| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 24.03.2005 | Broj: Rev.2.1598/04 |
| Abstrakt: | |||
U dosadašnjem postupku je utvrđeno daje tužiocu (vozaču autobusa) prestao radni odnos kod tuženog rešenjem generalnog direktora br. 1881 od 17.4.2003. godine na osnovu otkaza ugovora o radu zbog toga što je učinio težu povredu radne obaveze iz tačke 11. podtačke 1. Ugovora o radu (neizvršenje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršenje radnih zadataka i drugih obaveza).Tuženi je pokrenuo postupak radi davanja otkaza ugovora o radu zato što je tužilac dana 13.3.2003. godine u vreme proglašenog vanrednog stanja prekršio odluku o proglašenju dana žalosti puštajući u toku vožnje kasete sa narodnom novokomponovanom muzikom.Pre davanja otkaza tužiocu je uručeno upozorenje i posle suspenzije i postupka traženja mišljenja od strane sindikata direktor tuženog doneo je rešenje o otkazu ugovora o radu u pismenom obliku.Prvostepeni sud je utvrdio da tužilac nije učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret.Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev usvojen i kada je odluka poslodavca o otkazu ugovora o radu poništena kao nezakonita.Naime, po članu 101. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 70/01), poslodavac može otkazati zaposlenom ugovor o radu ako je povredio radnu obavezu predviđenu ugovorom o radu.U konkretnom slučaju između stranaka je zaključen ugovor o radu 1.3.2002. godine i poslodavac se odlučio da taksativno nabroji i detaljno uredi oblast povrede radnih obaveza učinivši to u 58 tačaka, pri čemu radnje zloupotrebe muzičkih uređaja u vozilu nisu opisane, niti je takvo ponašanje sankcionisano kao povreda radne obaveze, odnosno radne discipline.Imajući u vidu citiranu odredbu po kojoj je predvidljivost sankcije (otkaza) bitan elemenat odgovornosti zaposlenog i neophodan uslov za prestanak radnog odnosa po volji poslodavca, ispravno je stanovište nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju zbog odsutnosti uslova otkaz nije mogao dati.No i pod uslovom da je uslov predvidljivosti ispunjen opštom normom koja se kvalifikuje kao nesavesno postupanje iz podtačke 1. obrazloženje otkaza ugovora o radu protivreči izreci.U obrazloženju konstatuje se da su kondukter i grupa putnika dana 13.3.2003. godine u autobusu slušali samo ozbiljnu muziku slabe jačine, da postoji instaliran kasetofon koji nije fabrički postavljen i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova na zahtev tuženog dostavilo službenu belešku u vezi obavljenog informativnog razgovora.Dakle, iz obrazloženja ne proizilazi da je tužilac učinio povredu radne obaveze u mestu, na vreme i način kako to proizilazi iz izreke.Podnošenje krivične prijave od strane putnika ne predstavlja pokretanje krivičnog postupka pa su neosnovani revizijski navodi da je učinjena povreda radne obaveze zbog koje se mogao izreći otkaz ugovora o radu, jer su disciplinska i krivična odgovornost odvojene vrste odgovornosti.Do momenta pravnosnažnosti odluke o otkazu ugovora o radu ne postoji osuđujuća krivična presuda kojom bi parnični sud u smislu člana 12. stav 3. ranije važećeg ZPP-a bio vezan.