U konkretnom slučaju reč je o optužnom predlogu ošteđenog kao tužioca za krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 174. stav 1. KZ SFRJ, koje se prema odredbama člana 430. ZKP, raspravlja po odredbama skraćenog postupka.U tom postupku, za razliku od redovnog postupka, predviđena je moguđnost održavanja glavnog pretresa i u odsustvu ovlašćenog tužioca.Tako, prema članu 422. stav 1. ZKP glavni pretres održaće se i ako ne dođe javni tužilac koji je uredno pozvan, a u tom slučaju ošteđeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optužbu u granicama optužnog predloga. Prema odredbi stava 2. tog člana glavni pretres se može održati i ako ne dođe privatni tužilac koji ima prebivalište van područja suda kome je podnesena privatna tužba, ako je sudu stavio predlog da se glavni pretres održi u njegovom odsustvu.Doduše, član 422. ZKP ne sadrži posebnu odredbu koja bi se izričito odnosila na ošteđenog kao tužioca. No, to nije potrebno jer je odredbom člana 63. stav 1. ZKP, koja je opšteg karaktera, propisano da ošteđeni kao tužilac ima ista prava koja ima i javni tužilac, osim koji pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu.Obaveza prisustva glavnom pretresu, odnosno pravo odsustva sa glavnog pretresa pod određenim zakonskim uslovima, ne spadaju u prava koje javni tužilac ima kao državni organ, već je ovde reč o obavezama i pravima koje javni tužilac ima kao starnka u postupku, reč je, dakle o vršenju funkcije gonjenja od strane ovlašćenog tužioca. Te obaveze i prava, prema citiranoj odredbi člana 63. ZKP, u istom obimu ima i ošteđeni kao tužilac. Iz toga proizlazi da će se glavni pretres održati i ako ne dođe ošteđeni kao tužilac koji je uredno pozvan, jednako kao što će se i učiniti i u odnosu na javnog (odnosno vojnog) tužioca.Drugačije rešenje vodilo bi diskriminaciji ošteđenog kao tužioca u odnosu na javnog tužioca i privatnog tužioca, jer bi jedino on morao u skraćenom postupku da uvek bude prisutan glavnom pretresu i to bez izuzetka. Za takvo rešenje ne bi bilo nikakvog racionalnog opravdanja.Naprotiv, u brojnim odredbama Zakona o krivičnom postupku, a posebno članom 63. zakon je izjednačio javnog (vojnog) tužioca i ošteđenog kao tužioca u pravima koja im pripadaju kao strankama u krivičnom postupku. Otuda, pravilnim tumačenjem odredaba člana 442. ZKP u vezi sa ostalim odredbama tog zakona koje se odnose na ovlašćenog kao tužioca, potrebno u vezi sa članom 63. , može se dođi do jedino ispravnog zaključka da ošteđeni kao tužilac u skraćenom postupku, u pogledu prisustva glavnom pretresu, ima ista prava kao i javni tužilac, tj. on nije obavezan da dođe na glavni pretres i on se može održati i u njegovom odsustvu, ukoliko je uredno pozvan.U konkretnom slučaju u spisima predmeta postoje povratnice iz kojih se nesumnjivo može videti da su i punomođnik i ošteđeni kao tužilac uredno pozvani na glavni pretres zakazan za 20.11.1987. godine, pa se pretres mogao održati i bez njihovog prisustva. Ovo tim pre što je još ranije bio stavljan njihov predlog da se pretres održi i u njihovom odsustvu, a njihovo prebivalište je i inače van područja suda kome je optužni predlog podnesen.