| Osnov: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Vrsta: | |||
| Sud: | Savezni sud | Datum: 24.05.1989 | Broj: NsG.02/89 |
| Abstrakt: | |||
Pravni problem oko određivanja naknade štete za oštećenja zemljišta.
Često je prisutan u sudskoj praksi, a naročito kod onih zemljišta koja su raznim radnjama oštećena do te mere da više ne mogu da se upotrebljavaju za svoju namenu.
Faktički se radi o takvim oštećenjima zemljišta koja mogu da se uporede sa propadanjem stvari.
Međutim, o uništenju zemljišta ne može da se govori zbog toga što nezavisno od osobina i prirode oštećenja ono i dalje postoji, ali bez odgovarajuće upotrebne vrednosti.
Kod ovakve pravne i faktičke situacije određivanje naknade štete nameće nekoliko pitanja pri presuđivanju.
Prvo, da li sud treba da odredi naknadu štete u novcu ili da naloži uspostavljanje ranijeg stanja, odnosno dovođenje zemljišta u stanje pre štetnog događaja.
Drugo, ako dovođenje zemljišta u prvobitno stanje nije moguće ili ne postoji društvena opravdanost, tada koliki iznos novca treba da se odredi.
Treće, kakva će biti pravna sudbina zemljišta za koje je plaćena naknada, odnosno da li će štetnik moći da stekne pravo svojine, odnosno druga prava priznata propisima.
Zakon o obligacionim odnosima u odredbama člana 185. regulisao je pitanje naknade štete i to uspostavljanjem ranijeg stanja i određivanjem naknade u novcu.
Međutim, postoji niz spečifičnosti pri određivanju naknade štete kod oštećenih zemljišta i te okolnosti nalazu potrebu da se donese načelni stav po spornim pitanjima, sa ciljem izjednačavanja sudske prakse u zemlji.
Pre svega, zemljište je dobro od opšteg interesa i mora da se racionalno koristi u saglasnosti sa propisanim uslovima, član 84. i 86. Ustava SFRJ. Sud kod odlučivanja po zahtevu za obeštećenje mora da vodi računa i o opštem interesu da se sačuva upotrebna vrednost zemljišta.
Iz ovih razloga, uvek kada je u pitanju opšti interes, naknada štete odrediće se uspostavljanjem ranijeg stanja, pa i tada kada troškovi za uspostavljanje ranijeg stanja prevazilaze tržišnu cenu zemljišta.
Kod određivanja ovakvog stava pošlo se od toga da iznos štete neće biti nadmašen samo ako se naknada ceni u svetlu društvenog interesa.
S obzirom na to da se u sudskoj praksi pojavljuje dilema kakva naknada štete treba da se odredi, sud pri konačnom odlučivanju treba da ceni sve okolnosti slučaja.
Pitanje o eksploataciji i korišćenju zemljišta predmet je regulisanja pojedinih zakona u republikama kao što su oni o rudarstvu, zemljoradnji, šumarstvu i drugi.
U tim posebnim zakonima delimično se rešava i pitanje plaćanja obeštećenja, odnosno dovođenja u prvobitno stanje zemljišta primenom raznih metoda.
Iz tih razloga uneto je u načelni stav. da će se odrediti odgovarajuća naknada štete ako za pojedine slučajeve nije drugačije određeno.
Ako sud nade da naknada treba da se odredi u novcu, u tom slučaju visina će se utvrđivati u iznosu kojim će oštećeni moći da nabavi drugo odgovarajuće zemljište.
To bi bila tržišna cena oštećenog zemljišta.
Međutim, u toku postupka za određivanje naknade štete stranke mogu da se sporazumeju da štetnik preuzme oštećeno zemljište, odnosno da i dalje ostane sopstvenik ili da stekne prava koja priznaje zakon ukoliko zemljište pređe u društvenu svojinu.
Ako ne dođe do sporazuma, odnosno oštećeni se ne saglasi da štetnik ima ovakvo pravo na zemljište, tada će se iznos određene naknade smanjiti za preostalu tržišnu vrednost oštećenog zemljišta.
Ovakav način određivanja naknade štete nalazi potvrdu u pravilima prava na obeštećenje (odštetno pravo) da oštećeni ne može da izvlači korist, odnosno da dobije potpunu naknadu i da zadrži zemljište koje po pravilu ima nekakvu vrednost samim svojim postojanjem.
S obzirom na to da se za oštećenja zemljišta u društvenoj svojini primenjuju posebni propisi za obeštećenje, naročito u postupku za eksproprijaciju, zauzet načelni stav treba po pravilu da se primenjuje kod oštećenih zemljišta na kojima postoji pravo svojine.
Načelni stav Zajednička sednica Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 23. i 24.05.1989 Određivanje naknade štete za oštećenja zemljišta
| Deskriptori: | NEPOKRETNOST ZOO187 STVAR ODUZETA NA NEDOZVOLJEN NAČIN PROPALA USLED VIŠE SILE; NAKNADU U NOVCU UMESTO PROPALE STVARI; PROPAST; |