Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković,u postupku po ustavnoj žalbi Uroša Prešića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2017. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Uroša Prešića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove Uprave gradske opštine Zvezdara u Beogradu u predmetu III broj 354-127/2014 (ranije predmet III broj 354-70/2007) podnosiocu povređeno prav o na suđenje u razumnom roku, zajemčen o odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana .

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku .

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

Obrazloženje

1. Uroš Prešić iz Beograda, preko punomoćnika Nenada Vasića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu, 3. jula 201 5. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na mirno uživanje svojine, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku navedenom u tački 1. izreke.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, nave deno: da je podnosilac vlasnik stana br. 1 u prizemlju zgrade u ulici Slobodanke Danke Savić broj 11 u Beogradu i da je nedugo nakon kupovine predmetnog stana posumnjao da na samom objektu postoje skrivene mane koje ga čine nebezbednim za korišćenje, zbog čega se 7. juna 2007. godine obratio nadležnoj građevinskoj inspekciji, sa molbom da izađe na lice mesta i naloži određene mere kako bi se objekat mogao bezbedno koristiti.

U ustavnoj žalbi se detaljno opisuje tok osporenog upravnog postupka, koji još uvek nije pravnosnažno okončan i predlaže da Ustavni sud, zbog neprimereno dugog trajanja tog postupka, utvrdi povredu označenih prava, naloži nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se isti okončao u najkraćem roku, kao i da utvrdi podnosiocu pravo na naknadu materijalne štete na ime izgubljene zakupnine u iznosu od 4.345.207,84 dinara. Ustavnom žalbom nije tražena naknada nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, spise predmeta Odeljenja za inspekcijske poslove Uprave gradske opštine Zvezdara u Beogradu III broj 354-127/2014 (ranije predmet III broj 354-70/2007) i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

U predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu R. 50/07, u postupku obezbeđenja dokaza, u kome je podnosilac ustavne žalbe bio predlagač, a Aleksandar Novak protivnik predlagača, sudski veštak građevinske struke je 27. marta 2007. godine dostavio nalaz i mišljenje o oštećenjima koja postoje na stanu u prizemlju zgrade u ulici Slobodanke Danke Savić broj 11 u Beogradu, radovima koje je potrebno izvesti i ceni eventualne sanacije.

Podnosilac ustavne žalbe se 7. juna 2007. godine obratio nadležnoj građevinskoj inspekciji sa molbom da izađe na lice mesta i proveri njegove sumnje u vezi sa „skrivenim manama“ koje su se pojavile u predmetnom stanu u toku „elementarne adaptacije “.

Građevinski inspektor Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zvezdara u Beogradu je 7. septembra 2007. godine doneo rešenje III broj 354-70/2007, kojim je naložio podnosiocu ustavne žalbe, Miroslavi Mićić i Milunu Ibrovcu da izvrše sanaciju i rekonstrukciju porodično-stambenog objekta u ulici Slobodanke Danke Savić broj 11 u Beogradu i zabranio upotrebu predmetnog objekta do završetka navedenih radova. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, konstatovano: da je vlasnik podruma u predmetnom objektu Milun Ibrovac, vlasnik prizemlja podnosilac ustavne žalbe, a vlasnica sprata Miroslava Mićić; da su podnosilac ustavne žalbe i Miroslava Mićić podneli prijavu radova za adaptaciju i sanaciju predmetnog objekta; da je podnosilac odustao od prijave 29. decembra 2006. godine i preuzeo tehničku dokumentaciju, nakon čega je predmet arhiviran; da je podnosilac stan kupio od Aleksandra Novaka, na osnovu ugovora o kupoprodaji overenog pred sudom 16. oktobra 2006. godine; da su građevinski inspektori prilikom inspekcijskog pregleda izvršenog 15. avgusta 2007. godine uočili pukotine na spoljnoj uličnoj fasadi na prozorima u prizemlju, pojedinim nosećim zidovima i podnoj ploči prizemlja, kao i otvore u podu; da je podnosilac u izjavi datoj 16. avgusta 2007. godine istakao da ranije podneti zahtev za sanaciju nije bio rešen, jer on i Miroslava Mićić nisu bili uknjiženi kao vlasnici stanova u predmetnoj zgradi.

Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je 1. oktobra 2007. godine izjavio žalbu, u kojoj je naveo da su Vladimir Vlahović i Milun Ibrovac izgradili predmetni objekat i dobili upotrebnu dozvolu i da stoga oni treba da snose odgovornost za nastalu štetu, kao i troškove sanacije. Drugostepeni organ je rešenjem od 20. decembra 2007. godine poništio navedeno rešenje i predmet vratio prvostepenom organu na ponovno odlučivanje, sa nalogom da pribavi nalaz i mišljenje ovlašćene i stručne institucije o proceni stanja predmetnog objekta i svih stanova pojedinačno.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje od 9. maja 2008. godine sa istim dispozitivom, a u obrazloženju je naveo da stranke koje su i inicirale pokretanje ovog postupka nisu dostavile nalaz i mišljenje ovlašćene i stručne institucije, već nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke. Navedeno rešenje je poništeno rešenjem drugostepenog organa od 29. avgusta 2008. godine, iz istih razloga kao i prethodno.

U obrazloženju novodonetog rešenja prvostepenog organa od 13. marta 2009. godine ocenjeno je da ne postoje zakonski razlozi za pribavljanje mišljenja naučne ili stručne organizacije. Drugostepeni organ je rešenjem od 5. juna 2009. godine poništio navedeno rešenje, a u obrazloženju je konstatovano da je žalilac Milun Ibrovac istakao da je podnosilac ustavne žalbe odmah nakon kupovine stana u prizemlju izvodio radove bez odobrenja, kojima je naneo štetu žaliocu, zbog čega je vođen vanparnični postupak radi obezbeđenja dokaza. Drugostepeni organ je ocenio da nalaz sudskog veštaka građevinske struke, na koji se poziva prvostepeni organ, nije dovoljno jasan, potpun i obrazložen, te da je, zbog toga, kao i zbog složenosti predmetnog slučaja, potrebno zatražiti veštačenje od kvalifikovane organizacije, tim pre što bi se time otklonila sumnja žalioca Miluna Ibrovca da se kroz postupak inspekcijskog nadzora pokušava omogućiti pojedinim strankama da izgrade objekat većeg obima i gabarita, jer je to ekonomski isplativije rešenje. Takođe je istaknuto da se sanacija i rekonstrukcija predmetnog objekta može izvršiti samo nakon pribavljanja akta o urbanističkim uslovima izdatog od strane nadležnog organa odnosno odobrenja za izgradnju.

Prvostepeni organ je 3. marta 2010. godine doneo zaključak o prekidu postupka koji se odnosi na sanaciju predmetnog objekta, do pribavljanja mišljenja kvalifikovane organizacije. Podnosilac je izjavio žalbu protiv navedenog zaključka, koji je poništen rešenjem drugostepenog organa od 11. juna 2010. godine.

Prvostepeni organ je 14. marta 2011. godine doneo novo rešenje kojim je naložio samo sanaciju, a ne i rekonstrukciju predmetnog objekta, i to na osnovu glavnog projekta sanacije overenog od strane nadležnog organa, koji mora biti urađen na osnovu mišljenja veštaka datog u nalazu veštaka Gradskog zavoda za veštačenje od 20. decembra 2010. godine. Drugostepeni organ je rešenjem od 13. maja 2011. godine poništio navedeno rešenje i ponovo vratio predmet prvostepenom organu, sa obrazloženjem da je nalaz Gradskog zavoda za veštačenje nepotpun, jer ne sadrži mišljenje veštaka da li na predmetnom objektu postoje oštećenja, da li postoji uzročno-posledična veza između bespravno izvedenih radova na adaptaciji tavana i eventualnih oštećenja na objektu, da li, ukoliko oštećenja postoje, ista predstavljaju opasnost za život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline ili se njima ugrožava životna sredina, kao i da li se opasnost može otkloniti sanacijom objekta nakon koje bi objekat bio bezbedan za upotrebu, a koja pitanja su bila zadatak veštačenja, te da je potrebno utvrditi da li bi se vraćanjem u prvobitno stanje predmetnog objekta otklonili nedostaci zbog kojih je naložena sanacija.

U obrazloženju rešenja prvostepenog organa od 30. novembra 2011. godine, suštinski istog dispozitiva, ocenjeno je: da nije neophodno pribaviti dopunski nalaz veštaka jer bi to podrazumevalo nepotrebne materijalne troškove, a prema datom nalazu veštaka, na predmetnom objektu postoje oštećenja i sanacija je neophodna; da će se postojanje uzročno-posledične veze između bespravno izvedenih radova na adaptaciji tavana i oštećenja na objektu utvrditi kroz glavni projekat sanacije; da vraćanje predmetnog objekta u prvobitno stanje nije moguće, jer su za radove izvedene na adaptaciji tavana i radove na pretvaranju podruma u stambeni prostor podneti zahtevi za legalizaciju. Navedeno rešenje poništeno je drugostepenim rešenjem od 13. februara 2012. godine, jer prvostepeni organ nije otklonio nedostatke u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja na koje mu je ukazano od strane drugostepenog organa, što je bilo potrebno kako bi se utvrdilo koju meru inspekcijskog nadzora i kome treba izreći.

U postupku donošenja novog prvostepenog rešenja od 12. jula 2012. godine pribavljen je dopunski nalaz Gradskog zavoda za veštačenje, u kojem je konstatovano da na predmetnom objektu postoje nedostaci koji predstavljaju opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi i da je neophodno što pre izvršiti sanaciju, te da se izvesna oštećenja u potkrovlju mogu dovesti u vezu sa bespravno izvedenim radovima u potkrovlju, ali da se kompletna uzročno-posledična veza ne može utvrditi bez uvida u odgovarajući projekat sa proverom stabilnosti, odnosno statičkim i seizmičkim proračunom konstrukcije celog objekta. Drugostepeni organ je i navedeno rešenje poništio svojim rešenjem od 6. decembra 2012. godine, sa obrazloženjem da dopunski nalaz veštaka ne predstavlja valjan osnov za izricanje inspekcijske mere jer veštaku nije data na uvid odgovarajuća dokumentacija, te da je potrebno otkloniti kontradiktornosti između razloga navedenih u obrazloženju prvostepenog rešenja i dokaza u spisima predmeta vezano za činjenicu kome treba naložiti meru inspekcijskog nadzora, kao i proveriti kod nadležnog organa da li su podneti zahtevi za legalizaciju, ko ih je podneo i za koje radove, kako bi se utvrdilo da li su sporni bespravno izvedeni radovi obuhvaćeni tim zahtevima, kao i da li je odlučeno o tim zahtevima i, ukoliko nije, u kojoj fazi se taj postupak nalazi.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje 29. oktobra 2013. godine, kojim je sanaciju predmetnog objekta naložio podnosiocu ustavne žalbe, kao knjižnom vlasniku stana u prizemlju, i Miroslavi Mićić, kao knjižnom vlasniku prvog sprata, sa obrazloženjem da se sanacija ne može naložiti Milunu Ibrovcu, jer on nije vlasnik, već korisnik podruma koji je adaptirao u stan i za koje radove je podneo zahtev za legalizaciju o kome nije odlučeno. Istim rešenjem zabranjena je upotreba predmetnog objekta do završetka navedenih radova. Navedeno rešenje poništeno je rešenjem drugostepenog organa od 23. decembra 2013. godine, jer ni u ponovnom postupku nisu otklonjeni nedostaci na koje je prvostepenom organu ukazano drugostepenim rešenjem od 6. decembra 2012. godine, pri čemu u dispozitivu nisu pobrojani nedostaci koji postoje na predmetnom objektu i nisu navedeni radovi čijim bi se izvođenjem izvršila sanacija, niti je investitorima određen rok za pribavljanje odobrenja nadležnog organa za izvođenje istih. Takođe je istaknuto da je nejasno do kada je zabranjena upotreba predmetnog objekta jer nisu navedeni radovi koje investitori treba da izvedu, kao i da se ova mera može izreći tek kad rešenje kojim se nalaže sanacija objekta postane izvršno, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Rešenje koje je prvostepeni organ doneo 22. maja 2014. godine takođe je poništeno u postupku po žalbi podnosioca, drugostepenim rešenjem od 2. oktobra 2014. godine, iz ranije navedenih razloga.

Rešenjem građevinskog inspektora Odeljenja za inspekcijske poslove Uprave gradske opštine Zvezdara u Beogradu III broj 354-127/2014 od 6. avgusta 2015. godine naloženo je podnosiocu ustavne žalbe i zakonskim naslednicima pok. Miroslave Mićić da, u roku od 30 dana od dana prijema tog rešenja, izvrše sanaciju predmetnog objekta, na osnovu rešenja nadležnog organa, odnosno glavnog projekta sanacije overenog od strane nadležnog organa, koji mora biti urađen na osnovu mišljenja veštaka datog u nalazu veštaka Gradskog zavoda za veštačenje od 20. decembra 2010. godine i dopunskom nalazu od 11. jula 2012. godine. U obrazloženju je navedeno: da je Milun Ibrovac bespravno izveo radove na adaptaciji pomoćnih prostorija u stan u podrumu, kao i radove na dogradnji verande ispod terase prizemlja, na zadnjoj fasadi predmetnog objekta; da je postupak za legalizaciju tih radova prekinut do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, kao prethodnog pitanja; da je pok. Miroslava Mićić bespravno izvela radove na adaptaciji tavana u stan u potkrovlju i da o zahtevu za legalizaciju tih radova još nije odlučeno. Navedeno rešenje je poništeno rešenjem Sekretarijata za inspekcijske poslove gradske uprave grada Beograda – Sektor za upravni postupak i upravno-pravne poslove za građevinsku i urbanističku inspekciju broj 354.7-183/2016 od 28. novembra 2016. godine, iz istih razloga kao ranije doneta drugostepena rešenja. Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu, prvostepeni organ nije doneo rešenje u ponovnom postupku.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (č lan 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se j emči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (č lan 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09), koji je bio na snazi na dan podnošenja prijave podnosioca ustavne žalbe, bilo je propisano: da će građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora , ako utvrdi da se korišćenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naloži ti izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno dela objekta ( član 143. tačka 4)); da se protiv rešenj a urbanističkog, odnosno građevinskog inspektora može izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i da izjavljena ž alba ne odlaže izvršenje rešenja (član 147. st. 1. i 4.).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - Odluka US, 24/11, 121/12, 50/13 - Odluka US, 98/13 - Odluka US, 132/14 i 145/14) propisano je: da će građevinski inspektor , ako u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da na objektu koji se gradi ili koji je izgrađen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi, zabrani ti rešenjem korišćenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrđeni nedostaci (član 178. tačka 2)); da se g radu Beogradu poverava rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja gradske opštine, donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji grada Beograda, u skladu sa ovim zakonom i da izjavljena žalba ne odlaže izvršenje rešenja (član 184. st. 6. i 7.).

Prema odredbi člana 478. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", broj 31/93 ), prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u času prelaza rizika na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato.

Odredbama člana 486. istog zakona propisano je: da u govarači mogu ograničiti ili sasvim isključiti prodavčevu odgovornost za materijalne nedostatke stvari (stav 1.); da je odredba ugovora o ograničenju ili isključenju odgovornosti za nedostatke stvari ništava ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu odredbu koristeći svoj poseban monopolski položaj (stav 2.); da k upac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostatka stvari zadržava ostala prava zbog tih nedostataka (stav 3.).

Saglasno odredbama člana 488. navedenog zakona, kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka, zahtevati sniženje cene ili izjaviti da raskida ugovor (stav 1. tač. 1), 2) i 3)), pri čemu u s vakom od ovih slučajeva kupac ima pravo i na naknadu štete (stav 2.), te da, p ored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za štetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu (stav 3.) .

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da ako organ koji vodi postupak naiđe na pitanje bez čijeg se rešenja ne može rešiti sama upravna stvar, a to pitanje čini samostalnu pravnu celinu za čije je rešenje nadležan sud ili drugi organ (prethodno pitanje), on može, pod uslovima iz ovog zakona, sam raspraviti to pitanje, ili postupak prekinuti dok nadležni organ to pitanje ne reši (č lan 134. stav 1.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1. ); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2. ).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku neefikasnim postupanjem upravnih organa u postupku inspekcijskog nadzora, u kome se odlučuje o potrebi sanacije objekta u kome ima stan u vlasništvu, jer postupak traje od 2007. godine i još nije okončan.

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe ratione personae, Ustavni sud je pošao od člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je određeno da je stranka u upravnom postupku lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupk u. Ustavni sud je, uvidom u dostavljenu dokumentaciju i spis e predmeta Odeljenja za inspekcijske poslove Uprave gradske opštine Zvezdara u Beogradu III broj 354-70/2007, utvrdio da je osporeni postupak inspekcijskog nadzora pokrenut po službenoj dužnosti, da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe počeo da teče 1. oktobra 2007. godine podnošenjem žalbe protiv rešenja kojim mu je naloženo da izvrši sanaciju i rekonstrukciju predmetnog objekta i da je nesumnjiv njegov pravni interes da se taj postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta označenog ustavnog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, kao i od značaja istaknutog prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je inspekcijski organ u roku koji se može smatrati razumnim donosio rešenja u osporenom postupku, nakon njihovog poništavanja od strane drugostepenog organa. Takođe, drugostepeni organ je u okviru standarda razumnog roka odlučivao o žalbama kojima je podnosilac ustavne žalbe pobijao zakonitost rešenja prvostepenog organa. Međutim, prvostepeni organ u toku osporenog postupka nije postupao u skladu sa primedbama iznetim u rešenjima drugostepenog organa, što je imalo za posledicu poništavanje novodonetih rešenja prvostepenog organa. Takođe, drugostepeni organ nije koristio ovlašćenje iz člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku da sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopuni postupak i otkloni nedostatke koje je uočio u postupanju prvostepenog organa, te da, ako nađe da se na osnovu tih činjenica upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je prevashodni uzrok nedopustivo dugog trajanja predmetnog postupka vraćanje predmeta prvostepenom upravnom organu radi ponovnog odlučivanja. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje naloga nižestepenom organu odlučivanja u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (videti mutatis mutandis, predmet Wierciszewska protiv Poljske , br oj 41431/98, stav broj 46, od 25. novembra 2003. godine ).

Ustavni sud nalazi da je odluka u ovom predmetu od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao vlasni ka stana u zgradi čija sanacija je naložena.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac u periodu od godinu dana i tri meseca nije koristio mogućnost da podnese žalbu zbog nedonošenja rešenja u ponovnom postupku, nakon poništavanja prvostepenog rešenja od 22. maja 2014. godine, ali da time nije bitno doprineo produženju osporenog postupka.

Polazeći od toga da predmetni postupak inspekcijskog nadzora merodavan za odlučivanje ovog suda traje devet godina i četiri meseca i da o obavezi podnosioca ustavne žalbe da izvrši sanaciju spornog objekta još nije pravnosnažno odlučeno, Ustavni sud je ocenio da je u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove Uprave gradske opštine Zvezdara u Beogradu u predmetu III broj 354-127/2014 (ranije predmet III broj 354-70/2007) podnosiocu povređeno prav o na suđenje u razumnom roku, zajemčen o odredb om člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) , ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije istak ao zahtev za naknadu nematerijalne štete, a krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku primeren način pravičnog zadovoljenja podnosi oca.

7. Polazeći od toga da upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete na ime izgubljene zakupnine u iznosu od 4.345.207,84 dinara, Ustavni sud je konstatovao da podnosi lac uz ustavnu žalbu nije dostavi o dokaze o postojanju štete, njenoj visini, kao i jasn oj uzročn oj vez i između eventualne štete i neblagovremenog postupanja upravnih organa i suda, te je rešio kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da mu je neefikasnim postupanjem nadležnih organa u osporenom postupku inspekcijskog nadzora povređeno pravo na mirno uživanje svojine stečeno na osnovu zakona .

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava garantovanog članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre konstatovao: da je podnosilac ustavne žalbe stan u predmetnoj zgradi kupio od Aleksandra Novaka, na osnovu ugovora o kupoprodaji overenog pred sudom 16. oktobra 2006. godine; da u vreme pokretanja osporenog postupka podnosilac nije bio upisan kao vlasnik stana u zemljišnim knjigama; da je u postupku obezbeđenja dokaza pokrenutom na predlog podnosioca, sudski veštak 27. marta 2007. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje o oštećenjima koja postoje na stanu, radovima koje je potrebno izvesti i ceni eventualne sanacije; da je podnosilac, inicirajući predmetni postupak inspekcijskog nadzora, istakao da je, tokom „elementarne adaptacije primetio skrivene mane koje su se pojavile u stanu “.

Ustavni sud ističe da iz navedenih odredaba Zakona o obligacionim odnosima proizlazi: da prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u času prelaza rizika na kupca; da k upac može od prodavca da zahteva da nedostatak ukloni, da snizi cen u ili može izjaviti da raskida ugovor, a da u svakom slučaju ima pravo i na naknadu štete, pa i one koju je zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima; da u slučaju da je ugovorom ograničena ili isključena prodavčev a odgovornost za materijalne nedostatke stvar i, kupac zadržava ostala prava zbog tih nedostataka, osim prava na raskid ugovora.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe, zbog materijalnih nedostataka stana, kao kupac, imao mogućnost da dovede u ravnotežu ugovorne prestacije ili da raskine ugovor o kupoprodaji stana, a u svakom slučaju je imao pravo na naknadu štete. Ovaj sud stoga nalazi da je podnosilac ustavne žalbe, zahtevima usmerenim prema saugovaraču iz ugovora o kupoprodaji stana, mogao da izbegne situaciju u kojoj mu je onemogućeno mirno uživanje imovine za vreme trajanja postupka u kome se odlučuje o potrebi sanacije zgrade u kojoj se stan nalazi. Ustavni sud, takođe, ističe da je rešenje inspekcijskog organa kojim je zabranjena upotreba predmetne zgrade poništeno rešenjem drugostepenog organa od 23. decembra 2013. godine i da rešenja koja je inspekcijski organ nakon toga donosio nisu sadržala navedenu zabranu, tako da eventualna nemogućnost podnosioca da koristi predmetni stan više nije mogla da bude dovedena u vezu sa aktima nadležnih organa donetim u osporenom postupku. Konačno, ovaj sud naglašava da u osporenom postupku još nije pravnosnažno odlučeno o tome da li postoji uzročno-posledična veza između oštećenja nastalih na predmetnoj zgradi i bespravnog izvođenja radova. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da se u ustavnoj žalbi neosnovano ukazuje da je podnosiocu dugim trajanjem osporenog postupka povređeno pravo na mirno uživanje imovine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu u kome se ističe povreda označenog prava, odluč ujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić