| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Datum: 17.04.2001 | Broj: , Pž.121/00 | |
| Abstrakt: | |||
Po odredbama člana 400. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ništava je odredba ugovora kojom se predviđa da će na kamatu, kada dospe za isplatu, početi teći kamata, ako ne bude isplaćena, no kada se radi o kreditnom poslovanju banaka, ova odredba se neće primeniti, kako je predviđeno članom 400. stav 3. ZOO.Iz navedenih odredaba člana 400. ZOO, koji se isključivo odnose na ugovornu kamatu, sledi da banke, davaoci kredita, mogu i ugovoriti da će na ugovornu kamatu, ako u dospeću ne bude isplaćena, teći ugovorna kamata, no ako ovo nije ugovoreno, pravilo o zabrani anatocizma primeniće se i kod obračuna ugovorne kamate iz ugovora o bankarskom kreditu. U konkretnom slučaju, ugovorom (član 4. ) predviđena je samo promenjiva stopa ugovorne kamate od 30% na godišnjem nivou, te da će se obračunavati mesečno i plaćati do 7-og u mesecu za protekli mesec, a iz ovih ugovornih odredaba ne može se zaključiti da je među strankama utanačeno plaćanje ugovorne kamate na dospelu, a ne plaćenu kamatu. Iz obračuna sadržanog u knjigovodstvenoj kartici priloženoj spisu proizilazi, međđutim, da je tužitelj svakog meseca dopisivao obračunate kamate glavnici, te na uvećanu glavnicu obračunavao kamate za sledeći mesec i na taj način, iako to nije ugovoreno, obračunavao ugovorne kamate na dospele neplaćene iznose ugovorne kamate, a prvostepeni sud je pogrešno prihvatio takav obračuna kao pravilan.Tužitelju je, sem toga, dosuđena zatezna kamata po stopi od 45% (nije navedeno na kom nivou, ali se podrazumeva na godišnjem), iako je za period docnje tuženog (od 27. 01. 1998. g. ) Zakonom o visini stope zatezne kamate („Službene novine Federacije BiH“, broj 18/96) bila propisana godišnja stopa od 28%, a od 07.07.1998.g. 18% godišnje, po odredbama sada važećeg Zakona o visini stope zatezne kamate („Službene novine Federacije BiH“, broj 27/98). Istina, članom 5. Ugovora stranaka, predviđena je stopa zatezne kamate od 45% godišnje, ali su zakonske odredbe o stopi zatezne kamate, prinudne naravi, pa nije dozvoljeno ugovarati ovu stopu (nije propisan izuzetak ni u odnosu na kreditno poslovanje banaka). Poverilac samo može zahtevati zateznu kamatu po stopi ugovorne kamate, ako je ona viša od stope zatezne kamate, kako je propisano članom 277. stav 2. (ranije stav 3.) ZOO. U konkretnom slučaju, to znači da je tužitelj mogao zahtevati zateznu kamatu samo po stopi od 30% godišnje (ili nižoj stopi, ako je u međuvremenu, promenama svoje Odluke o kamatnim stopama, ovu snizio na kratkoročne kredite sa rokom otplate od 90 dana, pošto je ugovorena promenjiva stopa), ali ne i po većoj, a zatezna kamata se, obzirom na odredbe pomenutih zakona, ne obračunava po konformnoj metodi, jer je rok docnje duži od godinu dana. Na obračunatu dospelu ne plaćenu ugovornu i zateznu kamatu ne može teći zatezna kamata (procesna) dok u celini ne prestane glavno potraživanje, kako je propisano odredbama člana 279. stav 1. i 2. ZOO, a zakonom nije predviđeno da se ove odredbe ne primenjuju kod kreditnog poslovanja banaka, pa nije osnovana prvostepena presuda ni delu kojim je dosuđena zatezna kamata na iznos koji prelazi ne plaćeni iznos glavnice duga tuženog.Ovo bez obzira na utanačenje iz člana 5. Ugovora stranaka, da će zatezna kamata teći na sva potraživanja iz ugovora koja ne budu plaćena o dospjelosti, jer se ugovorom ne može odstupiti od zabrane propisane zakonom.