| Osnov: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 01.01.0001 | Broj: pRev.247/96 |
| Abstrakt: | |||
Potraživanje koje potiče iz zajedničkog ulaganja i finansiranja izgradnje stambenog objekta zastareva u opštem roku
"Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su se nalazile u obveznom odnosu zasnovanom na ugovoru o građenju koji je raskinut pismenom izjavom tužioca-protivtuženog od 3. 11. 1998. godine.
Utvrđeno je da je raskid ugovora skrivio tuženi-protivtužilac, obzirom da je isti prekoračio ugovorene rokove gradnje.
Veštačenjem je ustanovljeno da su izvedeni radovi po svojoj vrednosti manji za 70.867,90 DM od iznosa koji je uplaćen tuženom-protivtužiocu.
Zato je i usvojen tužbeni zahtev za isplatu tog iznosa u dinarskoj protivvrednosti, a odbijen protivtužbeni zahtev za neisplaćene radove u iznosu od 284.174,00 DM u dinarskoj protivvrednosti.
Neosnovana je revizijska tvrdnja da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Nesporna je činjenica da su parnične stranke zaključile ugovor o građenju sa klazulom "Ključ u ruke". Taj ugovor je raskinut izjavom tužioca-protivtuženog od 3. 11. 1998. godine, jer tuženi-protivtužilac nije ispoštovao ugovorene rokove gradnje.
Veštačenjem je utvrđeno i da je tužilac-protivtuženi u celosti izvršio preuzete ugovorne obaveze.
Zato je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilac-protivtuženi saglasno odredbi člana 124. ZOO osnovano raskinuo sporni ugovor.
Nalazom i mišljenjem veštaka utvrđeno je da je vrednost izvedenih radova do vremena raskida ugovora manja za 70.867,90 DM u odnosu na uplaćeni iznos tuženog-protivtužioca do tog vremena.
Neosnovano se revizijom ukazuje da je izvršeni obračun izvedenih radova nepravilan.
Parnične stranke su ugovorile gradnju po sistemu "Ključ u ruke". Ta činjenica nije sporna, zato se kod postojanja takvog ugovornog odnosa tuženom-protivtužiocu ne mogu priznati potraživanja po osnovu viška i naknadno izvedenih radova koji nisu izričito odobreni od strane tužioca-protivtuženog.
Ovo iz razloga što je odredbom člana 640. stav 2. ZOO propisano da u tom slučaju ugovorna cena obuhvata i vrednost svih nepredviđenih radova i viškova radova, a isključuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu.
Prema tome, pravno je neutemeljen zahtev tuženog-protivtužioca za isplatu izvedenih radova koji nisu odobreni od strane tužioca-protivtuženog.
Veštačenjem su priznati samo naknadni radovi ugovoreni posebnim ugovorom parničnih stranaka od 7. 10. 1998. godine.
Po tom osnovu je u vrednost ukupno izvedenih radova uračunata i naknada za te radove u iznosu od 118.445,00 dinara.
Otuda su sve primedbe tuženog-protivtužioca kojima se osporava pravilnost obračuna izvedenih radova apsolutno neosnovane."