| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Apelacioni sud u Novom Sadu | Datum: 17.09.2014 | Broj: Gž2.471/14 |
| Abstrakt: | |||
Republika Srbija
Apelacioni sud u Novom Sadu
Gž2.471/14
17. septembar 2014. godine
Novi Sad
Apelacioni sud u Novom Sadu u veću sudija Đure Tamaša, predsednika veća, Zdravka Vasilića i Ljiljane Cicmil, članova veća, u parnici tužioca protivtuženog N. L. iz S., ...... ....... .., čiji je punomoćnik Z. V., advokat u S., protiv tužene protivtužilje J. M. iz S., ...... ../.., čiji je punomoćnik D. Z., advokat u S., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o žalbi tužioca protivtuženog protiv presude Osnovnog suda u Somboru P2.812/13 od 29. maja 2014.godine, u sednici veća održanoj 17. septembra 2014.godine, doneo je
Žalba tužioca protivtuženog se ODBIJA i presuda Osnovnog suda u Somboru P2.812/13 od 29.maja 2014.godine u pobijanom delu (stavovi 1 i 3 do 9 izreke) POTVRĐUJE.
Pobijanom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev i izmenjena visina izdržavanja određena presudom Osnovnog suda u Somboru P2.209/11 od 28. oktobra 2011.godine tako što je obavezan tužilac protivtuženi (nadalje u presudi: tužilac) da na ime izdržavanja mlt. D. L. plaća mesečno 15% od zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koju ostvaruje kod svog poslodavca „V. b.“ a.d. N. S. F. S., počev od 01. novembra 2013.godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi (stavovi 1 i 2 izreke), dok je u preostalom delu kojim je traženo samostalno vršenje roditeljskog prava nad mlt. D. L., rođenom ... ...... ......godine od strane oca N. L., uz obavezu majke J. M. da na ime svog doprinosa za izdržavanje plaća 15% od zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, tužbeni zahtev odbijen (stav 3 izreke). Nadalje pobijanom presudom je usvojen protivtužbeni zahtev tužene protivtužilje (nadalje u presudi: tužena) i određeno samostalno vršenje roditeljskog prava od strane majke J. M. u odnosu na mlt. kćerku D. L. i za prebivalište deteta određeno prebivalište majke u S., ........ ../.. (stavovi 4 i 5 izreke). Uređen je način održavanja ličnih odnosa mlt. D. L. sa ocem N. L. i to: prvi, treći i četvrti vikend u mesecu od petka od 19,00 časova do nedelje do 19,30 časova, prvu polovinu zimskog i letnjeg raspusta i to od narednog dana od raspuštanja i to počev od 10,00 časova pa do isteka polovine ovih raspusta do 20,00 časova, naizmenično verske praznike, za pravoslavni Božić od Badnje večeri 06. januara od 18,00 časova do 07. januara do 20,00 časova i to počev od 2015.godine pa ubuduće, s tim što će u 2014.godini mlt. D. L. za vreme Božića boraviti kod majke, za Uskrs od Velikog petka od 18,00 časova pa do Vaskrsnog ponedeljka do 19,00 časova počev od 2015.godine pa ubuduće, s tim što će Uskršnje praznike u 2014.godini provesti u očevom domaćinstvu i tako naizmenično, za državni praznik 1. i 2. maja naizmenično počev od 2015.godine s tim što će ovaj praznik u ovoj godini provesti u domaćinstvu oca, a sledeće godine u domaćinstvu majke pa tako ubuduće naizmenično, za rođendan mlt. D. L. .......... naizmenično jedne godine kod majke jedne godine kod oca, i to od 10,00 časova pa do 20,00 časova, za rođendan oca ....... od 10,00 časova do 20,00 časova u domaćinstvu oca, za rođendan majke ..... ...... u domaćinstvu majke od 10,00 časova do 20,00 časova i za rođendan maloletnih sestara M. ..... ......., i L. i M. ..... ..... od 10,00 časova do 20,00 časova, uz obavezu oca da dete preuzme u domaćinstvu majke, početkom termina i vrati ga u domaćinstvo majke po isteku termina, pa je u tom smislu izmenjena presuda Osnovnog suda u Somboru P2.209/11 u delu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava i održavanju ličnih odnosa mlt. D. L. sa ocem (stavovi 6 i 7 izreke). Zahtev tužioca za izdavanje privremene mere od 3. aprila 2014.godine je odbijen i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stavovi 8 i 9 izreke).
Protiv odbijajućeg dela odluke o tužbenom zahtevu i zahtevu za izdavanje privremene mere tužioca, te odluke o protivtužbenom zahtevu i troškovima parničnog postupka (stavovi 1. i 3.-9. izreke), blagovremenu žalbu je izjavio tužilac iz svih razloga propisanih odredbom čl. 373. st. 1. ZPP-a.
Drugostepeni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 386. ZPP-a u vezi čl. 202. Porodičnog zakona i nalazi da žalba nije osnovana.
U prvostepenoj presudi ne postoje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač. 1.-3., 5., 7. i 9. ZPP-a, na koje sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se žalbom tužioca ističe da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač. 12. ZPP-a sa razloga što iz izreke presude nije jasno o kojem zahtevu tužioca je sud odlučivao i kakva je odluka o drugim zahtevima, budući da je tužilac postavio primarni i dva eventualna tužbena zahteva. Naime, svi zahtevi stranaka (osim zahteva tužioca za smanjenje obaveze izdržavanja, o kome se može samostalno odlučivati samo u slučaju kada je sud zajedničko dete poverio drugom roditelju, pa tužilac docnije zahteva izmenu visine izdržavanja koja je određena prethodnom odlukom) odnose se na samostalno vršenje roditeljskog prava. Kako, pozivom na odredbu člana 272 stav 2 Porodičnog zakona, postoji obaveza suda da (u nedostatku sporazuma roditelja o vršenju roditeljskog prava koji je u najboljem interesu deteta) odluči o (samostalnom) vršenju roditeljskog prava (koja odluka sadrži odluku o poveravanju deteta jednom od roditelja, visini doprinosa za izdržavanje i o načinu održavanja ličnih odnosa sa drugim roditeljem) prvostepeni sud je odlukom o samostalnom vršenju roditeljskog prava od strane majke odlučio o svim zahtevima parničnih stranaka u pogledu vršenja roditeljskog prava. Zbog toga je uvek, u odluci suda o poveravanju deteta jednom roditelju, sadržana odluka o odbijanju zahteva drugog roditelja za samostalno vršenje roditeljskog prava, nezavisno od toga da li je izričito istaknut (u formi tužbenog odnosno protivtužbenog zahteva) ili neformalno iskazan (kroz želju i nameru da se stara o detetu odnosno samostalno vrši roditeljsko pravo). Sa navedenih razloga nema povrede zakona na koju tužilac ukazuje žalbom. Osim toga, po stanovištu ovog suda, pobijana presuda sadrži jasne i dovoljne razloge da bi se mogla oceniti njena zakonitost i pravilnost, pa ovaj sud, s tim u vezi, nije prihvatio ni žalbeni navod tužioca kojim na istu povredu odredaba parničnog postupka ukazuje sa razloga nedostatka ocene dokaza i posebno sa razloga odbijanja dokaznog predloga za veštačenje putem K. c. V., jer se ni iz dokaznog predloga ne može utvrditi na koje okolnosti je predloženo veštačenje, a iz nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva prvostepeni sud je utvrdio činjenice od značaja za odluku o poveravanju odnosno vršenju roditeljskog prava.
U prvostepenom postupku je utvrđeno da su parnične stranke bile u braku u kom je rođena mlt. D. L. dana ... ...... .......godine. Brak je razveden ......godine presudom Osnovnog suda u Somboru P2.772/10 od 03. februara 2011.godine i određeno da će roditeljsko pravo nad mlt. D. L. vršiti majka J. M., uz model viđanja preciznije opisan u obrazloženju pobijane presude, uz obavezu oca da na ime svog doprinosa za izdržavanje plaća mesečno 22% od redovnih mesečnih primanja. Presudom Osnovnog suda u Somboru P2.209/22 od 28. oktobra 2011.godine je izmenjena navedena odluka o vršenju roditeljskog prava tako što je određeno zajedničko vršenje roditeljskog prava od strane oba roditelja nad mlt. D. L., dok je za prebivalište deteta određeno prebivalište majke u S., ........ ... Uređen je model viđanja preciznije opisan u obrazloženju pobijane presude. Oba roditelja su se pridržavala određenih termina, s tim što je mlt. D. boravila u domaćinstvu oca i više, po dogovoru roditelja. Tokom oktobra 2013.godine, tužilac je pomenuo tuženoj postizanje sporazuma o smanjenju izdržavanja, što je dovelo do pogoršanja njihovih odnosa i prekida komunikacije i roditeljske saradnje, pa od tada mlt. D. boravi u domaćinstvu oca po sudskoj odluci. Mlt. D. pohađa prvi razred osnovne škole. Zdrava je, urednog razvoja i uspešne socijalizacije, emotivno vezana za oba roditelja i njihove porodice. Ima otvoren i saradnički odnos sa roditeljima. Destabilisana je u roditeljskom sukobu sa izraženim konfliktom lojalnosti u odnosu na oba roditelja, obzirom na njihova očekivanja u međusobnom odnosu sa detetom i očekivanja od ishoda sudskog postupka. D. rado boravi u domaćinstvima svojih roditelja, sa izgrađenom pripadnošću i sigurnošću sa njima, i ima stabilno vezan, prihvatajući odnos sa članovima očeve porodice. Nakon majčine odluke da D. viđa oca po sudskoj presudi, manifestuje jasniju organizovanost u domaćinstvu majke u pravcu razvoja navika i prihvatanju realizacije školskih obaveza, kao i u očevom domaćinstvu.
Tužilac je rođen ......godine. Zaposlen je na radnom mestu direktora Filijale „V. b.“ a.d. N. S. u S.. Živi u na spratu kuće njegovih roditelja, sa sadašnjom suprugom i tri maloletne kćerke M., rođenom ... ...... .....godine, i M. i L., rođenim ... ..... ......godine, dok u prizemlju žive njegovi roditelji. Tužilac snosi sve režijske troškove, što mesečno iznosi oko 25.000,00-30.000,00 dinara. Njegova mesečna zarada iznosi 103.000,00 dinara, a njegova supruga trenutno prima naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva u iznosu od 100.000,00 dinara i materinski dodatak u iznosu od 26.000,00 dinara mesečno, sve do navršene 2 godine dece rođene 2013.godine. Inače, supruga tužioca je zaposlena kao direktor Filijale „V. b.“ a.d. N. S. u O. U široj porodičnoj zajednici se uzgaja živina, zečevi i svinje za potrebe zajednice. Mesečne potrebe njegovih mlt. kćerki iz drugog braka su 75.648,00 dinara.
Mlt. D. živi sa majkom u dvosobnom stanu koji je vlasništvo tužene koja snosi režijske troškove od oko 11.000,00 dinara mesečno. Mesečne potrebe mlt. D. su 17.336,00 dinara, uključujući deo režijskih troškova po članu domaćinstva. D. majka je stalno zaposlena u bolnici gde ostvaruje zaradu od 40.000,00 dinara. Dugoročno plaća mesečnu ratu stambenog kredita od 120,00 evra.
Oba roditelja imaju stambene uslove visokog standarda, kao i opšte uslove za život deteta. Podjednakih su roditeljskih kompetencija, uspešno se staraju o detetu, organizuju stimulativnu porodičnu sredinu uz uključenje deteta, uz slobodne aktivnosti na osnovu opredeljenja deteta, imaju uvid u njene potrebe i angažovani su u zadovoljenju istih, uz egocentrično usmeravanje deteta u pravcu ostvarivanja ličnih želja u roditeljstvu i ostvarenju dominacije i kontroli nad detetom, aktuelno osporavajući roditeljstvo drugog roditelja i održavajući detetov konflikt lojalnosti. Razvijaju simetričan odnos sa načelnim dozvolama detetu da nastavi afirmativni odnos sa drugim roditeljem u drugom delu porodice. Centar za socijalni rad nije dao predlog ko je od roditelja podobniji za samostalno vršenje roditeljskog prava ali je ukazao na značaj definisanja jasne dinamike boravka deteta u oba domaćinstva, i predložio model viđanja sa roditeljem kojem dete ne bude povereno na način da dete kod tog roditelja boravi tri vikenda u mesecu, jedan radni dan u toku nedelje kada ne boravi tog vikenda u tom domaćinstvu,polovinu raspusta, naizmenično verske i državne praznike, kao i rođendane deteta.
Na osnovu navedenih činjenica, pravilnom primenom materijalnog prava, prvostepeni sud je doneo zakonitu odluku kada je o vršenju roditeljskog prava nad mlt. D. L. odlučio kao u izreci pobijane presude.
Po stanovištu ovog suda iako je Centar za socijalni rad zaključio da su, pri utvrđenim okolnostima, oba roditelja podjednakih roditeljskih kompetencija i angažovanosti u staranju o detetu i adekvatnih stambenih i materijalnih uslova, zbog čega nije predložio kome dete da se poveri radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, pravilna je odluka suda kada na osnovu stručnog mišljenja organa starateljstva izvodi zaključak da je najboljem interesu mlt. D. L. da bude poverena majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Ovaj sud je u tom smislu cenio da mlt. D. od prekida zajednice života roditelja živi sa majkom u njenom domaćinstvu, te je, i pored činjenice što je dosta vremena provodila u očevom domaćinstvu gde je prihvaćena i gde rado boravi, ipak majka roditelj koji je (od prestanka zajednice života roditelja) primarno zadovoljavala osnovne lične potrebe mlt. D., adekvatno se o njoj starajući. Nadalje, od otvaranja roditeljskog sukoba (uzrokovanog zahtevom tužioca za smanjenje visine izdržavanja) od kada se lični odnosi oca i mlt. D. održavaju u skladu sa odlukom suda, mlt. D. je započela školovanje i stekla radne navike u pogledu ispunjavanja školskih obaveza (koje uspešno ispunjava što pokazuje njen uspeh u školi). Stoga i ovaj sud nalazi da je interes mlt. D. da ne prekida rutinu u kojoj je do sada uspešno funkcionisala, posebno radne navike u vezi sa ispunjavanjem školskih obaveza, i to kako u pogledu načina tako i u pogledu uslova u kojima je to do sada činila (u svojoj sobi, sama u domaćinstvu sa majkom). Sa navedenih razloga i ovaj sud je mišljenja da je najbolji interes mlt. D., da u postojećim okolnostima, bude poverena majci.
Neosnovano se žalbom tužioca ukazuje da je sud, u nedostatku izričitog predloga Centra za socijalni rad o tome koja od stranaka je podobnija da joj se poveri dete radi samostalnog vršenja roditeljskog prava u konkretnom slučaju,morao odrediti odgovarajuće veštačenje na ovu okolnost. Ovo sa razloga što je sud, shodno čl. 270. PZ-a, obavezan u predmetnoj vrsti spora pribaviti stručno mišljenje organa starateljstva, što je konkretno i učinjeno, ali istim nije vezan već odluku zasniva na svim raspoloživim dokazima. Stručno mišljenje organa starateljstva nije samo deo koji se odnosi na konkretan predlog već kompletna analiza porodične situacije i podobnosti roditelja za vršenje roditeljskog prava u kom smislu je predmetno stručno mišljenje bilo vrlo detaljno i sveobuhvatno. Pri tome sud odluku o poveravanju donosi ne samo na činjenica iz nalaza i stručnog mišljenja Organa starateljstva, već i na osnovu činjenica utvrđenih na osnovu drugih dokaza izvedenih u postupku. Prvostepeni sud je upravo na takav način utvrdio bitne činjenice za odluku o poveravanju odnosno samostalnom vršenju roditeljskog prava, koje i žalbeni sud u celosti prihvata, zbog čega, i po stanovištu ovog suda, nije bilo potrebe za izvođenjem drugih dokaza na tu okolnost. Nasuprot mišljenju tužioca iznetom u žalbi, pravilnost odluke o vršenju roditeljskog prava ne dovodi u pitanje činjenica da se tužena obraćala u spornom periodu psihologu odnosno psihijatru budući da iz stručnog mišljenja Centra za socijalni rad proizlazi da na strani majke ne postoji bilo kakav nedostatak u smislu oboljenja iz ove oblasti koja bi kompromitovao njenu roditeljsku podobnost. Tužilac u toku postupka ovom mišljenju nije prigovorio niti imao primedbe na isto. Stoga tužilac ovim navodima, nije doveo u sumnju roditeljsku podobnost tužene (koju je stručni tim Centra za socijalni rad ocenio, kao i podobnost tužioca) koja je sposobna da u punoj meri zaštiti ličnost, prava i interese mlt. deteta. Sa istih razloga ovaj sud nije prihvatio ni navode tužioca da je tužena mlt. D. odvodila kod iste vrste lekara, imajući pritom u vidu i da je u postupku utvrđeno da je mlt. D. imala fazu destabilzacije u roditeljskom konfliktu, kao ni navode o lažnom prijavljivanju. Sledom navedenog, imajući u vidu da uslova za zajedničko vršenje roditeljskog prava u smislu čl. 75. st. 2. PZ-a u konkretnom slučaju nije bilo, sa razloga što između roditelja nije postignut sporazum u tom smislu, ovaj sud je u odnosnom delu prvostepenu presudu kao pravilnu i na zakonu zasnovanu potvrdio.
Po stanovištu ovog suda, a nasuprot navodima žalbe, odluka o modelu viđanja mlt. D. L. sa ocem je takođe pravilna i zakonita. Terminima za viđanje i boravkom u očevom domaćinstvu, kako je presudom opredeljeno, postiže se da se bitno ne remeti ritam mlt. D. u uspešnom ispunjavanju školskih obaveza i njeno dalje napredovanje u tom smislu, što bi otežao odlazak na jedan dan kod oca u toku radne nedelje i ispunjavanje školskih obaveza u drugim uslovima. Određeni model odgovara trenutnim prilikama i usklađen je sa najboljim interesom mlt. D., njenim uzrastom, psihofizičkim i razvojnim potrebama i školskim obavezama. Pritom omogućava održavanje i dalji razvoj i produbljivanje odnosa značajnog za njen pravilan razvoj (sa ocem i sa sestrama) pa je, do eventualnog nastupanja promena u relevantnim okolnostima, presuda u delu kojim je ovakav model određen, potvrđena. Istovremeno, otvorena je mogućnost rešavanja roditeljskog konflikta i ponovnog dogovornog održavanja ličnih odnosa shodno potrebama i mogućnostima mlt. deteta. Ovim delom odluke je iscrpljen zahtev za određivanje privremene mere od 3. aprila 2013. godine, pa je i odnosni deo presude takođe potvrđen.
U konkretnom slučaju zahtev tužioca za izmenu visine izdržavanja (sa 22 % od zarade utvrđeno presudom P2. 209/11 od 28.10.2011. godine Osnovnog suda u Somboru na 15 % od zarade kod poslodavca „V. b.“ ad N. S.) koji je prvostepeni sud usvojio, posledica je okolnosti da parnične stranke kao roditelji nisu imali sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava sa kvalitetima koje Porodični zakon odredbom člana 75 propisuje. Naime predmetni sporazum sadržan u navedenoj presudi je suštinski sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava od strane majke, obzirom da je tužilac i nadalje nastavio da plaća izdržavanje u visini utvrđenoj presudom P2.772/10 od 03.02.2011. godine Osnovnog suda u Somboru, a presudom (P2. 209/11 od 28.10.2011. godine) je detaljno uređen i način održavanja ličnih odnosa zajedničkog deteta i tužioca. Stoga se konkretnom slučaju u osnovi radi o izmeni visine izdržavanja, za koju su se, po oceni žalbeni suda stekli uslovi. Imajući napred navedeno u vidu, pravilna je odluka prvostepenog suda kada obavezuje tužioca da na ime izdržavanja plaća 15 % od zarade, prvenstveno sa razloga što su se promenile okolnosti na njegovoj strani (njegove mogućnosti) obzirom da sada ima još dve zakonske obaveze izdržavanja mlt. dece. Pored toga dosuđenim iznosom će, uz adekvatan doprinos majke, mlt. D. biti dostupna sredstva za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba i obezbeđen standard kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, a da pritom neće biti ugrožena egzistencija niti dužnika izdržavanja niti preostalo troje mlt. dece koje je po zakonu dužan da izdržava. Sa navedenih razloga je i ovaj deo presude, iako izričitim žalbenim navodima nije pobijan, bio predmet ocene drugostepenog suda u kontekstu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava.
Potvrđena je i odluka o parničnim troškovima, saglasna čl. 207. PZ-a, protiv koje nije bilo konkretnih žalbenih razloga.
Sa navedenih razloga, primenom čl. 390. ZPP-a, sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Đura Tamaš s.r.
zto
napomena:
Rev 87/2015 od 11.02.2015.godine odbijena kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 471/14.