| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 01.06.2017 | Broj: Už-1757/2015 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás) članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bojane Pavlović Sarić i Zorana Sarića, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 201 7. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Bojane Pavlović Sarić i Zorana Sarića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac u predmetu broj 952-02-010-1854/2013 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu svakom od po 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Mini starstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
1. Bojana Pavlović Sarić i Zoran Sarić, oboje iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu , 9. marta 2015. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku navedenom u tački 1. izreke. Ustavna žalba je, takođe, podneta zbog povrede prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, koje Sud ceni u odnosu na navedene odredbe Ustava.
Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da su 5. decembra 2008. godine podneli tada nadležnom sudu predlog za uknjižbu prava svojine i da je predmetni postupak nastavljen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac, koji tri godine nakon preuzimanja predmeta nije doneo rešenje u predmetnoj upravnoj stvari, uprkos brojnim urgencijama.
Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, naloži nadležnom organu da okonča predmetni upravni postupak u najkraćem roku, kao i da utvrdi pravo podnosiocima na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 150.000 dinara.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u fotokopiju spisa predmeta broj 952-02-010-1854/2013 Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac, kao i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosioci ustavne žalbe su 5. decembra 2008. godine podneli Drugom opštinskom sudu u Beogradu predlog za uknjižbu prava vlasništva na jednosobnom stanu površine 28 m2 (građevinske površine 33 m2), na petom spratu stambene zgrade u ulici Radovana Simića Cige 16 u Beogradu, u njihovu korist, sa delom poseda ½.
Drugi opštinski sud u Beogradu, kao zemljišnoknjižni sud, doneo je 24. jula 2009. godine rešenje kojim se odbija predlog podnosilaca ustavne žalbe, sa obrazloženjem da je, prema zemljišnoknjižnom stanju, predmetni stan upisan sa površinom od 28 m2 (građevinske površine 33 m2), a da je, prema ugovoru o kupoprodaji, predmet kupoprodaje stan površine 28 m2.
Podnosioci ustavne žalbe su 21. juna 2010. godine izjavili žalbu protiv navedenog rešenja, koja je uvažena rešenjem Višeg suda u Beogradu od 23. januara 2013. godine. Navedenim drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu od 24. jula 2009. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje, jer je ocenjeno da građevinska površina nije pravno relevantna za identitet predmetnog stana za koji se traži uknjižba.
Rešenjem od 27. februara 2013. godine Drugi opštinski sud u Beogradu se oglasio nenadležnim za postupanje u predmetu uknjižbe prava vlasništva na predmetnom stanu, a spisi tog predmeta su 27. marta 2013. godine dostavljeni Republičkom geodetskom zavodu kao nadležnom, saglasno odredbi člana 189. Zakona o državnom premeru i katastru.
Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac broj 952-02-010-1854/2013 od 4. maja 2016. godine dozvoljen je traženi upis prava svojine u korist podnosilaca ustavne žalbe na predmetnom stanu, sa delom poseda ½, jer je utvrđeno da su za to ispunjeni uslovi propisani zakonom. Rešenje je dostavljeno podnosiocima 17, odnosno 18. maja 2016. godine i protiv njega nije izjavljena žalba.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).
Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:
Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („ Službeni glasnik RS “, broj 72/09 ) propisano je: da su nadležni sudovi dužni da na zahtev Republičkog geodetskog zavoda predaju zemljišnu knjigu, knjigu tapija i intabulacionu knjigu, odnosno njihove delove, najkasnije do dana početka osnivanja katastra nepokretnosti, a da se nerešeni i novi zahtevi za upis promena na nepokretnostima dostavljaju Zavodu i rešavaju se u postupku osnivanja katastra nepokretnosti ( član 92. stav 1.); da u katastarskoj opštini ili njenom delu za koju je osnovan katastar nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona, danom početka njegove primene, prestaje da važi katastar zemljišta, kao i zemljišna knjiga, knjiga tapija, intabulaciona knjiga i knjiga prodatih društvenih stanova sa hipotekom, ako ove knjige postoje u vreme osnivanja katastra nepokretnosti u toj katastarskoj opštini (član 189.) .
Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS “, br. 125/04, 111/09 i 36/11), u tekstu koji je bio na snazi u vreme odlučivanja Drugog opštinskog suda u Beogradu o predmetnom zahtevu, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.
Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10 ) propisano je: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da ako drugostepeni organ svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (č lan 232. stav 2.). Odredbama člana 24. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („ Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena ( stav 1.) . Suštinski istu sadržinu ima član 19. stav 1. važećeg Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09).
5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je nedelotvornim postupanjem nadležnih organa i suda u predmetnom postupku po predlogu za uknjižbu prava svojine povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ispitujući ove navode podnosilaca sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka, koji je započeo 5. decembra 2008. godine, podnošenjem predloga za uknjižbu prava svojine nadležnom sudu, a koji je pravnosnažno okončan istekom roka za žalbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac od 4. maja 2016. godine.
Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da je osporeni postupak trajao sedam godina i pet meseci može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom postupku, koji je započeo pred sudom, a nastavljen pred nadležnim organom po pravilima upravnog postupka, nisu postavljala složena činjenična, niti pravna pitanja, jer je trebalo utvrditi da li su, na osnovu priloženih isprava, ispunjeni uslovi za upis prava svojine sa ranije upisanog nosioca na stranke u predmetnom postupku.
Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe imali značajan pravni i materijalni interes da se odluči o njihovom zahtevu za upis prava svojine na spornoj nepokretnosti.
Ustavni sud je iz dostavljenih spisa predmeta utvrdio da je u fazi postupka koji se odvijao pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu odlučeno o predlogu podnosilaca u roku od osam i po meseci, a da je odlučivanje o žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv odluke o predlogu trajalo dve godine i sedam meseci, što se ne može smatrati efikasnim postupanjem. Ustavni sud je konstatovao da je u toku predmetnog postupka, usled promene nadležnosti za odlučivanje o zahtevu za upis prava na nepokretnostima, postupak nastavljen pred Republičkim geodetskim zavodom, koji duže od tri godine nije doneo odluku o predmetnom zahtevu u ponovnom postupku.
Prilikom ispitivanja da li su podnosioci ustavne žalbe svojim radnjama doprineli predugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok u velikoj meri zavisi od aktivnosti stranke.
Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava, u vezi sa propuštanjem nadležnog organa da u razumnom roku odluči o podnetom zahtevu, izrazio sledeće stavove:
- da je podnositeljka zahteva imala na raspolaganju pravna sredstva koja bi joj omogućila da nastavi postupak pred Upravnim sudom, ali je to propustila da učini i da u tim okolnostima ona ne može prigovarati dužini postupka pred upravnim organom (odluka o dopuštenosti zahteva u predmetu Vera Štajcar protiv Hrvatske, broj 46279/99 );
- da tokom upravnog postupka podnosilac nije ni pokušao iskoristiti dostupna domaća pravna sredstva, uprkos činjenici da nije nikad osporavao njihovu delotvornost i da ga to što je od predsednika Upravnog suda tražio obaveštenje o napretku svog slučaja nije oslobodilo obaveze iskorišćavanja dostupnih domaćih pravnih sredstva (odluka o dopuštenosti u predmetu Grčar protiv Hrvatske, 22715/09 od 17. septembra 2013. godine).
Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak mogao trajati kraće da su podnosioci iskoristili pravo na žalbu, a potom i tužbu zbog “ ćutanja administracije“, u skladu sa zakonom, zbog nedonošenja rešenja Republičkog geodetskog zavoda o njihovom zahtevu, nakon preuzimanja nadležnosti od Drugog opštinskog suda u Beogradu. Međutim, iako podnosioci ustavne žalbe navedena pravna sredstva nisu koristili u periodu od tri i po godine, Sud je, imajući u vidu ukupno trajanje osporenog postupka, našao da navedeni doprinos podnosilaca ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje suda i nadležnog organa u upravnom postupku.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15) , usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Voždovac u predmetu broj 952-02-010-1854/2013, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu svakom od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu trajanje osporenog postupka i doprinos podnosilaca, a uzeo je u obzir praksu ovoga suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnosiocima ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
7. Imajući u vidu da je zahtev podnosilaca ustavne žalbe za upis prava na nepokretnostima u potpunosti usvojen, Ustavni sud ocenjuje da nema ustavnopravnih razloga za tvrdnju o povredi prava iz člana 58. stav 1. Ustava . Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.
8. S obzirom na izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS “, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić