.
Kako se i vidi iz ove upravne stvari, zainteresovano lice je podnelo zahtev prvostepenom organu za eksproprijaciju preostalog dela njegovih nepokretnosti kao kp. br. 6/1 i 7/2, obe KO Mali Borak, 75 ističući da je ranijim rešenjem prvostepenog organa izvršena eksproprijacija njegovih parcela, bliže označenih u tim rešenjima, te kako nema privrednog interesa da koristi navedene dve parcele, predlaže da se i te parcele eksproprišu u korist tužioca.
Prvostepeni organ je usvojio ovako postavljeni zahtev zainteresovanog lica donoseći prvostepeno rešenje pri čemu se u obrazloženju rešenja pozvao na primenu odredbe člana 10. Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik SRS", broj 40/84). kako nije sporno da je zainteresovano lice podnelo zahtev u ovoj upravnoj stvari posle okončanog postupka eksproprijacije, a upravni organi nisu utvrđivali da li je zahtev podnet u roku iz člana 32. citiranog zakona, koji bliže razrađuje uslove za odlučivanje po ovakvom zahtevu, to se osnovano tužbom tužioca ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u postupku kod prvostepenog organa, koje može biti od značaja kod primene navedene materijalno-pravne odredbe.
Pri tome, prema stavu Vrhovnog suda, a imajući u vidu sadržinu odredbe člana 32. citiranog zakona, zahtev za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti se može podneti samo u odnosu na nepokretnosti na kojima je zainteresovano lice imalo pravo svojine u vreme vođenja ranijeg postupka eksproprijacije nepokretnosti tog lica, ali se zahtev ne može podnositi u odnosu na parcele na kojima je pravo svojine stečeno posle okončanog postupka eksproprijacije, budući da te parcele ne predstavljaju preostali deo nepokretnosti u momentu vođenja ranijeg postupka eksproprijacije.