| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni kasacioni sud | Datum: 09.12.2016 | Broj: Rev2 1232/2016 |
| Abstrakt: | |||
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1232/2016
09.12.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Kitarović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, koju zastupa Državni pravobranilac, ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1976/15 od 03.03.2016. godine, u sednici održanoj 09.12.2016. godine, doneo je
DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužilje i preinačuje presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1976/15 od 03.03.2016. godine u delu stava drugog izreke tako što se tužena obavezuje da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti u vidu povrede prava na pravično suđenje isplati iznos od još 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, u roku od 15 dana po prijemu presude.
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje u preostalom delu stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1976/15 od 03.03.2016. godine.
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1798/14 od 09.04.2015. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti isplati iznos od 200.000,00 dinara, zbog povrede ugleda iznos od 200.000,00 dinara i zbog povrede prava ličnosti – prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava iznos od 70.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.04.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti isplati iznos od još 200.000,00 dinara, zbog povrede ugleda iznos od još 200.000,00 dinara i zbog povrede prava ličnosti – prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava iznos od još 630.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.04.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka plati 370.452,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1976/15 od 03.03.2016. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava 1. izreke, kojim je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled povrede prava ličnosti – povrede prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava isplati iznos od 70.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.04.2015. godine do isplate, u stavu 2. izreke, kao i u delu stava 3. izreke za iznos od 349.452,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.04.2015. godine do isplate, a žalbe tužilje i tužene u tom delu su odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u ostalom delu stava 1. i u delu stava 3. izreke pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti isplati iznos od 200.000,00 dinara, zbog povrede ugleda iznos od 200.000,00 dinara, kao i zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj preko iznosa od 349.452,00 dinara do iznosa od 370.452,00 dinara na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od još 21.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.04.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 16.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kojem je preinačena prvostepena presuda i u delu odluke o troškovima drugostepenog postupka, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) pa je odlučio da je revizija tužilje delimično osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje da su u pobijanoj presudi izostali razlozi o odlučnim činjenicama što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 2. i 8. ZPP, jer pobijana presuda nema nedostataka na koje se ukazuje revizijom, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se revizijom neosnovano ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je do 31.12.2009. godine vršila dužnost sudije Okružnog suda u Beogradu, kada joj je funkcija prestala s obzirom da odlukom Visokog saveta sudstva od 25.12.2009. godine nije izabrana za sudiju. Navedena odluka potvrđena je odlukom istog organa od 06.10.2011. godine, kojom je odbijen kao neosnovan prigovor tužilje. Odlukom Ustavnog suda Srbije od 24.07.2012. godine usvojena je žalba tužilje izjavljena protiv odluke Visokog saveta sudstva od 06.10.2011. godine i utvrđeno da u postupku odlučivanja o prigovorima podnosilaca ustavne žalbe nije oborena pretpostavka da podnosioci ispunjavaju uslove za izbor na sudijsku funkciju, a tačkom 3. te odluke naloženo je Visokom savetu sudstva da u roku od 60 dana od dana prijema odluke izvrši izbor podnosilaca žalbe na stalnu sudijsku funkciju. Odlukom Visokog saveta sudstava od 18.09.2012. godine izvršen je izbor tužilje za sudiju Višeg suda u Beogradu.
Predmet tužbenog zahteva je naknada nematerijalne štete, jer je tužilja odlučivanjem Visokog saveta sudstva, te putem natpisa u medijima i izjavama najviših predstavnika pravosudnih i izvršnih organa pretrpela duševne bolove zbog povrede časti i ugleda i prava ličnosti koje se ogleda u povredi prava na pravično suđenje.
Odlučujući o ovako postavljenom tužbenom zahtevu prvostepeni sud je zaključio da tužilji pripada pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosima dosuđenim prvostepenom presudom, kako po osnovu povrede časti i ugleda, tako i po osnovu povrede prava na pravično suđenje s pozivom na odredbu člana 172. u vezi člana 154. ZOO, imajući u vidu da je Visoki savet sudstva kao organ tužene u postupku odlučivanja o izboru sudija postupao nepravilno i nezakonito, te da je Ustavni sud utvrdio povredu prava svih neizabranih sudija na pravično suđenje, te je našao da je osnovan zahtev tužilje za naknadu štete po ovim osnovama.
Apelacioni sud u Beogradu je preinačio prvostepenu presudu u delu dosuđenog iznosa naknade štete zbog povrede časti i ugleda i tužbeni zahtev tužilje odbio kao neosnovan.
Pravilno je po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud zaključio da donošenje nepravilne i nezakonite odluke o neizboru sudija samo po sebi ne predstavlja uzrok čija je nužna posledica povreda časti, ugleda i dostojanstva ličnosti, a time i nanošenja tih vidova nematerijalne štete. Stoga se u svakom konkretnom slučaju ceni da li su ispunjeni uslovi za postojanje štete i osnov za njenu nadoknadu.
Prilikom odlučivanja o izboru sudija Visoki savet sudstva je odlučivao o pravima i obavezama sudija, čime se praktično stavio u ulogu posebne vrste suda (na šta ukazuje i Evropski sud za ljudska prava u tumačenju odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda) pa se i u odnosu na njega primenjuju pravila pravičnog suđenja. Prva uopštena odluka Visokog saveta sudstva kojom je odlučeno o neizboru sudija uključujući i tužilju proizilazi iz ocene tog organa da ti kandidati, pa i tužilja nisu ispunjavali uslove za izbor sudija propisane pravilima Visokog saveta sudstva.
Po članu 13. Zakona o Visokom savetu sudstva, to je organ u čijoj nadležnosti je bilo da ceni ispunjenost uslova za izbor sudija i stav Visokog saveta sudstva o neizboru nije iznet u nameri da se povredi čast i ugled kandidata, već da se sprovede postupak i donese odluka povodom izbora sudija. Ta odluka je podlegala oceni po pravnom leku, koji je tužilja iskoristila, nakon čega je doneta konkretna odluka u odnosu na tužilju kojom je Visoki savet sudstva ocenio da ona ne ispunjava uslove za izbor za sudiju gde je konkurisala.
Kako odluke Visokog saveta sudstva nisu donete u nameri povrede časti i ugleda kandidata, niti je utvrđeno da je u obrazloženoj odluci kao i u istupima predstavnika sudske i izvršne vlasti bilo omalovažavanja ili nepoštovanja ličnosti tužilje kao sudije, niti pak klevete, jer ime tužilje nije konkretno pomenuto u bilo kom kontekstu, a u postupku nije utvrđeno da je postojala namera da se tužilji nanese šteta, to ne stoje revizijski navodi kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava u odlučivanju drugostepenog suda kojim je odbio zahtev tužilje za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda.
Vrednosni sudovi sadržani u odlukama Visokog saveta sudstva o prigovoru neizabranih sudija da su nestručni, nesposobni ili nedostojni, iako su negativnog značenja, nisu imali za cilj da povrede čast i ugled, već da izvrše selekciju i izbor odgovarajućih kandidata, zbog čega isti ne mogu biti osnov za nakadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda i dostojanstva ličnosti.
Međutim, Ustavni sud je po ustavnoj žalbi utvrdio da je u postupku odlučivanja o izboru sudija pa i tužilje došlo do povrede prava na pravično suđenje koje je garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije, kao i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustav Republike Srbije je pravo na pravično suđenje svrstao u ljudska i manjinska prava i slobode uz njihovu neposrednu primenu po članu 18. stav 1. zbog čega se pravo na pravično suđenje svrstava u pravo ličnosti, te tužilja ima pravo na naknadu za povredu ovog prava u skladu sa članom 200. ZOO, koja joj je naknada delimično dosuđena nižestepenim presudama u iznosu od 70.000,00 dinara. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iznos od 100.000,00 dinara u konkretnom slučaju predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava na pravično suđenje zbog čega je tužilji revizijskom presudom dosuđen još iznos od 30.000,00 dinara što sa iznosom dosuđenim nižestepenim presudama predstavlja iznos kojim će se ostvariti svrha naknade za povredu ovog prava.
Na osnovu čl. 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić