| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 01.04.2010 | Broj: IUo-189/2008 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je
Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje nezakonitosti odredbe člana 29. stav 1. Pravilnika o radu za zaposlene u Domu učenika srednjih škola u Trsteniku, broj 47/07 od 29. januara 2007. godine.
Ustavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 29. stav 1. Pravilnika navedenog u izreci. Iz obrazloženja inicijative proizlazi da se inicijativom traži ocena zakonitosti, a ne i ustavnosti osporene odredbe Pravilnika. Po mišljenju inicijatora, osporena odredba Pravilnika, kojom je predviđena isplata jubilarnih nagrada po osnovu radnog staža ostvarenog kod poslodavca, nesaglasna je sa odredbama člana 4. stav 2. i člana 120. stav 1. Zakona o radu, s obzirom na to da je pravo na jubilarnu nagradu utvrđeno u manjem obimu u odnosu na ovo pravo koje je garantovano Posebnim kolektivnim ugovorom, jer Posebni kolektivni ugovor predviđa ukupan radni staž kao osnov za sticanje prava na jubilarnu nagradu, a ne samo staž proveden kod poslodavca, kako je to predviđeno osporenom odredbom Pravilnika. U inicijativi je posebno ukazano na Rešenje Ustavnog suda broj IU-102/2001, u kome je izražen pravni stav o zakonitosti odredaba opšteg akta kojim je utvrđeno pravo zaposlenih na jubilarnu nagradu.
Donosilac osporenog akta u odgovoru navodi da je osporena odredba člana 29. stav 1. Pravilnika u saglasnosti sa odredbom člana 120. stav 1. Zakona o radu, jer omogućava da se opštim aktom (poslodavca), odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na jubilarnu nagradu. Kako Zakon o radu, kao ni Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika od 7. oktobra 2005. godine, ne definišu jubilarnu nagradu, odnosno ne navode za koji radni staž se dodeljuje jubilarna nagrada - da li za radni staž ostvaren kod poslednjeg poslodavca ili za ukupan radni staž ostvaren kod bilo kog poslodavca u zemlji ili inostranstvu, to je osporenom odredbom člana 29. stav 1. Pravilnika jubilarna nagrada definisana kao vernost kolektivu, tako što je vezana za radni staž proveden u njemu, a ne i za radni staž kod drugog poslodavca. Periodi od 10, 20 i 30 godina radnog staža iz Posebnog kolektivnog ugovora nisu umanjeni, kao ni visina jubilarne nagrade za te periode, zbog čega ne stoji navod inicijatora da su osporenom odredbom Pravilnika umanjena prava na jubilarnu nagradu predviđena Posebnim kolektivnim ugovorom. Imajući u vidu realne mogućnosti ustanove za isplatu jubilarne nagrade, osporenim Pravilnikom utvrđeno je da je isplaćuje ustanova – Dom učenika srednjih škola, a ne direktor kako je to propisno Posebnim kolektivnim ugovorom, pod uslovom da su za tu svrhu obezbeđena sredstva u budžetu Republike, kao i na osnovu ekonomske mogućnosti same ustanove. Iz navedenih razloga predlaže se da Ustavni sud ne prihvati podnetu inicijativu.
U dopuni odgovora od 8. marta 2010. godine donosilac osporenog akta navodi da osporeni Pravilnik nije menjan i dopunjavan, kao i da se nakon stupanja na snagu novog Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Službeni glasnik RS", broj 12/09), odredbe ovog ugovora koje se odnose na jubilarne nagrade i druga prava radnika neposredno primenjuju.
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik o radu za zaposlene u Domu učenika srednjih škola u Trsteniku, broj 47/07 od 29. januara 2007. godine, doneo Upravni odbor Doma, na osnovu člana 3. stav 2. tačka 3) i stava 4. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05). Pravilnikom se, u skladu sa Zakonom, podzakonskim propisima i opštim aktima uređuje zasnivanje radnog odnosa, kao i prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Domu učenika srednjih škola u Trsteniku i obaveze poslodavca u uređivanju i obezbeđivanju prava zaposlenih (član 1.). Odredbe odeljka III Pravilnika uređuju plate, naknade plata i ostala primanja (čl. 20. do 30.). Odredbe člana 29. Pravilnika čiji je stav 1. osporen, sistematizovane su u tački 3. Odeljka "III. Ostala primanja", pod "d) Jubilarna nagrada" i glase: "Obaveza poslodavca je da zaposlenom, po osnovu radnog staža provedenog kod poslodavca (tzv. vernost radnom kolektivu), isplati jubilarnu nagradu, ukoliko su za to obezbeđena sredstva u budžetu Republike (stav 1.); jubilarna nagrada se isplaćuje zaposlenom u godini kada navrši 10, 20 ili 30 godina radnog staža (stav 2.); visina jubilarne nagrade iznosi: za 10 godina radnog staža – 50% prosečne plate, za 20 godina radnog staža – jednu prosečnu platu, za 30 godina radnog staža – jednu i po prosečnu platu (stav 3.). Prosečna plata iz stava 3. ovog člana je plata po zaposlenom ostvarena u ustanovi u prethodnom mesecu (stav 4.)".
Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) u odredbi člana 4. propisuje da opšti i poseban kolektivni ugovor moraju biti u saglasnosti sa zakonom (stav 1.) i da kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i ugovor o radu moraju biti u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca iz čl. 256. i 257. ovog zakona i sa opštim i posebnim kolektivnim ugovorom (stav 2.). Prema članu 8. Zakona, kolektivni ugovor i pravilnik o radu, kao i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, a opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenim zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno. Saglasno odredbi člana 10. stav 2. Zakona, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca. Prema odredbi člana 120. Zakona, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može se utvrditi pravo na: jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć; naknadu za ishranu u toku rada; regres za korišćenje godišnjeg odmora i druga primanja. Odredbe člana 256. i 257. Zakona sistematizovane su u poglavlju V Zakona (čl. 256. do 262.) i uređuju primenu kolektivnih ugovora. Prema odredbi člana 256. stav 1. Zakona, opšti i posebni kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Službeni glasnik RS", broj 86/05), koji je važio u vreme donošenja osporenog Pravilnika, bilo je propisano: da je direktor dužan da isplati jubilarnu nagradu; da se jubilarna nagrada isplaćuje zaposlenom u godini kada navrši 10, 20 i 30 godina radnog staža; da visina jubilarne nagrade iznosi - za 10 godina radnog staža 50% prosečne plate, za 20 godina radnog staža jednu prosečnu platu, za 30 godina rada jednu i po prosečnu platu; da je prosečna plata iz stava 3. ovog člana plata po zaposlenom ostvarena u ustanovi u prethodnom mesecu (član 31.).
U toku postupka pred Ustavnim sudom stupio je na snagu novi Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Službeni glasnik RS", broj 12/09), koji u odredbama člana 30. propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu i da se jubilarna nagrada isplaćuje zaposlenom u godini kada navrši 10, 20 i 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, kao i da visina jubilarne nagrade iznosi pola prosečne plate za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, jednu prosečnu platu za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, jednu i po prosečnu platu za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, te da je prosečna plata iz stava 3. ovog člana plata po zaposlenom ostvarena u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, ako je to povoljnije za zaposlenog. Prema odredbi člana 64. Posebnog kolektivnog ugovora, kolektivni ugovori u ustanovama usaglasiće se sa Ugovorom, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Ugovora.
Povodom osporavanja zakonitosti odredbe člana 29. stav 1. Pravilnika o radu u odnosu na odredbe člana 4. stav 2. Zakona o radu, Ustavni sud ocenjuje da Zakon o radu odredbom člana 120. tačka 1) pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć propisuje kao mogućnost koja se može utvrditi opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a ne kao obavezu poslodavca. Ustavni sud pri tome ukazuje da Zakon, osim što predviđa mogućnost da poslodavac svojim aktom zaposlenima utvrdi navedeno pravo, ne sadrži odredbe kojima se uređuju uslovi pod kojima se ovo pravo može utvrditi, niti način njegovog ostvarivanja. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je smisao jubilarne nagrade da ona bude izraz svojevrsne zahvalnosti poslodavca za stalnost na radu zaposlenog kod tog poslodavca. U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da osporena odredba Pravilnika nije nesaglasna odredbi člana 4. stav 2. Zakona o radu i iz razloga što ova osporena odredba nije odstupila od kriterijuma koji su za dodelu jubilarne nagrade bili predviđeni tada važećim Posebnim (granskim) kolektivnim ugovorom iz 2005. godine, koji je takođe predviđao isplatu jubilarne nagrade u godini kada zaposleni navrši 10, 20 ili 30 godina radnog staža. Ovo iz razloga što pojam "radni staž" obuhvata kako ukupni radni staž zaposlenog, tako i njegov radni staž ostvaren kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuju i odredbe važećeg Posebnog kolektivnog ugovora iz 2009. godine, kojima je pojam "radni staž" izmenjen u "radni odnos", čime je iskazana i namera ugovornih strana koje su zaključile kolektivni ugovor da se ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu vezuje za vreme provedeno na radu kod poslodavca, a ne generalno za radni staž zaposlenog. Ustavni sud dodatno ukazuje da na suštinsku razliku u prirodi jubilarne nagrade i drugih vrsta naknada i primanja po osnovu radnog staža zaposlenog upućuje i odredba člana 108. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, kojom se uređuje pravo zaposlenom na uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. U tom smislu, po oceni Ustavnog suda, sledi da se jubilarna nagrada ne može izjednačiti sa uvećanjem zarade po navedenom osnovu, pa stoga iz Zakona ne može proizlaziti ni da uslovi za ostvarivanje ova dva različita prava moraju biti isti, odnosno da se i ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu vezuje za ukupan radni staž zaposlenog.
Polazeći od toga da isplata jubilarnih nagrada ne predstavlja zakonsku obavezu, već mogućnost čija realizacija zavisi od raspoloživih sredstava i drugih okolnosti kod poslodavca, Ustavni sud je ocenio da je u granicama zakonskih ovlašćenja poslodavca da opštim aktom predvidi kao uslov za dodelu jubilarnih nagrada ostvaren radni staž kod poslodavca u određenom trajanju na način kako je to regulisano u osporenoj odredbi člana 29. stav 1. Pravilnika o radu. Način isplate, visina jubilarne nagrade kao i druga merila i kriterijumi koji su uslov za ostvarivanje ovog prava, spadaju u domen celishodnosti i opredeljenja donosioca osporenog akta, o čemu Ustavni sud, saglasno odredbi člana 167. Ustava, nije nadležan da odlučuje. Ustavni sud je imao u vidu i Rešenje Ustavnog suda broj IU-102/2001, na koje se pozvao inicijator, ali je ocenio da se navedeno rešenje odnosi na neprekidni radni staž kao uslov za dodelu jubilarne nagrade i da nije od uticaja na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nije našao osnov za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredbe člana 29. stav 1. Pravilnika o radu za zaposlene u Domu učenika srednjih škola u Trsteniku, broj 47/07 od 29. januara 2007. godine, te, saglasno članu 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), inicijativu nije prihvatio.
Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić