| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Apelacioni sud u Novom Sadu | Datum: 12.12.2013 | Broj: Gž1. 3203/13 |
| Abstrakt: | |||
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Posl. br. Gž1. 3203/13
Dana: 12.12.2013. godine
NOVI SAD
Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudija Mire Tubin Čanak, predsednika veća, Marije Gabrić i Gabriele Milovanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M. M. iz F., ul. ..... br. .., koga zastupa B. M., advokat iz F., protiv tuženog „T.-MM“ D.O.O. iz V., ul........ br. ...b, radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o žalbi tužioca protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu, poslovni broj P1.1453/2012 od 01.03.2013. godine, na sednici veća održanoj dana 12.12.2013. godine, doneo je
Žalba tužioca se odbija, presuda Osnovnog suda u Novom Sadu, poslovni broj P1.1453/2012 od 01.03.2013. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca i delu kojim je odbačena tužba, potvrđuje.
Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog od ....... godine o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog, te da se obaveže tuženi da u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja vrati tužioca na rad na radno mesto portira, kao i da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade, koju bi tužilac ostvario za period od ..... godine do ....... godine, isplati ukupan iznos od 464.707,71 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od ......... godine do isplate, da za tužioca uplati nadležnom državnom organu pripadajuće doprinose na ovako isplaćeni novčani iznos na ime naknade štete zbog izgubljene zarade, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka po odluci suda, sve u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja.
Odbačena je tužba tužioca u delu koji se odnosi na uplatu poreza nadležnim državnim organima na iznos naknade štete zbog izgubljene zarade za period od ....... godine do ...... godine.
Odbijen je prigovor tuženog o neblagovremenosti tužbe tužioca u ovoj pravnoj stvari.
Blagovremenom žalbom prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i delu kojim je odbačena tužba, pobija tužilac iz svih razloga propisanih odredbom čl. 360. st. 1. ZPP-a, kao i odluku o troškovima postupka, sa predlogom da ovaj sud presudu u pobijanom delu preinači, tužbeni zahtev usvoji i obaveže tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka.
Žalba tužioca nije osnovana.
Ispitujući pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, a pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 2. tač. 1, 2, 5, 7. i 9. ZPP-a i na pravilnu primenu materijalnog prava, shodno odredbi člana 372. st. 2. ZPP-a, ovaj sud nalazi da je pobijana presuda doneta bez bitnih povreda odredaba postupka, da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo i odlučeno o tužbenom zahtevu.
Prema utvrđenju prvostepenog suda tužilac je na osnovu ugovora o radu od ....... godine bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu portira. Dana ....... godine, tuženi je doneo rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, pozivajući se na čl. 179. st. 1. tač. 9. Zakona o radu. U ovom rešenju navedeno je da tužiocu radni odnos prestaje dana ........ godine i da isti na osnovu čl. 158. Zakona o radu ima pravo na otpremninu koja iznosi 37.553,40 dinara, kao i da će tužiocu otpremnina u navedenom iznosu biti isplaćena u roku od 30 dana. Tuženi je dana 27.12.2006. godine isplatio tužiocu otpremninu po predmetnom rešenju od ...... godine.
Na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu od ....... godine, tužilac je bio odsutan sa posla zbog korišćenja godišnjeg odmora za 2006. godinu u trajanju od 10 dana, u periodu od ....... godine do ....... godine i rešenje o otkazu ugovora o radu mu je uručeno kada je došao kod tuženog, da se javi na posao dana ...... godine, što je tužilac potvrdio stavljanjem svog potpisa na rešenje, na mesto predviđeno za potpis zaposlenog.
Tužilac je 06.02.2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu, radi poništaja kao nezakonitog navedenog rešenja tuženog od ...... godine, zbog toga što mu tuženi nije isplatio otpremninu u skladu sa odredbom čl. 158. st. 1. Zakona o radu, a u ovoj tužbi je postavljenim tužbenim zahtevom tražio i da se obaveže tuženi da ga vrati na rad, na radno mesto portira i da mu tuženi naknadi štetu zbog izgubljene zarade sa zakonskom zateznom kamatom, te da uplati za tužioca nadležnim državnim organima pripadajuće poreze i doprinose na neisplaćene zarade tužioca.
Na osnovu nalaza veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđeno je da izgubljena zarada tužioca sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom za sporni period iznosi ukupno 464.707,71 dinar.
Na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zauzeo pravilno stanovište da tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, naknadu štete zbog izgubljene zarade i uplatu pripadajućih doprinosa na tražene iznose na ime naknade štete zbog izgubljene zarade nije osnovan.
S obzirom da je u prvostepenom postupku utvrđeno da je tuženi otpremninu po spornom rešenju od ....... godine isplatio tužiocu ....... godine, da je tužilac tu isplatu primio i zadržao i da nije imao primedbi na sadržinu spornog rešenja, već da je tužbu za poništaj kao nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu podneo tek 06.02.2007. godine (nakon što mu je isplaćena otpremnina) upravo zbog toga što mu tuženi nije isplatio otpremninu u roku određenom za isplatu spornim rešenjem, pravilan je stav prvostepenog suda, suprotno navodima žalbe, da je neosnovan zahtev tužbe za poništaj rešenja tuženog od ........ godine, kao nezakonitog.
Prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca za poništaj spornog rešenja prvostepeni sud je uzeo u obzir odredbe čl. 158. i čl. 179. st. 1. tač. 9. Zakona o radu i pravilno našao da su osnovani navodi tužioca da je shodno odredbi čl. 158. st. 1. Zakona o radu, kojom je propisano da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu čl. 179. st. 1. tač. 9. istog Zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, te da je isplata otpremnine uslov prestanka radnog odnosa zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog, ali da samo rešenje o prestanku radnog odnosa neće biti ništavo, pa samim tim ni nezakonito, samo iz razloga što je isplata otpremnine izvršena nakon datuma označenog kao momenat prestanka radnog odnosa, ako je zaposleni primio otpremninu pre podnošenja sudu tužbe za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, a što je slučaj i u predmetnom sporu. Kako je tužilac tek nakon prijema od tuženog sa zakašnjenjem otpremnine po spornom rešenju, podneo tužbu za poništaj tog rešenja, upravo iz razloga što mu tuženi nije isplatio otpremninu u roku određenom spornim rešenjem, njegov zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu je neosnovan i isti je prvostepenom presudom pravilno odbijen.
Isticanje tužioca u žalbi da je rešenje o otkazu ugovora o radu od ........... godine nezakonito iz razloga što je istim tužiocu data pogrešna pouka o pravnom leku, ne može se prihvatiti. Ovo stoga što činjenica da je tuženi rešenjem dao pogrešnu pouku o pravnom leku ne čini to rešenje nezakonitim, jer je tužilac iskoristio svoje pravo u propisanom roku.
Na utvrđeno činjenično stanje, koje tužilac navodima žalbe posebno ni ne spori, prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe čl. 179. st. 1. tač. 9. Zakona o radu.
S obzirom da je odbijen zahtev tužbe za poništaj spornog rešenja, tužilac nema pravo ni na traženu naknadu štete zbog izgubljene zarade, ni na uplatu pripadajućih doprinosa na tražene iznose na ime naknade štete zbog izgubljene zarade od strane tuženog, pa su pravilno prvostepenom presudom odbijeni navedeni zahtevi tužbe. Kako u nadležnost suda ne spada odlučivanje o zahtevu za uplatu poreza, pravilno je prvostepeni sud odbacio tužbu u delu koji se odnosi na uplatu poreza.
Tužilac nije uspeo u postupku po žalbi, pa mu stoga nisu dosuđeni traženi troškovi žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, za sastav žalbe.
Saglasno iznetom, primenom odredbe čl. 375. ZPP-a, odlučeno je kao u izreci presude.
PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Mira Tubin Čanak s.r.
zto:
Napomena:
Rev2 920/14 od 19.11.2014 godine odbijena kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3203/2013.