| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 11.11.2004 | Broj: Rev.255/04 |
| Abstrakt: | |||
Imajući u vidu da je pravni prethodnik tužilaca M. umro 1956. godine i da tužioci kao njegovi zakonski naslednici sve do utuženja 1994. godine nisu tražili da se utvrdi da ostavinsku masu iza njihovog pravnog prethodnika čine nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva, tužioci su prekludirani u pravu na ostvarivanje naslednog dela opredeljenog tužbenim zahtevom.Prekluzija je nastupila na osnovu člana 144. tada važećeg Zakona o nasleđivanju („Službeni list FNRJ“, br. 20. od P.05.1955. godine). Pomenutom zakonskom odredbom bilo je propisano da pravo zahtevati zaostavštinu kao nasledniku ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za godinu dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve, a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta. Prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina. S obzirom na ovu jasnu zakonsku odredbu koja se mora primeniti na materijalno-pravni odnos stranaka, tužioci su protekom zakonskog roka za ostvarenje zaostavštine iza pok. M. izgubili pravo na zakonsko nasleđivanje, jer je nastupila zakonska prekluzija koja ima za posledicu odbijanje tužbenog zahteva.