| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 21.05.2003 | Broj: prev.412/02 |
| Abstrakt: | |||
iz spisa predmeta proizilazi da je 18.05.1994.godine došlo do saobraćajne nezgode u naseljenom mestu k. da je nezgoda izazvana isključivom krivicom vozača mađarskog putničkog vozila, da je vozač ovog vozila oglašen krivim za saobraćajnu nezgodu rešenjem sudije za prekršaje u s., da je popravka autobusa oštećenog u saobraćajnoj nezgodi iznosila 198.048, 00 dinara na dan 3.01.2000.godine, da izgubljena dobit za vreme nemogućnosti korišćenja autobusa iznosi 169.600, 00 dinara, po cenama utvrđenim na dan 8.12.2000.godine, da je osiguranik mađarskog vozila, koje je imalo zeleni karton, dao tuženom pokriće za štetu 22.11.1996.godine. kod ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili, i pored istaknutog prigovora limita osiguranja, da je tužbeni zahtev osnovan u celosti
osnovano sporno pitanje koje se postavilo u ovoj parnici je koji se propis primenjuje na odnose stranaka, pa u vezi sa tim od kakvog je značaja činjenica što je limit osiguranja po našim propisima, u momentu kada se udes dogodio - 18.05.1994.godine, bio određen na iznos od 10.000, 00 dinara (presuda o izmeni odluke o određivanju najnižih iznosa na koje se mora ugovoriti osiguranje autoodgovornosti za štete pričinjene trećim licima - "službeni list srj", br.14/94)
da bi se raspravile sve sporne činjenice medu strankama neophodno je imati u vidu odredbe konvencije o zakonu koji se primenjuje na saobraćajne nezgode od 4.05.1971.godine (konvencija je u odnosu na jugoslaviju stupila na snagu 16.12.1975.godine). konvencija je važila i u momentu nastanka spornog udesa. takođe se moraju imati u vidu i odredbe interbiro sporazuma čije odredbe su bile na snazi u vreme štetnog događaja.01. jedan i drugi propis predstavljaju sastavni deo unutrašnjeg poretka naše države
pomenutom konvencijom je u članu 1.propisano da ova konvencija određuje zakon koji se primenjuje na građansku vanugovornu odgovornost koja proistekne iz saobraćajne nezgode, bez obzira na vrstu suda koji je nadležan da rešava.članom 3. je propisano da zakonodavstvo koje se primenjuje jeste domaće zakonodavstvo države na čijoj se teritoriji dogodila nezgoda
znači, sporni odnos medu strankama, nastao povodom saobraćajne nezgode koja se dogodila 18.05.1994.godine, treba raspraviti prema propisima koji su važili na dan štetnog događaja na teritoriji srj. to dalje znači da je od značaja propisom određena visina limita osiguranja
odlukom o izmeni odluke o određivanju najnižih osiguranih iznosa na koje se mora ugovoriti osiguranje autoodgovornosti za štete pričinjene trećim licima ("službeni list srj", br.14/94 - 4.02.1994.godine) propisano je da su najniži iznosi na koje se mora ugovoriti osiguranje 20.000 dinara, za autobuse i teretna vozila i 10.000 dinara za ostala motorna vozila
nižestepeni sudovi su utvrdili visinu štete na dan veštačenja. međutim, nisu utvrđivali činjenicu da li je visina štete, na dan kad je nastala, bila pokrivena limitom osiguranja. kako je ta činjenica bitna za utvrđivanje i dosuđivanje visine štete, te kako je limit osiguranja u vreme nastanka štete iznosio protivvrednost 10.000 novih dinara, te kako nije od bitnog uticaja visina pokrića koja je tuženom doznačena od strane mađarskog osiguravajućeg zavoda za ovu štetu, već je bitna visina pokrića koja je određena zakonima zemlje u kojoj se šteta dogodila zbog primene odredaba konvencije iz 1971.godine i odredaba interbiro sporazuma, te kako ove odlučne činjenice nisu pravilno utvrđene, a zbog pogrešno primljenog materijalnog prava, to su nižestepene odluke ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje
u ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi činjenicu da li je u momentu nastanka štete ista bila pokrivena limitom koji je važio u momentu nastanka štete, pokrivao nastalu štetu kako stvarnu, tako i izgubljenu dobit, pa će, primenom navedenih propisa, ponovo odlučiti o pravu tužioca na naknadu štete. ako šteta nije pokrivena limitom osiguranja, prvostepeni sud će utvrditi procentualnu pokrivenost štete limitom osiguranja. prema stepenu pokrivenosti štete limitom odrediće se visina štete koju tužiocu treba dosuditi u momentu presuđenja
2