| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 22.07.2010 | Broj: Už-105/2009 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Trpkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. jula 2010. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Dejana Trpkovića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 917/08 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
1. Dejan Trpković iz Beograda izjavio je 23. januara 2009. godine, preko punomoćnika Rajne D. Andrić, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda i prava na suđenje u razumnom roku zajemčenih odredbama člana 22. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 917/08.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 9. marta 2003. godine, u svojstvu oštećenog kao tužioca, podneo Trećem opštinskom sudu u Beogradu optužni predlog protiv S.T. zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Posebno ukazuje na činjenicu da je nakon održanog glavnog pretresa 20. decembra 2006. godine Treći opštinski sud u Beogradu objavio presudu, a da mu je pismeni otpravak presude dostavljen tek 4. aprila 2008. godine, dakle posle više od 15 meseci. Dalje navodi da je protiv prvostepene presude okrivljeni izjavio žalbu koja je uvažena rešenjem Okružnog suda u Beogradu Kž. 1958/08 od 10. jula 2008. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Ističe da mu je drugostepena odluka dostavljena 30. decembra 2008. godine, četiri dana nakon što mu je dostavljeno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu Kv. 1215/08 od 24. decembra 2008. godine, kojim je krivični postupak obustavljen usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, ničim se ne može opravdati postupanje suda koji za šest godina nije okončao postupak u kome je trebalo saslušati deset lica na sporne okolnosti.
Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi da je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo nematerijalnu štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 917/08 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
- podnosilac ustavne žalbe je u svojstvu oštećenog kao tužioca podneo Trećem opštinskom sudu u Beogradu 9. marta 2003. godine, nakon što je obavešten od strane Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu da je odbačena njegova krivična prijava, optužni predlog protiv S.T. zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 1. tada važećeg Krivičnog zakona Republike Srbije;
- optužnim predlogom je okrivljenom stavljeno na teret „da je 31. oktobra 2002. godine...prijavio oštećenog Dejana Trpkovića, nadležnom Ministarstvu unutrašnjih poslova da mu je oštećeni radi naknade štete na automobilu, pre dolaska saobraćajne policije na mesto saobraćajne nezgode na Smederevskom putu u kojoj je učestvovao sa svojim vozilom, oteo mobilni telefon koji je stajao na njegovom kaišu od pantalona i pobegao sa lica mesta, oštetivši ga za 9.900,00 dinara, mada je znao da oštećeni nije učinilac takvog dela, što je nevoljno potvrdio prilikom saslušanja u svojstvu svedoka u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu Ki. 31/03 u kome je vođen krivični postupak protiv Dejana Trpkovića zbog krivičnog dela teške krađe iz člana 166. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije, kada je priznao da je oštećenom zapravo dao mobilni telefon“;
- Treći opštinski sud u Beogradu je 20. decembra 2006. godine doneo presudu K. 1295/04 kojom je okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i izrekao mu uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 30 dana i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko u periodu od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, uputio na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva;
- presuda je otpravljena strankama 31. marta 2008. godine;
- Okružni sud u Beogradu je 10. jula 2008. godine doneo rešenje Kž. 1958/08 kojim je uvažio žalbu branioca okrivljenog, ukinuo presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1295/04 od 20. decembra 2006. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje;
- spisi predmeta su vraćeni Trećem opštinskom suda u Beogradu 18. novembra 2008. godine, a drugostepeno rešenje je otpravljeno strankama 26. decembra 2008. godine, po dostavnoj naredbi postupajućeg sudije od 22. decembra 2008. godine
- postupajući sudija je 22. decembra 2008. godine dostavio spise predmeta krivičnom vanpretresnom veću Trećeg opštinskog suda u Beogradu, radi odlučivanja o obustavi postupka, jer je 31. oktobra 2008. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za krivično delo koje mu je stavljeno na teret;
- Treći opštinski sud u Beogradu je 24. decembra 2008. godine doneo rešenje Kv. 1215/08 kojim je obustavio krivični postupak protiv okrivljenog S.T. zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u predmetu K. 917/08, po optužnom predlogu oštećenog kao tužioca Dejana Trpkovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
4. Članom 22. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05 i 49/07) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme vođenja krivičnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba, bilo je propisano: da ako javni tužilac nađe da nema osnova za pokretanje ili produženje krivičnog postupka, na njegovo mesto može stupiti oštećeni kao tužilac, pod uslovima određenim ovim zakonikom (član 19. stav 3.); da kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje, da će ovako postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tužioca od gonjenja i da oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana. (član 61. st. 1. i 2.); da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koja pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu (član 64. stav 1.); da je oštećeni lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo, a da svojstvo tužioca u krivičnom postupku ima javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac (član 221. tač. 6) i 7)).
Odredbom člana 360. stav 1. ZKP bilo je propisano da se presuda koja je objavljena mora pismeno izraditi i poslati u roku od osam dana po objavljivanju, a u složenim stvarima, izuzetno u roku koji odredi predsednik neposredno višeg suda i da ako presuda nije izrađena i poslata u tim rokovima, predsednik veća je dužan da pismeno obavesti predsednika suda i predsednika neposredno višeg suda zbog čega to nije učinjeno, a da će predsednik suda i predsednik neposredno višeg suda preduzeti mere da se presuda što pre izradi i pošalje.
Krivičnim zakonom Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 i 42/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03), koji je bio na snazi u vreme podnošenja optužnog predloga, bilo je propisano da ko prijavi neko određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine (lažno prijavljivanje - član 205. stav 1.).
Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05), koji je važio u vreme donošenja rešenja o obustavi postupka, bilo je propisano: da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine (član 103. stav 1. tačka 6)) i da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja (član 104. stav 6.).
5. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 917/08, odnosno da je, saglasno zakonu, nakon što je javni tužilac odbacio njegovu krivičnu prijavu, podneo optužni predlog protiv okrivljenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac aktivno legitimisan za izjavljivanje ustavne žalbe u cilju zaštite Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku (član 32. stav 1.). Postojanje zakonom predviđene mogućnosti da podnosilac ustavne žalbe pokrene parnični postupak za naknadu štete protiv okrivljenog, po oceni Ustavnog suda, ne dovodi u pitanje njegov interes da se u krivičnom postupku, koji je u svojstvu oštećenog kao tužioca vodio pred nadležnim sudom, odluči o krivici okrivljenog. Sud je pri tome imao u vidu i odredbu člana 13. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04), kojom je propisano da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.
6. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.
Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene razumnog roka suđenja treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 9. marta 2003. godine, kada je oštećeni kao tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo optužni predlog Trećem opštinskom sudu u Beogradu.
Razumnost dužine trajanja postupka mora se procenjivati u svakom konkretnom slučaju, prvenstveno imajući u vidu sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca predstavke i ponašanje nadležnih organa vlasti, kao i koja je važnost predmeta raspravljanja za podnosioca predstavke.
Ceneći navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom krivičnom predmetu nije bilo posebno složenih pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao, a takođe ni kompleksnost činjeničnog stanja nije zahtevala da dokazni postupak traje duže vreme.
Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama nije doprineo dužem trajanju sudskog postupka, a nije imao na raspolaganju delotvorna pravna sredstva protiv neopravdano dugog trajanja krivičnog postupka.
Podnosilac ustavne žalbe je imao nesporni interes da se u postupku utvrdi da li je okrivljeni izvršio krivično delo lažnog prijavljivanja. Ovo iz razloga što se po prijavi ovde okrivljenog vodio krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela teške krađe, koji je kasnije obustavljen usled odustanka javnog tužioca od daljeg krivičnog gonjenja.
Ustavni sud nalazi da je do obustave krivičnog postupka zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja došlo usled odugovlačenja postupka od strane prvostepenog suda. Za sve vreme trajanja postupka doneta je samo jedna presuda i to 20. decembra 2006. godine, koja je otpravljena strankama nakon više od 15 meseci od donošenja i potom ukinuta rešenjem Okružnog suda u Beogradu 10. jula 2008. godine. Ustavni sud nalazi da se postupanje prvostepenog suda zbog toga ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez nepotrebnog odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.
Po oceni Ustavnog suda, odugovlačenje postupka u ovom slučaju isključivo je prouzrokovano propuštanjem prvostepenog suda da pravovremeno i efikasno postupa. Naime, prvostepeni sud nije u roku od osam dana, predviđenim Zakonikom o krivičnom postupku, izradio i strankama poslao pismeni otpravak prvostepene presude, već je to učinio posle 15 meseci, 31. marta 2008. godine, znajući pritom da za krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa 31. oktobra 2008. godine.
Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo na delotvornu sudsku zaštitu, garantovano članom 22. stav 1. Ustava, zbog neopravdanog odugovlačenja postupka za koje odgovornost ima nadležni sud, jer je prekoračio razuman rok za javno raspravljanje i odlučivanje o pravima podnosioca ustavne žalbe, čime je povredio njegovo pravo zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić