| Osnov: | Zakon o parničnom postupku | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 24.10.1999 | Broj: Rev.4129/97 |
| Abstrakt: | |||
U provedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 385. stav 1. tač. 1. i 2. ZPP, a nije učinjena ni bitna povreda člana 354. stav 2. tačka 10. u vezi čl. 89-106. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje.
Odredbom člana 97. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka izdaje punomoćje pismeno ili usmeno na zapisniku kod suda.
Obim punomoćja određuje stranka i ona može ovlastiti punomoćnika da preduzima samo određene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku (član 94. ZPP).
Međutim, propisi materijalnog prava predviđaju i generalno punomoćje koje sadrži ovlašćenje za preduzimanje svih pravnih radnji u vezi sa poslovnom delatnošću vlastodavca sa njegovom imovinom ili određenim pravnim odnosom, uključujući i pokretanje sporova pred sudom izuzev pred izabranim sudom.
Stoga, generalno ovlašćenje koje je tužilac izdao punomoćniku i koje je overeno kod suda proizvodi pravno dejstvo i u ovoj parnici, pa je punomoćnik imao ovlašćenje da u ime tužioca na osnovu ovakvog punomoćja vrši sve radnje u postupku, izuzev povlačenja tužbe priznanja, odricanja ili odustanka od pravnog leka, prenošenja punomoćja na drugo lice, kao i za podnošenje vanrednih pravnih lekova.
Međutim, te radnje u postupku punomoćnik tužioca nije vršio da bi mu bilo potrebno izričito ovlašćenje.
Tuženi se u reviziji pogrešno poziva na odredbu člana 91. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima, jer prema istoj, punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedinačni slučaj zaključiti ugovor o izabranom sudu, a ne zabranu pokretanja spora pred sudom.