| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 09.11.2016 | Broj: Už-2105/2014 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Danice Gavrilović iz Gorobilja, kod Požege i Ružice Simić, Mirka Radenkovića, Miroslava Ćosovića, Nikole Stanića, Radomira Bogosavljevića, Svetlane Milovanović, Danila Pantovića, Nade Topalović, Dragana Mijatovića, Milenka Milutinovića i Zorana Sredića, svih iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2016. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Danice Gavrilović, Ružice Simić, Mirka Radenkovića, Miroslava Ćosovića, Nikole Stanića, Radomira Bogosavljevića, Svetlane Milovanović, Danila Pantovića, Nade Topalović, Dragana Mijatovića, Milenka Milutinovića i Zorana Sredića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P1. 37/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Užicu P1. 721/06) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
1. Danica Gavrilović iz Gorobilja kod Požege i Ružica Simić, Mirko Radenković, Miroslav Ćosović, Nikola Stanić, Radomir Bogosavljević, Svetlana Milovanović, Danilo Pantović, Nada Topalović, Dragan Mijatović, Milenko Milutinović i Zoran Sredića, svi iz Užica, podneli su Ustavnom sudu, 7. marta 2014. godine, preko punomoćnika Slobodana Vitića, advokata iz Užica, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P1. 37/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Užicu P1. 721/06).
U ustavnoj žalbi, između ostalog, navedeno je: da su podnosioci, zajedno sa drugim tužiocima, podneli 13. decembra 2006. godine zajedničku tužbu tadašnjem Opštinskom sudu u Užicu radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa; da je postupak za neke od tužilaca okončan presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1019/12 od 20. juna 2013. godine, nakon sedam godina od podnošenja tužbe, dok je za ostale podnosioce predmet ponovo vraćen Apelacionom sudu u Kragujevcu, na ponovno odlučivanje; da je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Gž1. 3227/13 od 5. februara 2014. godine, protiv koje su podnosioci izjavili reviziju, o kojoj u vreme izjavljivanje ustavne žalbe, nije bilo odlučeno.
Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 500.000,00 dinara svakom od podnosilaca.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu P1. 37/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Užicu P1. 721/06), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosioci ustavne žalbe su, zajedno sa drugim tužiocima, podneli 13. decembra 2006. godine, zajedničku tužbu Opštinskom sudu u Užicu protiv tuženog "SINTER" AD iz Užica, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanju na rad. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P1.721/06. Do donošenja presude zakazano je deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva ročišta nisu održana, i to zbog sprečenosti postupajućeg sudije i zbog izostanka punomoćnika tužilaca. U sprovedenom dokaznom postupku saslušani su predloženi svedoci i parnične stranke i izvršen je uvid u pribavljenu pismenu dokumentaciju.
Presudom Opštinskog suda u Užicu P1. 721/06 od 14. aprila 2008. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se ponište kao nezakonita rešenja direktora tuženog o prestanku radnog odnosa i da se obaveže tuženi da ih vrati na posao.
Tužioci su izjavili žalbu protiv navedene prvostepene presude.
Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž1. 369/08 od 29. maja 2008. godine vraćeni sud spisi predmeta P1. 721/06 prvostepenom sud, radi otklanjanja procesnih nedostataka, odnosno kako bi prvostepeni sud opredelio vreme kad je zaključena glavna rasprava i kad je doneta prvostepena presuda.
Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž1. 415/08 od 20. jula 2009. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Užicu P1. 721/06 od 14. januara 2008. godine ispravljena rešenjem P1. 721/06 od 9. juna 2008. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ponovni prvostepeni postupak je vođen pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P1. 217/09, a nakon 1. januara 2010. godine pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu pod novim brojem P1. 37/10. Do donošenja presude je zakazano sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno nije održano zbog štrajka advokata.
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1. 37/10 od 29. juna 2010. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se ponište kao nezakonita rešenja direktora tuženog o prestanku radnog odnosa i da se obaveže tuženi da ih vrati na posao.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3047/10 od 5. novembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena ožalbena presuda Osnovnog suda u Užicu P1. 37/10 od 29. juna 2010. godine.
Rešenjem Vrhovnog ksasacionog suda Rev2. 78/11 od 26. januara 2012. godine ukinuta je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3047/10 od 5. novembra 2010. godine i predmet vraćen Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje, sa nalogom da drugostepeni sud otvori raspravu, otkloni nejasnoće na koje mu je ukazano i donese meritornu odluku.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 326/11 od 11. jula 2012. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Užicu P1. 37/10 od 29. juna 2010. godine, usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca i poništena kao nezakonita rešenja o prestanku radnog odnosa, obavezan tuženi da tužioce vrati u radni odnos i rasporedi na poslove koji odgovaraju njihovoj stručnoj spremi i da tužiocima naknadi parnične troškove.
Tuženi je izjavio reviziju protiv drugostepene presude.
Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1019/12 od 20. juna 2013. godine delimično je preinačena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 326/12 od 11. jula 2012. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca N. Ć, M. B, M. Đ, i S. Đ, i ukinuta presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 326/12 od 11. jula 2012. godine u odnosu na ostale tužioce, među kojima i ovde podnosioce ustavne žalbe, i predmet vraćen Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje u ukinutom delu, sa obrazloženjem da će drugostepeni sud u ponovnom postupku upotpuniti činjenično stanje kako je ukazano, pa će ponovo odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva tužilaca u ukinutom delu, pri čemu će imati u vidu izneto pravno stanovište Vrhovnog kasacionog suda.
Apelacioni sud u Kragujevcu je održao dva ročišta za glavnu raspravu, na kojima je saslušao stranke i izvršio uvid u celokupnu pismeni dokumentaciju, nako čega je doneo presudu. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3227/13 od 3. decembra 2013. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Užicu P1. 37/10 od 29. juna 2010. godine, odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca i tužioci obavezani da tuženom naknade parnične troškove.
Tužioci su izjavili reviziju protiv drugostepene presude.
Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 369/2014 od 29. decembra 2015. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca N. Ć. i odbijena kao neosnovana revizija ostalih tužilaca izjavljena protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1- 3227/13 od 3. decembra 2013. godine.
Pismeni otpravak revizijske presude je 29. marta 2016. godine dostavljen punomoćniku tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo podnošenjem tužbe , 13. decembra 2006. godine , Opštinskom sudu u Užicu, a da je okončan presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 369/2014 od 29. decembra 2015. godine, iz čega proizlazi da je podstupak trajao gotovo punih devet godina.
Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, posebno ako se ima u vidu da je parnica vođena radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanju na rad. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocima ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.
Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je odlučivano o tužbenim zahtevima više tužilaca koji su se nalazili u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao i radnje koje je sud preduzeo tokom sprovedenog postupka, u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje u ovoj pravnoj stvari.
Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da postupanje nadležnih sudova nije bilo efikasno, ni delotvorno. Ovakav zaključak Sud je izveo imajući u vidu da su u sprovedenom sudskom postupku donete dve prvostepene presude, jedno drugostepeno rešenje, tri drugostepene presude, jedno revizijsko rešenje i dve revizijske presude, iz čega proizlazi da je predmet razmatran pred sudom najviše instance čak tri puta i da je vraćanje predmeta više puta na ponovno odlučivanje nižestepenim sudovima rezultiralo produženjem njegovog trajanja, odnosno dovelo je do toga da spor o prestanku radnog odnosa, iako je hitne prirode i podrazumeva brzo i prioritetno rešavanje, traje gotovo punih devet godina.
Ustavni sud konstatuje da podnosioci ustavne žalbe nisu doprineli dužini trajanja postupka, kao i da su imali legitiman interes da sud u primerenom roku okonča predmetnu parnicu koju su vodili u svojstvu tužilaca radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, koja je za njih bila i od egzistencijalnog značaja.
Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.
Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P1. 37/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Užicu P1. 721/06) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava
Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje nadležnih sudova, kao i značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocima za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić