| Osnov: | Krivični zakon Republike Srbije | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 31.10.1999 | Broj: Kž.1.982/96 |
| Abstrakt: | |||
Prvostepenom presudom okr. je oglašen krivim da je u saizvršilaštvu sa sada pokojnim izvršio krivično delo teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva iz člana 169. stav 2. u vezi stava 168. KZ SRS u vezi člana 22. KZ SFRJ pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15. petnaest godina.
Pravna praznina u periodu od 31.12.1993., kada je prema opštim odredbama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, prestala mogućnost izricanja kazne zatvora u trajanju od 20 godina, kao zamene za smrtnu kaznu, do 22.07.1994., kada je stupio na snagu Krivični zakon Republike Srbije, dovela je do toga da je po optuženog V. blaži ovaj krivični zakon Srbije, jer ublažavanjem izrečene smrtne kazne bilo bi optuženog moguće osuditi samo na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, a ne na kaznu u trajanju od 20 godina.
Ovo zbog toga što kazna zatvora u trajanju od 20 godina u periodu od 31.12.1994. uopšte nije bila propisana (ukinuta je Saveznim krivičnim zakonom, a ponovo je uvedena tek članom 2 a) Krivičnog zakona Republike Srbije). Prema tome, po službenoj dužnosti u napred navedenom smislu Vrhovni sud je preinačio pravnu ocenu krivičnog dela optuženog, pravilno primenjujući novi Krivični zakon koji je blaži po optuženog u smislu odredbe člana 4. stav 2. KZ SRJ. Prvostepeni sud je formalno opravdano primenio odredbu iz člana 22. KZ SFRJ, raspravljajući pitanje saizvršilaštva jer je dužan primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
Međutim, na ovom mestu valja naglasiti da je pomenuti član Krivičnog zakona SFRJ u potpunosti, znači kako po redosledu članova tako i doslovce, identičan članu 22. KZ SRJ, te stoji ista takva potpuna identičnost člana 4. stav 1. u Krivičnom zakonu SFRJ i u članu 4. stav 1. i 2. Krivičnog zakona SRJ. Obrazlažući odluku o kazni, prvostepeni sud je najviše prostora posvetio i najviše napora učinio obrazlažući da se optuženom nije mogla izreći smrtna kazna.
Ovo znači da bi taj sud takvu kaznu i izrekao da je smatrao da to moguće.
Najkraće, tu kaznu nije izrekao jer je imao u vidu da je u vremenu od 31.12.1993. do 22.07.1994., smrtna kazna nije bila propisana i to zbog toga što su brisane odredbe člana 37. i 38. stav 2. KZ SFRJ kao i novela odredbe člana 34. KZJ, sve do stupanja na snagu odredbe iz člana 2 a.
KZ RS. Primenom člana 4. stav 2. KZJ za ovo delo, koje je ranije učinjeno primenjen je prema takvom stanovištu prvostepenog suda, blaži zakon po okrivljenog koji smrtnu kaznu nije predviđao.
Po nalaženju Vrhovnog suda, napred izraženo stanovište prvostepenog suda je nepravilno i neprihvatljivo, takvim tumačenjem je povređen krivični zakon.
Jer, osnovano se žalbom Okružnog javnog tužioca u Kragujevcu ističe, a Vrhovni sud to prihvata, da je pogrešno stanovište da se izvršiocima krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonom Republike Srbije koja je učinjena u periodu od 31.12.1993. do 22.07.1994., ne može izreći smrtna kazna, pa da se ova kazna ne može izreći ni optuženom V., jer je on krivično delo iz člana 169. stav 2. u vezi člana 168. KZS izvršio u noći između 15. i 16. avgusta 1990. . Prema tome, stoji da je nakon izvršenja krivičnog dela zbog kojeg je optuženi oglašen krivim došlo do izmena kako Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije tako i Krivičnog zakona Republike Srbije.
Međutim, one ni u kom slučaju nisu isključile mogućnost izricanja smrtne kazne krivično odgovornim učiniocima najtežih krivičnih dela.
Izmenama Krivičnog zakona Jugoslavije, smrtna kazna je brisana i ne može se izreći za krivična dela određena Saveznim zakonom.
Ali i posle tih izmena ostala je u sistemu kazni koje se mogu izreći za krivična dela određena Republičkim krivičnim zakonima.
To je jasno iz odredbe tačka 1. člana 34. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, prema kojoj se smrtna kazna može izreći u slučaju kada je ona propisana zakonom republike.
Krivičnim zakonom Republike Srbije bila je smrtna kazna propisana za određena, redovno najteža krivična dela, a među njima je i krivično delo iz člana 169. stav 2., te je ta kazna bila propisana uvek znači i pre izmene tog Krivičnog zakona Republike Srbije ali i pre i posle izmene Saveznog zakona.
| Deskriptori: | KZS168 Razbojništvo - sila, pretnja KZS169 Teški slučajevi razbojničke kradje i razbojništva KZS002A SMRTNA KAZNA |