostavljeno je ministru građevinarstva i urbanizma na odgovor. Kako ministar nije u ostavljenom roku, a ni naknadno, dostavio odgovor, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) nastavio postupak u kome je utvrdio sledeće:
Osporeni Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja građevinske dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 93/11) doneo je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, na osnovu ovlašćenja iz člana 201. tačka 11) Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US i 24/11). Pravilnikom se bliže propisuju sadržina i način izdavanja građevinske dozvole (član 1.), predviđeno je da se građevinska dozvola izdaje na zahtev investitora koji namerava da gradi, odnosno dogradi objekat (u daljem tekstu: investitor) i propisana je sadržina zahteva za izdavanje građevinske dozvole, kao i da u slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu, zahtev sadrži i podatke o planiranim fazama, odnosno etapama građenja i konačnom roku završetka radova (član 2.); određena je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje posebne građevinske dozvole za izvođenje pripremnih radova, kao i sadržina ove građevinske dozvole (član 3.). Osporenim članom 4. Pravilnika propisano je: da građevinska dozvola za izgradnju zgrada bruto razvijene građevinske površine preko 800m2, na osnovu pravnosnažnog rešenja o lokacijskoj dozvoli kojim je predviđena fazna, odnosno etapna izgradnja, sadrži podatke o fazama, odnosno etapama na koje se odnosi građevinska dozvola (stav 1.); da građevinska dozvola za prvu etapu izgradnje zgrade iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o – konstrukciji zgrade zaključno sa krovom, instalaterskim radovima koji se moraju izvesti u ovoj etapi (delovi instalacija ispod temeljne konstrukcije, drenaža i druge slične instalacije, kao i gromobranska instalacija u konstrukciji), a po potrebi i radove na obezbeđenju iskopa temeljne jame, susednih objekata i stabilnosti terena, kao i obavezu investitora da radove završi u roku koji odredi nadležni organ i mogućnosti da se taj rok produži za najviše šest meseci, zavisno od vrste, namene i površine zgrade, tehnologije građenja, kao i mesta gde se ista nalazi (stav 2.); da građevinska dozvola za drugu etapu izgradnje zgrade iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o preostalim radovima, koji nisu obuhvaćeni prvom etapom građenja, u cilju završetka izgradnje zgrade, kao i radove na uređenju slobodnih prostora na predmetnoj parceli (stav 3.); da se građevinske dozvole za prvu i drugu etapu izgradnje izdaju rešenjem, na zahtev investitora koji namerava da gradi zgradu iz stava 1. ovog člana, u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva (stav 4.); da se građevinska dozvola za drugu etapu izgradnje zgrade izdaje po pravnosnažnosti građevinske dozvole za prvu etapu izgradnje objekta, u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva (stav. 5.). Osporenim članom 5. Pravilnika predviđeno je: da zahtev za izdavanje građevinske dozvole za prvu etapu izgradnje zgrade iz člana 4. ovog pravilnika, pored podataka iz člana 2. stav 2. ovog pravilnika, sadrži i podatke o – rešenju konstrukcije zgrade, izolaterskim radovima i radovima na instalacijama (vodovoda i kanalizacije, mašinskih i elektro instalacija) koji se iz tehnoloških razloga moraju izvesti u ovoj etapi izgradnje, po potrebi, izvođenju radova na rušenju i izmeštanju postojećih objekata i instalacija, te obezbeđenju temeljne jame i stabilnosti terena i zaštiti susednih objekata, ako je to utvrđeno lokacijskom dozvolom (stav 1.); da se uz zahtev iz stava 1. ovog člana, pored dokumentacije navedene u članu 7. stav 2. Pravilnika, podnosi i glavni arhitektonski projekat za prvu etapu izgradnje zgrade, u tri primerka, glavni projekat konstrukcije zgrade i glavni projekat instalacija (vodovoda i kanalizacije, mašinskih instalacija i elektro instalacija), a po potrebi i glavni projekat uklanjanja postojećeg objekta i instalacija, obezbeđenja temeljne jame, stabilnosti terena i zaštite susednih objekata, kao i dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta (stav 2.). Prema odredbama osporenog člana 6. Pravilnika, zahtev za izdavanje građevinske dozvole za drugu etapu izgradnje zgrade iz člana 4. ovog pravilnika, koji se podnosi najkasnije u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti rešenja o izdavanju građevinske dozvole za prvu etapu izgradnje, pored podataka iz člana 2. stav 2. ovog pravilnika, sadrži i podatke o radovima i instalacijama koji nisu obuhvaćeni prvom etapom izgradnje, a koji se odnose na preostale građevinske radove, građevinsko-zanatske radove, na instalacije vodovoda i kanalizacije, elektro instalacije, mašinske instalacije (grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija), podatke o liftovima i eskalatorima, podatke o zaštiti od požara i uređenju slobodnih prostora na parceli (stav 1.), a uz zahtev iz stava 1. ovog člana, pored dokumentacije navedene u članu 7. stav 2. Pravilnika, podnosi se i glavni arhitektonsko-građevinski projekat za drugu etapu izgradnje, u tri primerka, glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije, glavni projekat elektro instalacija, glavni projekat mašinskih instalacija (grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija), glavni projekat liftova i eskalatora, glavni projekat zaštite od požara i glavni projekat uređenja slobodnih prostora na predmetnoj parceli (stav 2.). Odredbama člana 7. Pravilnika propisano je, pored ostalog, da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi idejni ili glavni projekat u tri primerka (stav 1.) i određena je i druga dokumentacija koja se, pored idejnog ili glavnog projekta, prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole. (stav 2.).
Odredbom člana 201. tačka 11) Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US, 24/11, 121/12, 42/13-US i 50/13-US), koja je navedena kao pravni osnov za donošenje osporenog Pravilnika, propisano je da ministar propisuje bliže sadržinu i način izdavanja građevinske dozvole (čl. 136. i 137.). Odredbom člana 1. Zakona propisano je da se ovim zakonom uređuje, pored ostalog, izgradnja objekata, dok je odredbama člana 2. Zakona određeno: da je objekat građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija-kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.) (tačka 22)), da je zgrada objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr. i da se zgradama smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.) (tačka 23)), da pripremni radovi jesu radovi koji prethode građenju objekta i odnose se naročito na – rušenje postojećih objekata na parceli, izmeštanje postojeće infrastrukture na parceli, raščišćavanje terena na parceli, obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i opreme, građenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova (postavljanje gradilišne ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeđivanje nesmetanog odvijanja saobraćaja i korišćenje okolnog prostora (tačka 28) ). Zakonom je takođe propisano: da se lokacijska dozvola izdaje rešenjem za izgradnju novih i dogradnju postojećih objekata, za objekte za koje se po ovom zakonu izdaje građevinska dozvola, a sadrži sve uslove i podatke potrebne za izradu tehničke dokumentacije, u skladu sa važećim planskim dokumentom, kao i da se lokacijskom dozvolom, po zahtevu investitora, može predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja (član 54. st. 1. i 2.); da se građenje objekta vrši na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom (član 110.); da se tehnička dokumentacija za građenje i rekonstrukciju objekta izrađuje kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvođački projekat i projekat izvedenog objekta (član 116.); da se glavni projekat izrađuje za potrebe građenja objekta i pribavljanja građevinske dozvole, da glavni projekat sadrži, naročito – 1) situaciono rešenje, 2) detaljne inženjerskogeološke-geotehničke uslove izgradnje objekta, 3) geodetske podloge, 4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 5) razradu tehničko-tehnoloških karakteristika objekta sa opremom i instalacijama, 6) proračun građevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta, 7) rešenje temeljenja objekta, 8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje, 9) tehničko rešenje infrastrukture sa načinom priključenja i uređenja slobodnih površina, 10) uslove zaštite objekta i susednih objekata, 11) tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta, 12) razradu mera za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu kroz odgovarajući tehnološki proces, 13) troškove izgradnje i održavanja objekta, 14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta, kao i da glavni projekat obavezno sadrži i izjavu odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrđuje da je glavni projekat urađen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke (član 119. st. 1. do 3.). Zakonom je takođe propisana i obavezna sadržina posebnih vrsta glavnih projekata, i to: glavnog projekta za građenje, odnosno rekonstrukciju stambenih i pomoćnih objekata porodičnog domaćinstva čija ukupna bruto razvijena građevinska površina ne prelazi 400m2, odnosno ekonomskih objekata na selu do 600m2, za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave (član 120.); glavnog projekta za građenje, odnosno rekonstrukciju objekata visokogradnje, za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave (član 121.) i glavnog projekta za građenje objekata niskogradnje, za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave (član 122.).
Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji kojima se uređuje izdavanje građevinske dozvole i druga pitanja u vezi sa ovom dozvolom, sistematizovane su u okviru Glave VI. ovog zakona (čl. 133. do 147.). Tako je odredbama člana 135. Zakona propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže, pored ostalog, lokacijska dozvola i idejni ili glavni projekat u tri primerka, sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli. Odredbama člana 136. Zakona propisan o je da građevinska dozvol a sadrži, naročito, podatke o: investitoru; objektu čije se građenje dozvoljava, sa podacima o gabaritu, spratnosti, ukupnoj površini i predračunskoj vrednosti objekta, katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat, postojećem objektu koji se ruši ili rekonstruiše radi građenja, roku važenja građevinske dozvole i roku završetka građenja i dokumentaciji na osnovu koje se izdaje (stav 1.), kao i da se građevinska dozvola izdaje rešenjem u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva, a da je sastavni deo rešenja i glavni projekat (stav 3.). Saglasno odredbama člana 137. Zakona, građevinska dozvola se izdaje za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu (stav 1.); pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana (stav 2.), a pripremni radovi za objekte iz člana 133. ovog zakona (objekti za koje građevinsku dozvolu za izgradnju izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva) , kao i za objekte bruto razvijene građevinske površine preko 800m2, mogu se izvoditi i na osnovu posebne građevinske dozvole (stav 3.). Saglasno odredbama člana 138a Zakona, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona (stav 1.), a investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost (stav 2.). Odredbom člana 201. tačka 8) Zakona propisano je da ministar propisuje bliže sadržinu informacije o lokaciji i lokacijske dozvole (čl. 53. i 55.).
Imajući u vidu predmet spornog ustavnopravnog pitanja u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je pošao od odredaba Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10) , kojima je propisano da ministarstva i posebne organizacije donose, pored ostalog, pravilnike i da se pravilnikom razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade (član 15. st. 1. i 2.) i da ministarstva i posebne organizacije mogu donositi propise samo kada su na to izričito ovlašćeni zakonom ili propisom Vlade, te da ministarstva i posebne organizacije ne mogu propisom određivati svoje ili tuđe nadležnosti, niti fizičkim i pravnim licima ustanovljavati prava i obaveze koje nisu već ustanovljene zakonom (član 16.). Iz navedenog proizlazi da se pravilnikom, kao propisom organa državne uprave, razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade, te da je, saglasno odredbi člana 201. tačka 11) Zakona o planiranju i izgradnji, ministar nadležan za poslove građevinarstva ovlašćen da pravilnikom bliže propiše sadržinu i način izdavanja građevinske dozvole, koji su uređeni odredbama čl. 136. i 137. Zakona. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je, polazeći od navedenog zakonskog ovlašćenja, ministar doneo osporeni Pravilnik.
Međutim, razmatrajući zakonitost osporene odredbe stava 1. člana 4. Pravilnika Ustavni sud je utvrdio da je ministar propisujući, između ostalog, da građevinska dozvola za izgradnju zgrada bruto razvijene građevinske površine preko 800m2 sadrži podatke o fazama, odnosno etapama na koje se odnosi građevinska dozvola, odredio i objekte kod kojih postoji mogućnost fazne, odnosno etapne izgradnje. Kako je, saglasno odredbi člana 201. tačka 11) Zakona, ministar jedino bio ovlašćen da razradi i konkretizuje postojeće odredbe Zakona u pogledu sadržine i način a izdavanja građevinske dozvole , Ustavni sud je ocenio da je ministar prekoračio svoja ovlašćenja kada je odredbom člana 4. stav 1. Pravilnika odredio objekte kod kojih postoji mogućnost fazne, odnosno etapne izgradnje . Saglasno iznetom, Ustavni sud je utvrdio da osporena odredba člana 4. stav 1. Pravilnika u delu koji glasi: „zgrada bruto razvijene građevinske površine preko 800m2“, nije u saglasnosti sa Zakonom.
Polazeći od sadržine osporenog Pravilnika, Ustavni sud smatra da se u ovoj pravnoj stvari, kao prethodno, postavlja pitanje značenja etapne izgradnje objekata. Međutim, kako etapna i fazna izgradnja objekata nisu definisane i uređene ni Zakonom o planiranju i izgradnji, već su samo predviđene kao mogući načini izgradnje objekata (član 54. stav 2.), Ustavni sud je, u cilju davanja odgovora na navedeno prethodno pitanje, pošao od odredaba člana 7. Pravilnika o sadržini informacije o lokaciji i o sadržini lokacijske dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 3/10) kojima je , između ostalog, propisano: da lokacijska dozvola, koja se u skladu sa Zakonom izdaje rešenjem, u dispozitivu rešenja sadrži naročito moguće i obavezujuće faze u realizaciji projekta (stav 1. tačka 9)) i da lokacijska dozvola, koja se izdaje za ceo objekat, u dispozitivu rešenja sadrži i podatke o mogućnosti fazne izgradnje, ako ti radovi predstavljaju tehničko-tehnološku, ambijentalnu, odnosno građevinsku celinu (posebne lamele objekta i sl.) ili je za njihovo izvođenje predviđeno izdavanje posebne građevinske dozvole (pripremni radovi, izvođenje radova na formiranju temeljne jame do kote 0 i sl.), ako se radi o objektu za koji je Zakonom predviđena mogućnost fazne izgradnje i ako postoji zahtev investitora za faznu izgradnju, u kom slučaju svaka faza mora biti precizno definisana (stav 2.) . Iz navedenog proizlazi da je fazna izgradnja način izgradnje objekta po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu, kao i da ova izgradnja podrazumeva i one radove za čije je izvođenje predviđeno izdavanje posebne građevinske dozvole. U vezi sa načinom izdavanja građevinske dozvole kod fazne izgradnje objekata, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 137. stav 1. Zakona kojom je propisano da se građevinska dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da iako obaveznu sadržinu građevinske dozvole kojom je predviđena fazna izgradnja objekta čine podaci o planiranim fazama građenja, građevinska dozvola se može izdati samo za objekat u celini (npr. objekat sa više posebnih lamela, tj. faza), odnosno za deo objekta koji predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu. Iz navedenog proizlazi da pojedinačna faza u izgradnji određenog objekta (npr. posebna lamela jednog objekta) može biti predmet posebne građevinske dozvole samo ukoliko radovi koji se izvode u toj fazi predstavljaju tehničko-tehnološku, ambijentalnu, odnosno građevinsku celinu u smislu citiranog Pravilnika, odnosno tehničku i funkcionalnu celinu u smislu odredbe člana 137. stav 1. Zakona.
S tim u vezi, a u cilju utvrđivanja značenja etapne izgradnje objekata u smislu osporenog Pravilnika, Ustavni sud je pošao od odredbe stava 1. osporenog člana 4. Pravilnika, kojom je, između ostalog, propisano da građevinska dozvola za izgradnju zgrada bruto razvijene građevinske površine preko 800m2, na osnovu pravnosnažnog rešenja o lokacijskoj dozvoli kojim je predviđena etapna izgradnja, sadrži podatke o etapama na koje se odnosi građevinska dozvola. Međutim, uvidom u osporene odredbe st. 2. i 3. istog člana Pravilnika, Ustavni sud je utvrdio da građevinska dozvola za prvu i građevinska dozvola za drugu etapu izgradnje zgrada sadrže podatke o radovima koji se izvode u svakoj od navedenih etapa, a ne podatke o planiranim etapama izgradnje jednog objekta, kako je to navedeno u stavu 1. osporenog člana 4. Pravilnika, a za koju izgradnju se građevinska dozvola izdaje za objekat u celini. Kako propisani podaci o radovima čine sadržinu posebnih građevinskih dozvola za svaku od predviđenih etapa izgradnje objekta, Ustavni sud je, u odsustvu odgovora donosioca osporenog akta, zaključio da se radi o specifičnom načinu izdavanja građevinskih dozvola koji omogućava da se sa izgradnjom objekta započne i na osnovu dozvole za prvu etapu izgradnje, odnosno i pre dobijanja građevinske dozvole za ceo objekat, kako bi se ubrzala izgradnja objekata koju koči složenost i sporost u izdavanju građevinskih dozvola. Imajući u vidu da su radovi koji se izvode u propisanim etapama izgradnje objekta značajno manji po obimu od radova kod fazne izgradnje objekta (lamela objekta), Ustavni sud smatra da ovi radovi ne predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu usled čega ni propisane etape u kojima se ovi radovi izvode ne mogu da budu predmet posebnih građevinskih dozvola, kako to donosilac osporenog akta pogrešno navodi u odgovoru na inicijativu. Takođe, polazeći od vrste radova koji čine sadržinu osporenih građevinskih dozvola, Ustavni sud je mišljenja da ovi radovi ne predstavljaju ni „pripremne radove“ koji se, saglasno odredbi člana 137. stav 3. Zakona, mogu izvoditi i na osnovu posebne građevinske dozvole. Saglasno iznetom, Ustavni sud smatra da je osporenim odredbama st. 2. i 3. člana 4. Pravilnika ministar propisao sadržinu i način izdavanja građevinske dozvole koji ni su propisan i Zakon om. Naime, ovlašćenje ministra iz člana 201. tačka 11) Zakona da bliže propi še sadržinu i način izdavanja građevinske dozvole, ne podrazumeva mogućnost da ministar podzakonskim aktom donetim za izvršavanje zakona samostalno propiše način izdavanja građevinske dozvole drugačiji od onih propisanih Zakonom, i s tim u vezi i sadržinu ove dozvole. Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je ministar prekoračio ovlašćenja iz člana 201. tačka 11) Zakona kada je osporenim odredbama člana 4. st. 2. i 3. Pravilnika propisao izdavanje posebnih građevinskih dozvola za etape u izgradnji zgrade, kao i da su navedene odredbe Pravilnika nesaglasne i sa odredbama čl. 136. i 137. Zakona kojima je utvrđena sadržina i načini izdavanja građevinskih dozvola. Imajući u vidu da su osporenim odredbama st. 4. i 5. člana 4. Pravilnika određeni način i rokovi izdavanja nezakonito propisanih građevinskih dozvola za prvu i za drugu etapu izgradnje objekta, Sud je iz ovog razloga ocenio da ni navedene odredbe Pravilnika nisu u saglasnosti sa Zakonom.
Odredbama čl. 5. i 6. Pravilnika, čiju su zakonitosti inicijatori takođe osporili, propisana je sadržina zahteva za izdavanje građevinskih dozvola za prvu i drugu etapu izgradnje, krajnji rok u kome se podnosi zahtev za izdavanje građevinske dozvole za drugu etapu izgradnje, kao i dokumentacija koja se prilaže uz ove zahteve. Imajući u vidu da su navedeni osporeni zahtevi i dokumentacija koja se uz njih prilaže određeni u vezi izdavanja posebnih građevinskih dozvola iz člana 4. Pravilnika, čiju je nezakonitost Ustavni sud utvrdio, Sud je iz ovog razloga ocenio da ni osporene odredbe čl. 5. i 6. Pravilnika nisu u saglasnosti sa Zakonom. Međutim, daljim razmatranjem osporenih odredaba člana 5. stav 2. i člana 6. stav 2. Pravilnika, Ustavni sud je utvrdio da je kao vrsta dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje osporenih građevinskih dozvola, određeno podnošenje i glavnih projekata različite sadržine, u zavisnosti od toga da li je predmet zahteva izdavanje građevinske dozvole za prvu ili drugu etapu izgradnje. Kako iz odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (član 119. stav 1, član 136. stav 3. i član 137. stav 1.) proizlazi da se glavni projekat izrađuje za potrebe građenja celog objekta ili dela objekta koji predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu i za koji se donosi posebna građevinska dozvola, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama člana 5. stav 2. i člana 6. stav 2. Pravilnika, suprotno Zakonu, propisana izrada posebnih glavnih projekata za potrebe pribavljanja građevinskih dozvola za prvu i drugu etapu građenja objekta. Imajući u vidu da se osporeni glavni projekti izrađuju za građenje zgrada bruto razvijene građevinske površine preko 800m2 (član 4. stav 1. Pravilnika), oni se ne mogu smatrati ni posebnom vrstom glavnih projekata, s obzirom na to da su odredbama čl. 120. do 122. Zakona kao posebne vrste glavnih projekata određeni sledeći glavni projekti: za građenje, odnosno rekonstrukciju stambenih i pomoćnih objekata porodičnog domaćinstva čija ukupna bruto razvijena građevinska površina ne prelazi 400m2, odnosno ekonomskih objekata na selu do 600m2, za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave; za građenje, odnosno rekonstrukciju objekata visokogradnje, za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave i za građenje objekata niskogradnje, za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave. Kako se obavezni elementi glavnog projekta određuju u odnosu na konkretan objekat ili deo objekta koji predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu, koji su predmet izgradnje, a da je sadržina osporenih glavnih projekata opredeljena vrstom i obimom radova koji se preduzimaju u svakoj pojedinoj etapi izgradnje objekta, Ustavni sud je utvrdio da osporenim odredbama člana 5. stav 2. i člana 6. stav 2. Pravilnika nisu propisani svi elementi obavezne sadržine glavnih projekata predviđeni odredbama člana 119. stav 2. Zakona, te da navedene odredbe Pravilnika i iz ovog razloga nisu u saglasnosti sa Zakonom.
S obzirom na izneto, na osnovu odredaba člana 42 a stav 1. tačka 2) i člana 45. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava Republike Srbije, odredbe Pravilnika o sadržini i načinu izdavanja građevinske dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 93/11) navedene u izreci, prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević