Žalba tuženog se USVAJA i rešenje Višeg suda u Subotici posl. br.3 P. 6/14 od 01.06.2016. godine UKIDA.

Vrsta:	Sudska praksa
Sud:	Apelacioni sud u Novom Sadu	Datum: 23.06.2016	Broj: Poslovni broj: Gž. 2329/16
Abstrakt:

Republika Srbija
Apelacioni sud u Novom Sadu
Poslovni broj: Gž. 2329/16
Dana: 23.06.2016. godine
Novi Sad

Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sudija Julijane Budinčević, predsednika veća, Vere Knežević-Mandić i Vere Krstin, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca K. N. i K. K., K., ... , čiji je punomoćnik M.T., advokat u S., protiv tuženog W. S. o. ... N.B., čiji je punomoćnik Z.B., advokat u N.S., radi naknade štete, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Subotici posl. br.3 P. 6/14 od 01.06.2016. godine, na sednici veća održanoj dana 23.06.2016 godine, doneo je:

REŠENjE

Obrazloženje

Prvostepenim rešenjem je obavezan tuženi da naknadi troškove sudskih taksi tužilaca i to sudske takse na prvostepenu presudu, žalbu i sudske takse na drugostepenu presudu u ukupnom iznosu od 67.275,00 dinara u roku od 8 dana uplatom u korist računa bliže označenog u pobijanom rešenju.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Žalba je osnovana.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu odredaba čl.386 u vezi čl.402 ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), ovaj sud je našao da je rešenje doneto pogrešnom primenom odredaba Zakona o parničnom postupku i Zakona o sudskim taksama.

Prema sadržaju spisa, pred Višim sudom u Subotici se vodio spor po tužbi K. N. i K. K., protiv tuženog W. S. o., radi naknade štete. Tužilac K.N. je u tužbi tražio da bude oslobođen od plaćanja sudske takse. Viši sud u Subotici je presudom posl.br. 3 P 6/14 od 26.06.2015.godine, delimično usvojio tužbeni zahtev, na način bliže označen u izreci navedene presude, i obavezao je tuženog da tužiocima nadoknadi troškove postupka, bez troškova takse koji troškovnikom tužilaca nisu traženi. Do donošenja prvostepene presude, nije odlučeno o zahtevu tužioca K. N. da bude oslobođen od obaveze plaćanja sudske takse, niti je o tome odlučeno prvostepenom presudom. Protiv navedene prvostepene presude, stranke su izjavile žalbe, pri čemu iz sadržaja žalbe K.N. proizlazi da on u žalbi nije tražio donošenje dopunske odluke o svom zahtevu za oslobađanje od plaćanja sudske takse, dok tužilja K.K. nije u žalbi tražila da bude oslobođena od plaćanja sudske takse. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, posl.br. Gž 3694/15 od 28.01.2016.godine, žalba tužilaca je odbijena, žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda je preinačena na način bliže označen u navedenoj drugostepenoj presudi.

Prema daljem sadržaju spisa, prvostepeni sud 21.03.2016. godine šalje tužiocima upozorenje o plaćanju sudske takse, te tužioci podneskom od 29.03.2016.godine, traže da ih sud oslobodi plaćanja sudske takse, ukazujući da su ovaj predlog postavili još u tužbi, te da su smatrali da su u postupku bili oslobođeni plaćanja sudske takse, budući da im sud u prvostepenom postupku nije uputio upozorenje o plaćanju sudske takse.

Rešenjem od 18.04.2016. godine, prvostepeni sud je tužioce oslobodio obaveze plaćanja sudskih taksi, a pobijanim rešenjem od 01.06.2016.godine, obavezan je tuženi da naknadi troškove sudskih taksi tužilaca i to sudske takse na prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu u ukupnom iznosu od 67.275,00 dinara u roku od 8 dana, uplatom u korist računa bliže označenog u pobijanom rešenju.

Osnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku i Zakona o sudskim taksama, kada je odluku o oslobađanju od plaćanja sudskih taksi na prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu doneo nakon pravnosnažno okončanog postupka.

Budući da iz sadržaja prvostepenih spisa proizlazi da tužilja K.K. do donošenja odluke Apelacionog suda kojom je postupak pravnosnažno okončan nije tražila oslobađanje od plaćanja sudske takse, da oba tužioca u smislu odredaba čl. 163 ZPP do zaključenja glavne rasprave nisu opredelili svoj zahtev za naknadu troškova takse, te da tužilac K. N. u smislu čl.356 st.1 ZPP, u vezi čl.366 ZPP nije predložio da se izvrši dopuna presude donošenjem odluke o njegovom zahtevu za oslobođenje od plaćanja sudske takse, to iz odredaba čl. 356 st.3 ZPP u vezi čl. 366 ZPP sledi da je njegov zahtev povučen.

U takvoj procesnoj situaciji, prvostepeni sud je, prema obrazloženju pobijanog rešenja, odlučivao o zahtevu tužilaca od 29.03.2016. godine za oslobođenje od plaćanja sudske takse.

Odrebama Zakona o parničnom postupku koje uređuju institut oslobađanja od plaćanja troškova postupka (članovi 168-173), izričito nije predviđen rok u kome stranka može podneti predlog za oslobađanje od plaćanja troškova postupka. Međutim, tumačenjem tih odredaba i njihovim dovođenjem u vezu sa drugim odredbama Zakona o parničnom postupku, te sa odredbama Zakona o sudskim taksama o oslobađanju od plaćanja takse (članovi 9-20) može se zaključiti da se takav zahtev mora podneti do pravnosnažnog okončanja postupka.

Odredbom čl.150 st.1 ZPP je propisano da su parnični troškovi izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka. Po pravilu, to su i izdaci povodom plaćanja takse za tužbu i odluku, pravne lekove i druge parnične radnje.

Odredbom čl. 151 ZPP, propisano je da svaka stranka prethodno sama snosi troškove koje je prouzrokovala svojim radnjama.

Odredbom čl. 2 st.1 Zakona o sudskim taksama je propisano da takse propisane ovim zakonom plaćaju lica po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za koje je ovim zakonom utvrđeno plaćanje takse, dok je odredbom čl.3 navedenog Zakona propisano da obaveza plaćanja takse (taksena obaveza) nastaje: za podneske (tužbe, odgovore na tužbu, žalbe i druga pravna sredstva) - kada se predaje sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora, a za podneske predate na zapisnik - kada je zapisnik sastavljen (tačka 1); za sudske odluke - kada se objave, a ako stranka nije prisutna objavljivanju ili ako odluka nije javno objavljena - kada se stranci ili njenom zastupniku dostavi prepis odluke (tačka3).

Prema tome, obaveza plaćanja sudske takse za tužioce je u smislu čl. 3 Zakona o sudskim taksama nastala predajom tužbe i žalbe sudu, odnosno prijemom prvostepene i drugostepene presude, bez obzira na momenat kada je sud tužiocima poslao upozorenje o plaćanju takse.

Primenom instituta oslobađanja od plaćanja sudske takse, stranka koja je oslobođena od plaćanja sudske takse, oslobađa se obaveze da snosi troškove sudskih taksi, od momenta dospelosti obaveze na njihovo plaćanje.

Članom 168 ZPP je propisano da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove( st.1 ). Oslobođenje od plaćanja troškova postupka obuhvata oslobođenje od plaćanja takse i oslobođenje od polaganja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i sudskih oglasa ( st.2 ). Sud može da oslobodi stranku i samo od plaćanja takse, u skladu sa posebnim zakonom ( st.3 ).

Članom 169 ZPP je propisano da odluku o oslobađanju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke (st.1).

Iz navedenog sledi da je odredbama čl.168 i čl.169 ZPP, propisano odstupanje od pravila iz čl.151 ZPP, da svaka stranka prethodno sama snosi troškove koje je prouzrokovala svojim radnjama. Odluku o oslobađanju od plaćanja troškova postupka, u smislu čl.169 st.1 donosi prvostepeni sud u skladu sa odredbom čl. 10 Zakona o sudskim taksama, kojim su propisani uslovi za oslobađanje taksenog obveznika od obaveze plaćanja takse. Međutim, kada sud donese odluku o oslobađanju od plaćanja sudske takse, u smislu odredbe čl.16 Zakona o sudskim taksama, ako sudski postupak traje duže od dve godine, lice oslobođeno od plaćanja sudske takse je dužno da po isteku druge i svake sledeće godine trajanja postupka podnese uverenje o svom imovnom stanju, pa shodno navedenom, prvostepeni sud, tokom trajanja postupka u kome je odlučio o zahtevu za oslobađanje od plaćanja sudske takse, ima obavezu da proverava da li su i dalje ispunjeni uslovi za oslobađanje stranke od plaćanja sudske takse .

Zaključak da se predlog za oslobađanje od plaćanja troškova postupka može podneti samo do njegovog pravnosnažnog okončanja, pored navedenog, sledi i iz sadržaja odredbe čl.163 st.4 ZPP kojom je propisano da će o zahtevu za naknadu troškova sud odlučiti u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak pred tim sudom, čl. 169 st.4 ZPP, kojom je propisano da protiv rešenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena posebna žalba, odredbe čl.399 st.2 ZPP prema kojoj ako ovaj zakon izričito određuje da posebna žalba nije dozvoljena, rešenje prvostepenog suda može da se pobija samo u žalbi protiv konačne odluke, odredbe čl. 173 st.1 ZPP prema kojoj troškovi isplaćeni iz sredstava suda, kao i stvarni izdaci i nagrada besplatnog punomoćnika, čine deo parničnih troškova, te čl. 173 st.2 ZPP kojim je propisano da će o naknadi troškova iz stava 1. ovog člana od strane protivnika stranke koja je oslobođena od plaćanja troškova postupka, sud odlučiti po odredbama ovog zakona o naknadi troškova. Prema tome, budući da je odluka o tome na kome je, zavisno od ishoda spora teret plaćanja troškova takse, ujedno i odluka o troškovima postupka, te da protiv rešenja kojim je usvojen predlog stranke da bude oslobođena plaćanja troškova takse, suprotna strana nema posebno pravo žalbe, već rešenje može pobijati samo u žalbi protiv konačne odluke, prvostepeni sud je najkasnije sa donošenjem prvostepene presude bio u obavezi da odluči o zahtevu tužioca K.N. o oslobađanju od plaćanja sudske takse, te da tako pruži mogućnost tuženom da na navedeno rešenje, izjavi žalbu.

Drugačiji zaključak ne proizlazi ni iz sadržaja odredaba čl.19 i čl.20 Zakona o sudskim taksama, kojima je propisano postupanje prvostepenog suda u pogledu naplate i popisa taksi od čijeg plaćanja je jedna stranka oslobođena.

Naime, odredbom čl.19 st.1 Zakona o sudskim taksama je propisano da će, ako u parničnom, izvršnom ili krivičnom postupku po privatnoj tužbi lice oslobođeno od plaćanja takse uspe u postupku, takse koje bi ono bilo dužno da plati da nije bilo oslobođeno, platiti stranka koja ne uživa oslobođenje i to u srazmeri u kojoj je oslobođena stranka uspela u postupku, dok je odredbom čl. 20 Zakona o sudskim taksama propisano da je, kada u postupku pred sudom učestvuje na jednoj strani lice oslobođeno od plaćanja takse, a na drugoj lice koje nije oslobođeno, sud dužan da vodi popis taksa koje bi trebalo da plati oslobođeno lice ( st.1.). Popis taksa se zaključuje po završetku postupka. Ako se postupak završi na način predviđen članom 19 ovog zakona, sud će shodno članu 37 ovog zakona izdati nalog za plaćanje takse licu obaveznom da taksu plati ( st.2).

Prema tome, i iz obaveze prvostepenog suda da popis taksa zaključi do završetka postupka, proizlazi da se nakon pravnosnažnosti postupka ne može više podneti zahtev za oslobođenje od plaćanja sudskih taksa nastalih u postupku. Samim tim u situaciji kada je prvostepeni sud protivno navedenim odredbama Zakona o parničnom postupku i Zakona o sudskim taksama doneo rešenje kojim je oslobodio tužioce od plaćanja sudskih taksa, po zahtevu koji su oni podneli nakon što je postupak pravnosnažno okončan, ova obaveza nije mogla promenom odredbe čl.19 Zakona o sudskim taksama biti prebačena na tuženog, na šta se žalbom osnovano ukazuje.

S obzirom na navedeno, žalba tuženog je kao osnovana usvojena i pobijano rešenje primenom čl. 401 st.1 t.3 ZPP ukinuto.

Predsednik veća-sudija
Julijana Budinčević s.r.
zto;