| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Apelacioni sud u Novom Sadu | Datum: 15.03.2017 | Broj: Kž 1-106/17 |
| Abstrakt: | |||
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Kž 1-106/17
Dana: 15.03.2017. godine
Novi Sad
Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudije: Dragoljuba Vujasinovića, predsednika veća, Zdenke Stakić i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa zapisničarem Nadeždom Malkić Stanisavljević, u krivičnom predmetu protiv okrivljenih AA, koga brani advokat Svetlana Nađ-Amidžić iz Sombora i BB, zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 2 u vezi stava 1 tačka 1 u vezi člana 61 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbama OJT-a Sombor, i branioca okrivljenog BB, advokata Trkulja Bojana iz Sombora, izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Somboru 3K-393/15 od 03.11.2016. godine, ispravljene rešenjem od 05.12.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2017. godine, u smislu člana 447 i 448 Zakonika o krivičnom postupku, u prisustvu zamenika AJT-a u Novom Sadu, Miglinski Borislava, a u odsutnosti uredno obaveštenog branioca okrivljenog BB, advokata Trkulja Bojana iz Sombora, jednoglasno je doneo:
USVAJANjEM žalbi Osnovnog javnog tužioca u Somboru i branioca okrivljenog BB, UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Somboru 3K-393/15 od 03.11.2016. godine, ispravljena rešenjem od 05.12.2016. godine, i predmet vraća prvostepenom sudu, ali drugom sudiji pojedincu, na ponovno suđenje.
Presudom Osnovnog suda u Somboru 3K-393/15 od 03.11.2016. godine, okrivljeni AA iz ... je oslobođen od optužbe da je izvršio produženo krivično dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 u vezi člana 61 Krivičnog zakonika (KZ), kao saizvršilac, u vezi člana 33 KZ u sticaju, a po tačkama 8, 9 i 11 u pokušaju u vezi člana 30 KZ, jer nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, a okrivljeni BB je oglašen krivim da je izvršio jedno krivično delo teške krađe iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u produženju na osnovu člana 61 KZ, kao saizvršilac u smislu člana 33 KZ, te u pokušaju u odnosu na tačke 6, 7 i 11 dispozitiva odluke u smislu člana 30 KZ-a, pa je sud okrivljenog BB, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine.
Na osnovu člana 258 stav 4 ZKP-a, oštećeni su upućeni na parnični postupka, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.
Na osnovu odredbe člana 264 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), okrivljeni su oslobođeni plaćanja troškova krivičnog postupka.
Rešenjem Osnovnog suda u Somboru broj 3K-393/15 od 05.12.2016. godine, ispravljena je pobijana presuda u dispozitivu odluke na drugoj strani u trećem redu, tako što se briše reč "osuđuje", a umesto nje se stavlja reč "kriv je", dok je u preostalom delu presuda ostala neizmenjena.
Protiv navedene presude žalbe su blagovremeno izjavili:
- branilac okrivljenog BB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakonika, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se pobijana presuda preinači i okrivljeni oslobodi od optužbe, ili da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da se pobijana presuda preinači u delu odluke o kazni tako što će okrivljenom izreći uslovnu osudu ili ukoliko nađe da je kazna zatvora u trajanju od jedne godine adekvatna, tako što će odrediti da okrivljeni kaznu zatvora izdržava u prostorijama u kojima stanuje.
U žalbi je stavljen zahtev da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda na kojoj će se odlučivati o izjavljenoj žalbi.
- Osnovni javni tužilac u Somboru, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 437s tačka 1 u vezi člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP-a, zbog pogrešeno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 437 tačka 3 u vezi člana 440 stav 1 i 2 ZKP-a i zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se žalba usvoji i pobijana presuda ukine, i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivnje.
Odgovora na žalbe nije bilo.
Apelacioni javni tužilac u Novom Sadu je u svom pismenom podnesku KTŽ-137/16 od 26.01.2017. godine predložio da se kao osnovana usvoji žalba Osnovnog javnog tužioca u Somboru i da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a da se žalba branioca okrivljenog BB, odbije kao neosnovana.
U skladu sa zahtevom stavljenim u žalbi branioca okrivljenog BB, Apelacioni sud u Novom Sadu je održao sednicu veća, u smislu člana 447 i 448 ZKP, u prisustvu zamenika Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu, Borislava Miglinskog, a u odsutnosti branioca okrivljenog BB, advokata Bojana Trkulje uredno obaveštenog u smislu odredbe člana 245 ZKP-a, na kojoj je razmotrio celokupne spise ovog krivičnog predmeta zajedno sa pobijanom presudom, žalbe Osnovnog javnog tužioca u Somboru i branioca okrivljenog BB, kao i pismeni predlog Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu, pa je ispitujući pobijanu presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbama, u skladu sa odredbom člana 451 ZKP, te je po oceni žalbenih navoda i predloga, predloga Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu i objašnjenja datih u sednici veća, našao da su žalbe branioca okrivljenog BB i OJT-a u Somboru osnovane, s obzirom da prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP, te se ni činjenično stanje ne može prihvatiti, za sada, kao pravilno i potpuno utvrđeno niti primena krivičnog zakona kao pravilna i zbog toga je presuda morala biti ukinuta, a da je žalba branioca okrivljenog BB u delu kojim se pobija presuda zbog odluke o krivičnoj sankciji, u ovakvoj procesnoj situaciji, za sada, bespredmetna.
Osnovano se žalbom OJT-a u Somboru, ističe da je u donetoj presudi sud počinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer je izreka presude protivurečna sama sebi i razlozi u donetoj presudi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivurečni, jer i po oceni ovog suda nejasan je pravni zaključak u pogledu krivične odgovornosti okrivljenog AA, dat na strani 15 pobijane presude, gde sud navodi da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču bitni elementi bića krivičnog dela teške krađe iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ, jer ceneći nalaze veštaka sud je izveo zaključak da AA prilikom vršenja krivičnih dela nije bio svestan zabranjenosti svojih postupaka i nije bio svetan da time vrši krivično delo, što je po odluci prvostepenog suda rezultiralo da nije dokazano da postoje subjektivni elementi bića krivičnog dela kod okrivljenog AA.
Osnovano se u žalbi OJT-a u Somboru, ističe da je veštačenjem u toku prvostepenog postupka utvrđeno da AA u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio neuračunljivo lice, već da je bio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, što ga čini krivično odgovornim za učestvovanje i izvršenje krivičnog dela kako je to navedeno u optuženom aktu OJT-a Sombor.
I po oceni ovog suda nejasan je pravni zaključak prvostepenog suda na strani 15 pobijane presude, da je iz nalaza i mišljenja veštaka sud zaključio da okrivljeni AA nije bio svestan zabranjenosti svojih postupka, da umišljaj kod okrivljenog ne postoji, jer on ne zna vrednost stvari i vrednost novca, a da istovremeno nije ni bio svestan da vrši krivično delo, te da je u odnosu na njega doneta oslobađajuća odluka na osnovu člana 421 stav 1 tačka 2 ZKP-a, jer nisu dokazani subjektivni elementa bića krivičnog dela kod AA.
Naime, prema stanju u spisima i neuropsihijatrijskom veštačenju AA, rođenog AA. godine, od strane veštaka specijaliste psihijatrije i sudske psihijatrije dr Živka Vlaškalića i psihologa Biljane Iđuški vidljivo je da je okrivljeni AA osoba lako mentalno, nedovoljno razvijena, da funkcioniše skromno na mentalnom uzrastu između 9 i 12 godina, da ima osnovne praktične životne veštine, ali da je zavisan i funkcioniše oslonjen na zaštićujuće uslove institucionalizovane društvene brige, da su njegove mentalne sposobnosti vrlo jednostavne i konkretne, da mu omogućavaju da odgovara na vrlo konkretna i jednostavna pitanja, povremeno slabije razumljivo zbog slabije razvijenog ekspresivnog govora.
Okrivljeni je ličnost kod koga su emocionalnost i socijalno funkcionisanje nezreli zbog intelektualnog deficita, a izražene su povodljivost i sugestibilnost, njegova procesna sposobnost je umanjena ali je sposoban da u sudskom postupku u prisustvu branioca odgovara na jednostavna i konkretna pitanja, uz teškoće u vremenskoj orjentacije zbog konfuzije u vremenu, npr., u koje vreme i koje godine se desio predmetni događaj i tu iskaz neće biti verodostojan, ali je očuvana orjentacija u prostoru i prema ličnostima, tako da je u stanju da navede s kim je i gde bio i ovakav iskaz može biti upotrebljiv u sudskom postupku.
Imajući u vidu njegove intelektualne potencijale i karakteristike ličnosti, kao i da je bio pod uticajem alkohola (lakog stepena pijanstva), njegove sposobnosti shvatanja značaja dela i mogućnosti upravljanja postupcima, bile su umanjene u bitnom stepenu.
Zbog opasnosti od ponovnog vršenja krivičnih dela, veštaci su predložili da se prema okrivljenom AA izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi shodno članu 82 KZ.
Pri ovakvom zaključku veštaka nejasni su razlozi prvostepenog suda da u radnjama okrivljenog nema subjektivnih elemenata krivičnog dela u pogledu krivice kako je to predviđeno članom 22 KZ-a, obzirom na zakonsku odredbu iz člana 23 stav 2 KZ-a, koja predviđa mogućnost da je neuračunljiv onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svoga dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge, teže duševne poremećenosti, s tim da u konrektnom slučaju neuropsihijatrijskim veštačenjem nije utvrđeno da je okrivljeni AA usled zaostalog duševnog razvoja neuračunljiv, nego da je bitno smanjeno uračunljiv, u kom slučaju je bilo uslova za primenu odredbe člana 23 stav 3 KZ-a, da učiniocu krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima, bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2 ovog člana, (bitno smanjena uračunljivost), može ublažiti kazna.
Naime, bitno smanjena uračunljivost znači da je sposobnost okrivljenog da shvati stvarni i društveni značaj svog dela bila u određenoj meri očuvana, odnosno postojala je i zbog toga je nejasan zaključak prvostepenog suda da nije dokazan umišljaj u pravcu izvršenja krivičnog dela teške krađe. Postojanje svesti o zabranjenosti dela se utvrđuje iz svih konkretnih okolnosti vezanih za učinioca i delo. Kako je neuropsihijatrijskim veštačenjem utvrđeno da je okrivljeni AA bio bitno smanjeno uračunljiv, proizilazi da mu je očuvana u određenoj meri sposobnost da shvati društveni značaj dela, a posebno ako se ima u vidu priroda samog krivičnog dela krađe, pa i teške krađe, u odnosu na koje delo nije potreban neki poseban stepen svesti u odnosu na zabranjenost ovog krivičnog dela, jer i deca uzrasta desetak godina imaju svest da je zabranjeno krasti, pa je za sada neprihvatljiv stav prvostepenog suda da okrivljeni AA nije bio svestan zabranjenosti dela budući da je krađa (pa i teška krađa), po pravilu opšte poznato protivpravno i kažnjivo postupanje jer se radi o klasičnom imovinskom krivičnom delu.
Stoga se, osnovano žalbom OJT-a u Somboru ukazuje da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju okrivljenog AA mogao oglasiti krivim, te da mu izrekne krivičnu sankciju primenjujući odredbe o ublažavanju kazne shodno stepenu njegove duševne razvijenosti i da mu izrekne meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi shodno članu 82 KZ.
Osnovano se žalbom OJT-a u Somboru, ističe da je izreka presude Osnovnog suda u Somboru broj K-393/15 je potpuno nerazumljiva, te se ne može utvrditi da li se AA na osnovu člana 423 stav 1 tačka 2 ZKP, oslobađa od optužbe ili se na osnovu člana 424 ZKP-a osuđuje, niti da je pravilano utvrđena kvalifikacija krivičnog dela koja se okrivljenima stavljena na teret. Tako, tačkom 9 izreke pobijane presude u činjeničnom opisu dela, nedostaje da se radi o pokušaju prisvajanja tuđih pokretnih stvari...., a iz činjeničnog opisa proizilazi faktički da se radi o pokušaju, obzirom da se navodi da je u toku noći ... godine, okrivljeni AA, zajedno sa mlt. VV, nakon izvršenja krivičnog dela opisanog pod tačkom 1 otišli na prostor autobuske stanice gde je obio prodavnicu "GG" vlasništvo DD, tako što su zajedno podesnim predmetom i fizičkom silom iskrivili donji deo na vratima objekta, kroz načinjen otovor ušli unutra, izvršili premetačinu, ali ništa nisu oduzeli, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.
Osnovano se žalbom branioca okrivljenog BB ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 i 3 ZKP-a, jer sud u obrazloženju pobijane presude nije naveo razloge zbog kojih je određene činjenice uzeo kao dokazane, niti je ocenio verodostojnost protivurečnih dokaza, niti postoje dati razlozi kojima se sud vodio pri utvrđivanju da li je okrivljeni BB učinio krivično delo i po oceni Apelacionog suda u Novom Sadu, pobijana presuda sadrži procesnu povredu iz odredbe člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP, što se osnovano ukazuje u žalbi branioca okrivljenog BB, jer su razlozi o činjenicama koji su predmet dokazivanja nejasni, obzirom da sud u obrazloženju pobijane presude nije naveo iz kojih razloga tačno određene činjenice uzima kao dokazane ili ne dokazane, obrazloženje je bez ocene verodostojnostgi proitvurečnih dokaza, niti daje razloge kojima se vodio pri rešavanju pravnih pitanja, suprotno odredbi člana 428 ZKP-a, a imajući u vidu da je sud vezan sa ocenom dokaza, ni činjenično stanje se, za sada, ne može prihvatiti kao pravilno i potpuno utvrđeno.
Po oceni ovog suda, izneti razlozi u pobijanoj presudi su potpuno nejasni i relevantne činjenice nisu pravilno utvrđene,obzirom da prvostepeni sud utvrđujući činjenično stanje, samo nabraja izvedene dokaze u odnosu na pojedine tačke optužbe, ali ne daje razloge, kako se to pravilno ističe žalbom branioca okrivljenog BB, u pogledu ocene kontradiktornih dokaza, kako je detaljno i navedeno u žalbi branioca okrivljenog BB, ponaosob u odnosu na svaku krivičnopravnu radnju.
U ponovljenom postupku prvostepeni sud će, ali drugi sudija pojedinac, otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju je ukazano ovim rešenjem, izvesti sve neophodne dokaze, pa brižljivom ocenom svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima potpuno i pravilno utvrditi činjenično stanje,imajući u vidu da se, u slučaju kada nema neposrednih dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je optužen već se činjenično stanje utvrđuje na osnovu posrednih dokaza, ali da osnov za osuđujuću presudu može predstavljati samo takav niz činjenica utvrđenih na osnovu posrednih dokaza koje su nesumnjivo utvrđene i međusobno čvrsto i logički povezane tako da predstavljaju zatvoreni krug i sa punom sigurnošću upućuju na jedini mogući zaključak da je upravo okrivljeni izvršio krivično delo koje je predmet optužbe i da se izvedenim dokazima isključuje svaka druga mogućnost,pa će nakon toga,doneti pravilnu, na zakonu zasnovanu i obrazloženu odluku, s tim da će pri tom imati u vidu i ostale navode istaknute žalbi branioca okrivljenog BB i OJT-a u Somboru.
Imajući u vidu da je pobijana presuda ukinuta, to sud nije razmatrao žalbe OJT-a u Somboru i branioca okrivljenog BB u delu kojim se presuda pobija zbog odluke o krivičnim sankcijama, jer smatra da je za sada to preuranjeno.
Iz napred navedenih razloga, a u skladu sa odredbom člana 458 stav 1 ZKP, doneta je odluka kao u izreci ovog rešenja.
ZAPISNIČARKA:
Nadežda Malkić Stanisavljević
PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA:
Dragoljub Vujasinović s.r.
ZTO: