| Vrsta: | |||
| Sud: | Datum: 01.01.0001 | Broj: Za.80/86 | |
| Abstrakt: | |||
Imajući u vidu saznanje da je svaki čovek neponovljiva celina njegove individualne telesne i duhovne biti i da je ta celina nerazdeljivo preplitanje svih komponenti obeju biti, nužno proizilazi da su za oštećenog sve posledice povrede njegove lične celovitosti koje predstavljaju nematerijalnu štetu jedna jedinstvena celina.
U njegovoj psihi svo proteklo događanje i svo buduće događanje zbog fizičkih bolova, svih vrsta duševnih bolova i straha odvijaće se u nedeljivoj celini.
Samo nemoć prava da jednako celovito kao što se odvija u prirodi - u čoveku, to događanje definiše u pravu naknade štete, razlog je da kod suđenja o nematerijalnoj šteti posebno utvrđujemo postojanje i obim pojedinih pravno priznatih vidova nematerijalne štete i za svaki posebno odmeravamo naknade.
Ali jasno je ipak da već zakonitost čovekovih misaonih procesa - dakle i misaonih procesa sudije - isključuje potpuno neprirodno razdvajanje odmeravanje naknade za pojedine vidove nematerijalne štete koje smo kod suđenja utvrdili.
Možemo se zalagati samo za takvo odmeravanje naknade koje, uz analitički pristup prema odmeravanju naknade, ima u vidu i konačnu sintezu tog odmeravanja u naknadi za celokupnu utvrđenu nematerijalnu štetu.
Ako se jednostavno upitamo o svojim misaonim procesima kod odmeravanja, utvrdićemo da kod uobičajenog slučaja naknade za nematerijalnu štetu - kada se ova sastoji iz pretrpljenih i budućih fizičkih bolova, i duševnih bolova zbog umanjenja životnih aktivnosti i zbog naruženosti, te konačno iz straha - doduše zaista odmeravamo naknadu za svaku vrstu štete posebno, ali uvek odmerene iznose ocenjujemo (i ispravljamo) i prema njihovom unutarnjem odnosu, a ujedno i prema konačnom zbiru celokupne naknade.
Međusobna poređenja pojedinih postavki odmeravanja između sebe i sa celinom su ujedno i ona konačna provera koja neretko dovodi do korekcije odmeravanja naknade za pojedine vidove štete i time do konačnog odmeravanja celokupne naknade.
To u punoj meri važi i za suđenje na prvom stepenu.
Ali prisutno je i na žalbenom stepenu i još na revizijskom, u oba navrata ne samo u slučaju pobijanja celokupnog odmeravanja (dakle odmeravanja za sve vidove štete), već i tada kada je predmet odlučivanja samo odmeravanje naknade za pojedine vidove štete (kod nepobijanih drugih postavki naknade). Tako je i u procesu suđenja, dakle u procesu odmeravanja naknade, od značaja i konačni iznos naknade za celokupnu nematerijalnu štetu, a ne samo naknade za pojedine vidove te štete.
Da je pre svega (ili čak samo taj) konačni iznos od značaja za samog oštećenoga više ili manje je jasno.
Sistem pravnog uređenja naknade za nematerijalnu štetu nalaže ustrajavanje kod dosadašnjeg ustaljenog pristupa, tj. kod posebnog odmeravanja naknade za pojedine vidove nematerijalne štete.
Ipak, valja uvek biti svestan da je samostalnost naknada za pojedine vidove nematerijalne štete istog povređenog iz istog štetnog događaja samo relativna.