| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 15.12.2011 | Broj: IUp-134/2008 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je
Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje nezakonitosti Pravilnika o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje („Službeni glasnik RS“, broj 15/08).
Ustavnom sudu podnete su inicijative za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti Pravilnika navedenog u izreci. Jednom inicijativom osporava se u celini zakonitost Pravilnika jer se, kako navodi podnosilac, ovlašćenje ministra propisano članom 106. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06), koji je naveden kao pravni osnov za donošenje Pravilnika odnosi (jedino) na bliže propisivanje metodologije i procedure realizacije objekata iz člana 89. stav 4. Zakona. Kako navedenim članom Zakona, po mišljenju podnosioca inicijative, nije predviđeno ovlašćenje ministra da propisuje sadržinu i način izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje, osporeni Pravilnik iz navedenog razloga u celini nije u saglasnosti sa zakonom. U drugoj inicijativi navodi se da je osporeni Pravilnik donet za sve objekte visokogradnje, a ne samo za objekte iz člana 89. stav 4. Zakona, te da bi dopunom člana 1. da se Pravilnik odnosi na objekte iz člana 89. stav 4. Zakona i brisanjem odredaba čl. 23, 24. i 35. osporenog Pavilnika, „Pravilnik u celini bio usklađen sa važećim Zakonom“.
U odgovoru donosioca osporenog akta se navodi da je članom 106. Zakona predviđeno da ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje metodologiju i proceduru realizacije projekata za izgradnju objekata iz člana 89. stav 4. Zakona, sadržinu i obim prethodnih radova, sadržinu i način izrade prethodne studije opravdanosti, studije opravdanosti i tehničke dokumentacije, kao i uslove za planiranje i projektovanje objekata za invalidna i hendikepirana lica. Dalje se navodi da se tehnička dokumentacija, prema članu 88. stav 2. Zakona, izrađuje kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvođački projekat i projekat izvedenog objekta, te da je ministar, polazeći od ovlašćenja sadržanog u članu 106. Zakona koje se odnosi i na sadržinu i način izrade tehničke dokumentacije, osporenim Pravilnikom bliže uredio sadržinu i način izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekata visokogradnje koji su navedeni u članu 2. Pravilnika. Ističe se da nisu osnovane tvrdnje podnosioca da se ovlašćenje ministra iz člana 106. Zakona odnosi jedino na objekte za koje odobrenje za igradnju izdaje ministarstvo, već da navedeni član sadrži ovlašćenje ministra za bliže uređivanje i drugih odnosa, primera radi, i za bliže propisivanje uslova za planiranje i projektovanje objekata za invalidna i hendikepirana lica, te da je na osnovu ovlašćenja sadržanog u članu 106. Zakona ministar doneo više podzakonskih akata. Kako su osporenim Pravilnikom, u skladu sa zakonskim ovlašćenjem, utvrđeni sadržina i način izrade tehničke dokumentacije za određene vrste objekata, a to su objekti visokogradnje, to nisu osnovani navodi podnosioca inicijativa kojima se osporava zakonitost navedenog Pravilnika.
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje („Službeni glasnik RS“, broj 15/08) donet na osnovu ovlašćenja sadržanog u odredbi člana 106. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06), kojim je bilo propisano da ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje metodologiju i proceduru realizacije projekata za izgradnju objekata iz člana 89. stav 4. ovog zakona, sadržinu i obim prethodnih radova, sadržinu i način izrade prethodne studije opravdanosti, studije opravdanosti i tehničke dokumentacije, kao i uslove za planiranje i projektovanje objekata za invalidna i hendikepirana lica. Osporenim Pravilnikom bliže su propisani sadržina i način izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekata visokogradnje (član 1.), tako što su određeni: pojam objekata visokogradnje (član 2.); vrste tehničke dokumentacije (član 3.); delovi tehničke dokumentacije (član 4.); sadržina i način izrade tehničke dokumentacije (čl. 5. do 35.). U Pravilniku su, pored ostalog, propisani i sadržina idejnog i glavnog projekta za izgradnju, odnosno rekonstrukciju stambenih i pomoćnih objekata porodičnog domaćinstva čija ukupna bruto površina ne prelazi 400 kvadratnih metara (čl. 23. i 34.), kao i sadržina idejnog projekta za izgradnju objekata visokogradnje do 3000 kvadratnih metara (član 24.). Ustavni sud je utvrdio da je Zakon o planiranju i izgradnji na osnovu koga je osporeni Pravilnik donet prestao da važi danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), kao i da je odredbom člana 222. stav 2. važećeg Zakona propisano da će se do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivati podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
S obzirom na to da je osporeni Pravilnik i dalje na snazi, na osnovu ovlašćenja iz Zakona o planiranju i izgradnji donetog 2009. godine, te da je Zakon o planiranju i izgradnji na osnovu koga je Pravilnik donet prestao da važi, postojanje razloga za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti ovog pravilnika može se ispitivati samo u odnosu na Zakon o planiranju i izgradnji koji je na snazi, saglasno odredbama člana 167. Ustava.
Polazeći od razloga osporavanja sadržanih u podnetim inicijativama, Ustavni sud je konstatovao da se zakonitost osporenog Pravilnika dovodi u pitanje jedino sa stanovišta ovlašćenja ministra sadržanog u odredbi člana 106. ranijeg Zakona o planiranju i izgradnji, tako što jedan od inicijatora smatra da ministar nije imao ovlašćenje da propisuje sadržinu i način izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje, a drugi da je navedenom odredbom Zakona ministar bio ovlašćen da propiše sadržinu i način izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje, ali samo za one objekte visokogradnje za koje odobrenje za izgradnju daje ministarstvo navedene u članu 89. stav 4. tog zakona.
Ocenjujući osnovanost navoda podnosilaca inicijative, Ustavni sud je utvrdio da je Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09, 64/10 i 24/11), koji je na snazi, propisano: da se građenje objekata (visokogradnje i niskogradnje) vrši na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije (član 110.); da se tehnička dokumentacija za građenje i rekonstrukciju objekata izrađuje kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvođački projekat i projekat izvedenog objekta (član 116.); da je odredbama čl. 117. do 122. uređena sadržina generalnog, idejnog i glavnog projekta te posebnih vrsta glavnih projekata; da je odredbom člana 124. stav 3. propisano da je projekat izvedenog objekta glavni projekat sa izmenama nastalim u toku građenja objekta; da su odredbama člana 133. određeni objekti za čiju izgradnju Ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu i da su odredbama člana 201. Zakona propisana ovlašćenja ministra za donošenje podzakonskih akata, pored ostalog i ovlašćenje ministra da propisuje sadržinu i obim prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, te sadržinu i način pripreme tehničke dokumentacije (tačka 14)).
S obzirom na to da je odredbom člana 201. tačka 14) važećeg Zakona ministar ovlašćen da bliže propisuje sadržinu i način pripreme tehničke dokumentacije iz člana 116. Zakona, te da su osporenim Pravilnikom bliže propisani sadržina i način izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje, Ustavni sud je ocenio da nema osnova da se povodom inicijative prvog podnosioca pokrene postupak za utvrđivanje nezakonitosti osporenog akta zbog nepostojanja zakonom utvrđenog ovlašćenja za njegovo donošenje. U vezi sa navodima podnosioca druge inicijative da je ministar ovlašćen da bliže propiše sadržinu i način pripreme tehničke dokumentacije jedino za objekte za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, Ustavni sud smatra da iz odredaba Zakona kojima su propisana ovlašćenja ministra, kao i drugih odredaba Zakona, sledi ovlašćenje ministra da bliže propiše sadržinu i način pripreme tehničke dokumentacije ne samo za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, već i za sve ostale građevinske objekte čija je izgradnja uređena Zakonom, uključujući i objekte iz čl. 23, 24. i 34. Pravilnika. Ustavni sud je konstatovao da je ovlašćenje ministra da propiše sadržinu i način pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju objekata bilo sadržano i u članu 106. a u vezi sa članom 88. stav 2. ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, na osnovu koga je osporeni Pravilnik donet, kao i da je ministar bio ovlašćen da propiše sadržinu i način pripreme tehničke dokumentacije i za druge građevinske objekte, a ne samo za objekte za koje je odobrenje za izgradnju, saglasno tom zakonu, izdavalo ministarstvo.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nije našao osnova za pokretanje postupka povodom podnetih inicijativa, te, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), inicijativu nije prihvatio.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević