| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Apelacioni sud u Kragujevcu | Datum: 31.03.2017 | Broj: GŽ-427/17 |
| Abstrakt: | |||
Republika Srbija
APELACIONI SUD U KRAGUJEVCU
Broj: GŽ-427/17
Dana: 31.03.2017. godine
K r a g u j e v a c
APELACIONI SUD U KRAGUJEVCU, u veću sastavljenom od sudija Rose Terzić, predsednika veća, Suzane Čolović i Dejana Lukića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje M. K. iz K., koju zastupaju punomoćnici, advokati D. L. i V. M. iz K., protiv tuženog JP „Preduzeća za izgradnju Grada K.", osnov spora, naknada, vrednost spora 2.292.000,00 dinara, odlučujući o žalbi tužilje na presudu Osnovnog suda u Kragujevcu broj: 2P-8470/16 od 16.09.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 31.03.2017. godine, doneo je
USVAJA SE žalba tužilje M. K., pa se PREINAČUJE presuda Osnovnog suda u Kragujevcu broj: 2P-8470/16 od 16.09.2016. godine i PRESUĐUJE:
Delimično se usvaja tužbeni zahtev tužilje M. K., pa se OBAVEZUJE tuženi JP „Preduzeće za izgradnju Grada K." iz K., da tužilji kao vlasniku nepokretnosti označene kao kp.br. ...... , u površini od 0.11.46 ha upisanoj u list nepokretnosti broj ........ KO K. 1, s tim što udeo tužilje u ovoj parceli koja na terenu predstavlja ulicu ima površinu od 0.11.46 ha, a ovaj udeo je ušao u sastav označene parcele od nepokretnosti označenih po starom premeru kao kat. parcela broj 202/1, 204/2, 200/4, 203/1, 200/3, 203/2, 203/4 i 203/3, sve u KO I. i utopio se u novoformiranu parcelu kat. br. ....... u KO K. 1, s tim što ovaj „utopljeni deo" počinje od tačke 1 koja predstavlja tromeđu između kp.br. 2505, 2506 i 14534/3 sve u KO K. 1 i proteže se pravcem severoistoka u dužini od 107,23 metra do tačke 2, gde se prelama i proteže pravcem severoistoka u dužini od 68,24 metra do tačke 3, gde se prelama i proteže pravcem jugoistoka u dužini od 61,20 metara do tačke 4, odavde se prelama i proteže pravcem severoistoka u dužini od 13,88 metara do tačke 5, gde se prelama i proteže pravcem jugoistoka u dužini od 22,64 metra do tačke 6, koja predstavlja tromeđu kat. parcela broj 2526, 2525 i 2506, sve KO K. 1, gde se prelama i proteže pravcem jugozapada u dužini od 3,09 metara do tačke 7, gde se prelama i proteže dalje pravcem severozapada u dužini od 19,91 metar do tačke 8, gde se prelama i proteže dalje pravcem jugozapada u dužini od 115,08 metara do tačke 9, gde se prelama i proteže dalje pravcem severozapada u dužini od 56,23 metra do tačke 10, gde se prelama i proteže pravcem jugozapada u dužini od 64,15 metara do tačke 11, gde se prelama i proteže pravcem jugozapada u dužini od 103,40 metara do tačke 12, gde se prelama i proteže pravcem zapada u dužini od 5,80 metara do tačke 1, gde se ova granica završava, isplati naknadu za ovo bespravno oduzeto zemljište u iznosu od 1.146.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2016. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom izvršenja.
ODBIJA SE deo tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na iznos naknade isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 20.07.2015. godine do 16.09.2016. godine, kao neosnovan.
OBAVEZUJE SE tuženi JP „Preduzeće za izgradnju Grada K." da tužilji M. K. naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 232.930,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate.
Stavom prvim izreke presude odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj kao vlasniku nepokretnosti označene kao kat. parcela broj ....... u površini od 0.11.46 ha upisanoj u list nepokretnosti broj ....... KO K. 1 i to udeo tužilje u ovoj parceli koji je opredeljen prema nalazu i mišljenju veštaka u merama i granicama i označenoj površini navedenoj u ovom stavu isplati iznos od 1.146.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.07.2015. godine pa do isplate, kao neosnovan.
Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 30.125,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv prvostepene presude žalbu je blagovremeno izjavila tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se prvostepena presuda preinači i tužbeni zahtev tužilje usvoji u celosti, a tuženi obaveže da tužilji naknadi troškove parničnog postupka prema opredeljenom troškovniku.
Ispitujući prvostepenu presudu i žalbu tužilje, saglasno ovlašćenjima iz čl. 386 ZPP, u granicama razloga navedenih u žalbi, a pazeći na pravilnu primenu materijalnog prava, Apelacioni sud u Kragujevcu je odlučio:
Žalba tužilje je osnovana.
Prvostepena presuda nije doneta uz bitne povrede odredbi parničnog postupka iz čl. 374 st. 2 tač. 1 do 3,5, 7 i 9 ZPP, na koje povrede Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti i zbog kojih bi morala biti ukinuta. Na druge bitne povrede žalbom tužilje se ne ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju prvostepenog suda u prepisu lista nepokretnosti broj ....... KO K. 1 tužilja je upisana kao uknjiženi vlasnik kat. parcele broj ........ ukupne površine od 0.11.46 ha, po načinu korišćenja ostalo veštački stvoreno neplodno zemljište – gradsko građevinsko zemljište. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti K. od 22.08.2014. godine upis u ln.br. ......... KO K. 1, izvršen je u postupku održavanja katastra nepokretnosti za KO K. 1, tako što je rešenjem 070-69 od 14.03.2013. godine po službenoj dužnosti izvršena ispravka upisa načina korišćenja kat. parcele broj ......... KO K., ostalo veštački stvoreno zemljište umesto dotadašnjeg upisa „zemljište pod zgradom – objektom – ulica". Katastarska parcela broj ........... KO K. 1 predstavlja ulicu čiji je kolovoz na pojedinim mestima posut makadamom sa urađenom celokupnom infrastrukturom (vodovodna linija, kanalizacija i telefon).
Veštačenjem od strane veštaka geodetske struke i pribavljanjem izveštaja Službe za katastar nepokretnosti K. utvrđeno je da je katastarska parcela broj .......... KO K. 1 nastala tokom obnove premera u čiji sastav su ušli delovi ranijih parcela starog premera i to: kp.br. 202/1, kp.br. 204/1, kp.br. 200/4, kp.br. 203/1, kp.br. 200/3, kp.br. 203/2, kp.br. 203/4, kp.br. 203/3, sve u KO I., a koje su bile upisane kao vlasništvo pravnog prethodnika tužilje, sada pokojnog K. S.. Katastarska parcela broj ....... KO K. 1 prikazana je na digitalnom katastarskom planu prema faktičkom stanju na terenu, u ukupnoj površini od 1.146 m2, što odgovara stanju upisa u ln.br. ......... KO K. 1, u kome je uknjiženi vlasnik tužilja. Veštak geodetske struke prikazao je stanje na terenu i naveo mere i granice katastarske parcele broj ........ Katastarska parcela broj ......... KO K. 1 nije oduzeta pravnom prethodniku tužilje, niti tužilji odlukom nadležnog organa ili aktom o oduzimanju, a faktički je pretvorena u ulicu. Parnične stranke nisu imale primedbi na nalaz i mišljenje veštaka geodetske struke, niti na prikazano stanje na terenu i opis mera i granica.
Prema izveštaju Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijala K. od 26.08.2014. godine tržišna vrednost katastarske parcele broj ........ KO K. 1, u poslednjih nekoliko godina iznosi 1.000,00 dinara po metru kvadratnom.
Iz tako utvrđenog činjeničnog stanja, a postupajući po primedbama iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž.br. 3274/15 od 08.04.2016. godine, prvostepeni sud odbio je tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan, iz razloga što je zaključio da je istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog osnovan. U donošenju odluke prvostepeni sud pozvao se na odredbu čl. 72 st. 1 i 3 Zakona o javnoj svojini i zaključio da se u konkretnoj pravnoj situaciji radi o ulici koja je po Zakonu o javnoj svojini dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije i da tuženo preduzeće JP „Preduzeće za izgradnju Grada K." ne može biti nosilac prava javne svojine, pa ni pasivno legitimisan u ovom sporu i ne može biti obveznik isplate naknade po osnovu faktičke eksproprijacije u smislu odredbe čl. 16 Zakona o eksproprijaciji.
Zaključak prvostepenog suda po oceni ovog suda nije pravilan, jer je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je odluka u postupku po žalbi i preinačena.
Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilja uknjiženi vlasnik kat. parcele broj ........ KO K. 1 u površini od 1.146 m2 koja je na terenu ulica , čiji je kolovoz na pojedinim mestima posut makadamom sa urađenom infrastrukturom (vodovod, kanalizacija i telefon). Postupak eksproprijacije radi izuzimanja zemljišta i privođenja nameni nije vođen ni prema pravnom prethodniku tužilje, ni prema tužilji. Tržišna vrednost katastarske parcele prema izveštaju Ministarstva finansija, Poreske uprave – Filijale K. iznosi 1.000,00 dinara po metru kvadratnom.
Po oceni ovog suda u konkretnom slučaju u pitanju je faktička eksproprijacija koja je nastala izgradnjom puta mada ne postoji rešenje o oduzimanju zemljišta. Do faktičke eksproprijacije došlo je propustom opštine, odnosno grada koji je dozvolio izgradnju objekta – ulice na zemljištu koje nije formalno eksproprisano. U ovom sporu tužilja naknadu potražuje od JP „Preduzeća za izgradnju Grada K." u visini tržišne cene faktički eksproprisane nepokretnosti, a prema izveštaju Poreske uprave.
Zakonom o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 72/11) propisano je da su nosioci prava javne svojine Republika Srbija, autonomna pokrajina i opština, odnosno grad, a da ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koje nemaju status državnog organa i organizacije, organa autonomne pokrajine, odnosno organa jedinice lokalne samouprave ili javnog preduzeća, odnosno društva kapitala, imaju pravo korišćenja na nepokretnim i pokretnim stvarima u javnoj svojini koje su im prenete na korišćenje, a prema čl. 18 st. 1 i 6 . Korisnici stvari u javnoj svojini su državni organi i organizacije, organi i organizacije autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i njihova zavisna društva, na osnovu ugovora zaključenog na osnovu akta nadležnog organa, a koja nisu preneta u svojinu tog javnog preduzeća, odnosno društva. Istim Zakonom propisano je da se za upravljanje dobrima od opšteg interesa i dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini mogu osnivati javna preduzeća, javne agencije i društva kapitala i da se pod upravljanjem dobrima od opšteg interesa podrazumevaju zavisno od prirode dobra, uzgoj, staranje, izgradnja, održavanje, unapređivanje, iskorišćavanje i određivanje načina korišćenja dobra od opšteg interesa u javnoj svojini, u skladu sa posebnim zakonom, a javna preduzeća, javne agencije i društva kapitala dužna su da njima upravljaju savesno, zakonito i štiteći isključivo javni interes.
Zakonom o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 129/07 i 83/14) propisano je da se lokalna samouprava ostvaruje u opštini, gradu, gradu Beogradu i da jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća, ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu u skladu sa zakonom i statutom i da opština preko svojih organa u skladu sa Ustavom i zakonom donosi: programe uređenja građevinskog zemljišta, uređuje i obezbeđuje vršenje poslova uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta i utvrđuje visinu naknade za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta, uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima, kao i ulicama u naselju i da grad vrši nadležnosti opštine kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave koji su mu zakonom povereni.
Odlukom o osnivanju Javnog preduzeća „Preduzeće za izgradnju Grada K." („Službeni list Grada K." broj 23/13) propisano je da se javno preduzeće osniva radi obezbeđivanja uslova za uređivanje, korišćenje, unapređivanje i zaštitu: javnog građevinskog zemljišta, lokalnih i nekategorisanih puteva i komunalnih delatnosti na selu, kao delatnosti od opšteg interesa i da je delatnost preduzeća trajno obavljanje poslova obezbeđivanje uslova za uređivanje, korišćenje, unapređivanje i zaštita javnog građevinskog zemljišta, lokalnih i nekategorisanih puteva i komunalnih delatnosti na selu, kao delatnosti od opšteg interesa. Pored navedenih delatnosti odlukom je određeno da preduzeće može obavljati i delatnosti: izgradnja saobraćajnica, da ostvaruje prihod i stiče dobit obavljanjem svoje delatnosti za potrebe grada, obavljanjem poslova za treća lica i iz drugih izvora u skladu sa zakonom, a da su izvori finansiranja deo naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, deo naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i da preduzeće danom unošenja u registar stiče svojstvo pravnog lica i posluje kao samostalni pravni subjekt i da odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom.
Iz navedenih odredbi Zakona i Odluke proizilazi da je u ovom sporu tuženi pravno lice i samostalni pravni subjekt koji ostvaruje prihod i stiče dobit obavljanjem svoje delatnosti za potrebe grada, a da u izvore finansiranja spada i deo naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i deo naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Iz osnivačkog akta koji je doneo Grad K., proizilazi da je tuženi javno preduzeće koje deluje u opštem interesu, čija delatnost je utvrđena osnivačkim aktom, a prema delatnosti koju obavlja, ona po svojoj prirodi povlači i izvršavanje obaveza prema ranijim vlasnicima eksproprisanog zemljišta. U konkretnom slučaju tužiljina nepokretnost je faktički eksproprisana, kao rezultat propusta Grada K., što je za posledicu imalo izgradnju ulice bez formalne eksproprijacije. Zemljište na kome je tužilja upisana kao uknjiženi vlasnik privedeno je nameni, a da prethodno nije oduzeto po postupku propisanom zakonom. Zbog navedenog Grad K., kao jedinica lokalne samouprave, ali i JP „Preduzeće za izgradnju Grada K." čiji je Grad K. osnivač, solidarno su odgovorni da tužilji naknade tržišnu vrednost faktički eksproprisane nepokretnosti, zbog čega je istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije neosnovan.
Zakonom o eksproprijaciji propisano je da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne i da se eksproprijacija može vršiti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, opštine, javnih fondova, javnih preduzeća, privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća, kao i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom osnovanih od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, ili opštine, ako zakonom nije drugačije određeno. Članom 9 navedenog Zakona propisano je da eksproprijacijom nepokretnosti korisnik eksproprijacije stiče pravo da tu nepokretnost koristi za svrhu radi koje je eksproprijacija izvršena. Prema odredbi čl. 42 navedenog Zakona naknada za eksproprisanu nepokretnost određuje se u novcu prema tržišnoj ceni zemljišta, ako zakonom nije drugačije određeno, a procenu tržišne cene vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.
Tužilji na ime naknade za faktički izuzeto zemljište u površini od 1.146m2, a saglasno odredbi čl. 41 st. 2 i čl. 42, a u vezi čl. 72 Zakona o eksproprijaciji pripada iznos od 1.146.000,00 dinara, tačnije prema tržišnoj ceni utvrđenoj prema izveštaju organa nadležnog za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. Tuženo Javno preduzeće je pasivno legitimisano saglasno odredbi čl. 8 st. 1 tač. 1 i 9 Odluke o osnivanju JP „Preduzeće za izgradnju Grada K.". Činjenica da tuženo Javno preduzeće nije evidentirano u Službi za katastar nepokretnosti ni kao držalac, ni kao vlasnik, ni kao korisnik ulice nema značaja za drugačiju odluku suda iz razloga što je utvrđeno da je zemljište na kome se nalazi ulica privedeno nameni, tako da više nije moguć povraćaj zemljišta u državinu tužilji kao ranijem vlasniku, pa se pravična zaštita prava vlasnika, u ovom slučaju tužilje može ostvariti samo kroz institut faktičke eksproprijacije u odnosu na opštinu i druge subjekte koji organizuju izgradnju objekata na zemljištu koje nije formalno eksproprisano. Prema odredbama Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 119/12) priznaje se pravni subjektivitet javnim preduzećima, a time i njihova sposobnost da budu nosioci prava korišćenja ili svojine na određenoj imovini. U konkretnom slučaju tuženom je povereno upravljanje, održavanje i korišćenje ulica, a prema čl. 8 Odluke o osnivanju, pa je tuženi pasivno legitimisan za učešće u ovom sporu i u obavezi je da tužilji isplati naknadu kako je to i odlučeno u stavu prvom izreke ove odluke. Tuženi je u obavezi da tužilji na iznos naknade plati zakonsku zateznu kamatu saglasno odredbi čl. 277 Zakona o obligacionim odnosima od dana presuđenja pa do isplate, jer je visina naknade određena u vreme presuđenja, zbog čega je zahtev za isplatom zakonske zatezne kamate na naknadu za period od 20.07.2015. godine do 16.09.2016. godine kao dana presuđenja odbijen kao neosnovan, a sve u vezi odredbe čl. 41 st. 3 Zakona o eksproprijaciji i utvrđivanja visine naknade u vreme donošenja prvostepene odluke.
Na osnovu iznetih razloga primenom odredbe čl. 394 tač. 4 ZPP, na pravilno utvrđeno činjenično stanje, Apelacioni sud u Kragujevcu je pravilno primenio materijalno pravo i prvostepenu presudu preinačio, a žalbu tužilje usvojio kao osnovanu. U donošenju ove odluke vodilo se računa o pravu na pravično suđenje zajemčeno odredbom čl. 32 st. 1 Ustava Republike Srbije i stavu Ustavnog suda Republike Srbije u odluci Už-6259/2013.
Odluku o troškovima postupka, Apelacioni sud u Kragujevcu doneo je primenom odredbe čl. 165 st. 2 u vezi čl. 153 st. 1 i čl. 154 ZPP, a prema opredeljenom troškovniku tužilje i tuženog obavezao da tužilji naknadi stvarne i nužne troškove koji su bili neophodno za vođenje ovog spora u iznosu od 232.930,00 dinara i to na ime sastava tužbe 11.250,00 dinara, na ime takse za tužbu 60.275,00 dinara, na ime takse na presudu 54.530,00 dinara, na ime troškova veštačenja 15.000,00 dinara, na ime sastava podneska 11.250,00 dinara, na ime troškova zastupanja na 4 ročišta dana 05.08.2014. godine, 13.03.2015. godine, 20.07.2015. godine i 16.09.2016. godine, u iznosu od po 12.750,00 dinara i na jedno neodržano ročište dana 07.05.2015. godine u iznosu od 7.125,00 dinara i na ime sastava žalbe 22.500,00 dinara, što ukupno iznosi 232.930,00 dinara, sa obavezom tuženog da ih naknadi u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Predsednik veća-sudija Rosa Terzić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Vesna Aleksić