| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 18.03.2010 | Broj: IUz-106/2009 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je
Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).
Više inicijatora podnelo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu u delu koji se odnosi na jedinstveni matični broj građana koji podnosilac ustavne žalbe mora da naznači u podnetoj ustavnoj žalbi. U inicijativi se navodi da se osporenom odredbom člana 85. stav 1. Zakona na neustavan način ograničava pravo na ustavnu žalbu, pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ljudskih prava i pravo na jednaku zaštitu prava, koja su garantovana odredbama čl. 170, 22. i 36. Ustava Republike Srbije, te da se krši i ustavna zabrana diskriminacije utvrđena članom 21. Ustava. Takođe se navodi da se istovremeno krše i prava zajemčena odredbama člana 13. i člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i odredbama člana 2. stav 3. i člana 26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, koje se odnose na zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu, kao i pravo na delotvorni pravni lek, na taj način što se, kao obavezni element ustavne žalbe i formalni uslov za njeno podnošenje traži i navođenje jedinstvenog matičnog broja građana (u daljem tekstu: JMBG). Naime, podnosioci ustavne žalbe ističu: da se osporenom odredbom Zakona pravi razlika između lica, u pogledu prava da podnesu ustavne žalbe i da imaju pristup Ustavnom sudu; da lica koja nemaju JMBG ne mogu da vode postupak po ustavnoj žalbi, s obzirom na to da će ona biti odbačena, jer ne sadrži JMBG; da je Ustavni sud stao na stanovište da je, između ostalog, navođenje jedinstvenog matičnog broja građana obavezan element ustavne žalbe, pa je "odbacivao žalbe čiji podnosilac i posle poziva da ih dopuni, nije Sudu dostavio taj podatak", na koji način se pravi razlika između onih lica koja imaju JMBG i koja mogu da podnesu ustavnu žalbu; da ustavna žalba, da bi bila saglasna navedenim međunarodnim konvencijama, mora da bude "praktična i delotvorna", pa tako činjenica da se za njeno podnošenje traži navođenje JMBG znači da podnosioci bez JMBG ne mogu da koriste ovaj pravni lek, odnosno da je on za njih nedelotvoran.
U odgovoru donosioca akta navodi se da je, polazeći upravo od osnovnih ustavnih načela propisanih odredbama člana 18. i člana 21. st. 1. do 3. Ustava, Zakonom o jedinstvenom matičnom broju građana ("Službeni glasnik SRS", br. 53/78, 5/83, 24/85 i 6/89 i "Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05) propisano da je jedinstveni matični broj građana individualna i neponovljiva oznaka identifikacionih podataka o građanima koja se određuje prema mestu prebivališta građana, a novorođenoj deci po mestu rođenja, kao i da je jedinstveni matični broj građana upisan u ličnu kartu, odnosno matičnu knjigu i služi za upisivanje ovog broja u sve druge javne isprave i evidencije, te da je nadležni organ dužan da, ako građaninu nije određen jedinstven matični broj, prilikom izdavanja lične karte i prijave – odjave prebivališta, odnosno promene adrese stana, građaninu ovaj broj odredi. Takođe se navodi da je Zakonom o ličnoj karti ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) propisano: da je lična karta javna isprava kojom građani Republike Srbije dokazuju svoj identitet (član 1. stav 1.); da je državljanin Republike Srbije stariji od 16 godina koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, dužan da ima ličnu kartu (član 3. stav 1.); da se stranim državljanima i licima bez državljanstva lična karta izdaje u skladu sa posebnim zakonom (član 4.); da se u obrazac lične karte unosi i podatak o jedinstvenom matičnom broju građana (član 7. stav 2. tačka 6)); da je nadležni organ dužan da, ako u postupku izdavanja lične karte utvrdi da državljaninu Republike Srbije koji nije rođen na teritoriji Republike Srbije i na toj teritoriji nema prebivalište nije određen jedinstveni matični broj građana, taj broj odredi (član 16.). Na osnovu navedenih odredaba zakona, donosilac akta smatra da deo osporene odredbe člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu nije nesaglasan sa Ustavom, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, iz razloga što je jedinstveni matični broj građana jedan od obaveznih elemenata identifikacije svih građana kao što je to, na primer, lično ime i prezime, pa je osporeno zakonsko rešenje u skladu sa drugim propisima koji uređuju materiju identifikacije građana. Takođe se navodi da osporena odredba Zakona istovremeno ne predstavlja povredu zabrane diskriminacije, budući da postoji zakonom utvrđena obaveza građana da imaju jedinstveni matični broj građana, kao i obaveza nadležnih državnih organa da taj broj odrede.
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Ustavom Republike Srbije utvrđeno: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, te da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2. Ustava); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, a naročito na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3. Ustava); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.). Ljudska i manjinska prava i slobode utvrđena su odredbama čl. 23. do 74. Ustava, pri čemu je odredbama člana 36. Ustava zajemčeno pravo na jednaku pravnu zaštitu i na pravno sredstvo. Ustavna žalba, kao posebno pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ustanovljena je odredbom člana 170. Ustava, tako što je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Saglasno članu 167. stav 4. Ustava, za vođenje postupka i odlučivanje po ustavnoj žalbi nadležan je Ustavni sud, a uređenje Ustavnog suda, postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka se, prema odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuju zakonom.
Odredbe člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju, kao i odredba člana 26. Međunarodnog pakta o građanskim i ljudskim pravima, na koje se podnosioci inicijative pozivaju odnose se na zabranu diskriminacije, a odredba člana 13. Evropske konvencije, odnosno odredba člana 2. stav 3. Međunarodnog pakta o građanskim i ljudskim pravima odnosi se na pravo na delotvorni pravni lek. Budući da se prava zajemčena Ustavom sadržinski ne razlikuju od prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, Ustavni sud je saglasnost osporene odredbe Zakona cenio u odnosu na Ustav Republike Srbije.
Osporenom odredbom člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe, ime i prezime njegovog punomoćnika, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koja se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči i potpis podnosioca ustavne žalbe.
Prilikom ocene ustavnosti osporene zakonske odredbe, Ustavni sud je imao u vidu i odredbu člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu kojim je propisano da ustavnu žalbu može da izjavi svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije, kojoj je povereno javno ovlašćenje, povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu i odredbe čl. 1. do 4. Zakona o jedinstvenom matičnom broju građana i odredbe člana 1. stav 1, člana 3. stav 1, člana 7. stav 2. tačka 6) i člana 16. Zakona o ličnoj karti ("Službeni glasnik RS", broj 62/06). Odredbama navedenih zakona uređeno je da je JMBG individualna i neponovljiva oznaka identifikacionih podataka o građanima, koja se određuje prema mestu prebivališta građana, a novorođenoj deci prema mestu rođenja, i propisano je da se JMBG upisuje u matične knjige, ličnu kartu i druga lična dokumenta, uz obavezu nadležnog organa da državljaninu Republike Srbije taj broj odredi, ako u postupku izdavanja lične karte utvrdi da JMBG nije određen.
Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da je zakonodavac bio ovlašćen da, uređujući postupak pred Ustavnim sudom, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uredi i postupak po ustavnoj žalbi, te da u okviru tog postupka propiše i obavezne elemente koje treba da sadrži ustavna žalba koja se podnosi Ustavnom sudu, da bi bile ispunjene procesne pretpostavke za postupanje Ustavnog suda. Sud je takođe ocenio da Zakonom propisani elementi ustavne žalbe sadržani u osporenoj odredbi, a koji se odnose na lične podatke podnosioca ustavne žalbe – njegovo ime i prezime, JMBG, prebivalište ili boravište (za fizičko lice), odnosno naziv i sedište (za pravno lice), spadaju u one podatke kojima se, saglasno odredbama odgovarajućih zakona, potvrđuje identitet lica koje podnosi ustavnu žalbu. Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi identitet podnosioca bitna pretpostavka za vođenje ovog postupka, jer se u ovom postupku odlučuje o tome da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom konkretnom licu, koje je podnelo ustavnu žalbu, povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih sloboda ili prava. Takođe, kada Ustavni sud utvrdi postojanje povrede ili uskraćivanje ustavnog prava ili slobode, štetne posledice nastale učinjenom povredom ili uskraćivanjem prava otklanjaju se upravo u odnosu na podnosioca ustavne žalbe.
Sa druge strane, iz navedenih odredaba Zakona o jedinstvenom matičnom broju građana i Zakona o ličnoj karti proizlazi da je JMBG identifikacioni podatak koji poseduju svi državljani Republike Srbije, odnosno koji je nadležni organ dužan da im odredi. Kako, pak, odredba člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisuje da ustavnu žalbu može podneti svako ko smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili imaoca javnih ovlašćenja povređeno, odnosno uskraćeno neko Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda, iz čega sledi da podnosilac ustavne žalbe može biti i fizičko i pravno lice, i to bilo domaće, bilo strano, Ustavni sud nalazi da iz navedenog sledi da se obaveza navođenja JMBG odnosi samo na onog podnosioca koji takav identifikacioni podatak poseduje, što znači - na fizička lica, domaće državljane kojima je nadležni organ prilikom rođenja, izdavanja nekog od identifikacionih dokumenata, ili naknadno odredio jedinstveni matični broj. Stoga je Ustavni sud ocenio da se propisivanjem navođenja jedinstvenog matičnog broja podnosioca ustavne žalbe, kako je to učinjeno osporenom odredbom člana 85. stav 1. Zakona Ustavnom sudu, ni jednom fizičkom ili pravnom licu ne uskraćuje pravo na pravno sredstvo i pristup Ustavnom sudu zajemčeno odredbama člana 36. Ustava, niti je osporena odredba nesaglasna ustavnom načelu iz člana 22. stav 1. Ustava, kojim se utvrđuje da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. S obzirom na to da se osporena odredba Zakona podjednako odnosi na sva fizička lica - domaće državljane koji imaju JMBG, a koji se time nalaze u istoj pravnoj situaciji, Ustavni sud ocenjuje da se ne mogu prihvatiti kao osnovani ni navodi inicijatora da je ova zakonska odredba u suprotnosti sa ustavnom zabranom diskriminacije po bilo kom osnovu.
Konačno, Ustavni sud ukazuje da navodi podnosilaca inicijative "da je Ustavni sud po tom pitanju zauzeo stav i u predmetu Už-162/08 odbacio ustavnu žalbu, jer podnositeljka nije dostavila JMBG", ne odgovaraju činjeničnom stanju, s obzirom na to da je u predmetu Ustavnog suda na koji se u inicijativi poziva, ustavna žalba odbačena ne samo zbog nenavođenja jedinstvenog matičnog broja podnositeljke, već podneta ustavna žalba nije sadržala ni druge Zakonom propisane podatke koji onemogućavaju da se po njoj vodi postupak i odlučuje.
Kako Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nije našao osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, inicijativu nije prihvatio.
Shodno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić