| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 10.02.2011 | Broj: IUz-779/2010 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je
Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 325. do 336. i člana 338. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/09).
Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 325. do 336. i člana 338. Zakona navedenog u izreci. Po mišljenju podnosioca inicijative, osporene odredbe Zakona, budući da propisuju novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje u visini koja „nije u proporciji sa našim primanjima“, su „drakonske, ponižavajuće i vređaju dostojanstvo čoveka“, te su stoga u suprotnosti sa odredbama člana 25. Ustava kojima se jemči nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da su osporenim odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/09), propisane: novčane kazne za privredne prestupe iz člana 325. Zakona, i to - novčana kazna u iznosu od 300.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i 20.000 do 200.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu (član 325.); prekršajne kazne za pravno lice, i to - za prekršaje iz člana 326. Zakona, novčana kazna u iznosu od 100.000 do 800.000 dinara za pravno lice, 6.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i 6.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u državnom organu, odnosno organu jedinica lokalne samouprave (član 326.); novčana kazna u iznosu od 60.000 do 600.000 dinara za pravno lice, 3.000 do 30.000 za odgovorno lice u pravnom licu i 3.000 do 30.000 dinara za odgovorno lice u državnom organu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave - za prekršaje iz člana 327. Zakona (član 327.); prekršajne kazne za preduzetnike za prekršaje iz člana 328. Zakona, i to - novčana kazna u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara (član 328.) i prekršajne kazne za fizičko lice, i to - kazna zatvora od 30 do 60 dana, odnosno 45 do 60 dana i 15, odnosno 17 kaznenih poena, kao i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom - za postupanje predviđeno odredbama člana 329. Zakona (član 329.); kazna zatvora od najmanje 15 dana i 14 kaznenih poena za prekršaje određene odredbama člana 330. Zakona, a ako je vozač prilikom izvršenja navedenih prekršaja prouzrokovao saobraćajnu nezgodu kazna zatvora od najmanje 45 dana i 16 kaznenih poena (član 330.); novčana kazna u iznosu od 15.000 do 30.000, odnosno 30.000 do 50.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30, odnosno 60 dana za prekršaje iz člana 331. Zakona (član 331.); novčana kazna u iznosu od 6.000 do 20.000 dinara, odnosno u iznosu od 10.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora do 45 dana - za prekršaje iz člana 332. Zakona (član 332.); novčana kazna u iznosu od 3.000. odnosno od 5.000 do 15.000 dinara - za prekršaje iz člana 334. Zakona (član 334.); broj kaznenih poena koji se (kumulativno) izriče za povrede pojedinih odredaba navedenih u članu 335. Zakona i za slučajeve predviđene odredbama člana 336. Zakona, kao i za koje se povrede vozaču (kumulativno) izriče zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom (član 338.). Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 53/10) izvršena je dopuna člana 330. Zakona, tako što je za prekršaje navedene u tom članu Zakona predviđena mogućnost alternativnog izricanja novčane kazne za prekršaje fizičkog lica u rasponu od 100.000 do 120.000, odnosno u rasponu od 120.000 do 150.000 dinara.
Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost (član 27.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (član 34.stav 1.); da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata, režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja (član 97. tač. 2. i 13.).
Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima uređena su pravila saobraćaja, ponašanje učesnika u saobraćaju na putu, ograničenja saobraćaja, znaci i naredbe kojih se moraju pridržavati učesnici u saobraćaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozači za upravljanje vozilima, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozila, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraćaja na putevima (član 1.), a odredbama čija se ustavnost inicijativom osporava propisane su kazne za postupanje učesnika suprotno Zakonom propisanim pravilima ponašanja u saobraćaju na putu. Polazeći od toga da se, saglasno Ustavu, režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja uređuju zakonom, kao i da se zakonom uređuju i obezbeđuju odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, Ustavni sud je ocenio da su osporenim odredbama Zakona kojima su propisane sankcije za pojedina postupanja suprotno Zakonu, uređeni odnosi u okviru Ustavom utvrđenog ovlašćenja. Kako Ustav u pogledu određivanja sankcija, osim za smrtnu kaznu, ne sadrži posebna ograničenja, određivanje za koje će se povrede zakona propisati sankcije, te koja će se vrsta i visina sankcija propisati zakonom, po shvatanju Suda, stvar je celishodnosti, odnosno kaznene politike u odgovarajućoj oblasti.
Budući da se inicijativom osporavaju kaznene odredbe, odnosno visina propisanih novčanih kazni za privredne prestupe i prekršaje, Ustavni sud je prilikom ocene ustavnosti imao u vidu i da li su sankcije - vrsta i visina predviđene osporenim odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kao posebnim zakonom koji uređuje ovu oblast određene u skladu sa zakonima kojima se ta pitanja uređuju na sistemski način. Naime, iako saglasno odredbama člana 167. Ustava, Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje međusobnu saglasnost zakona, ustavno načelo jedinstva pravnog poretka utvrđeno odredbom člana 4. stav 1. Ustava, po shvatanju Suda, nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđeni zakonima kojima se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa budu primenjeni i u tzv. sporednom zakonodavstvu, odnosno u posebnim zakonima, osim ako je tim sistemskim zakonom izričito propisana mogućnost drukčijeg uređivanja istih pitanja.
U tom smislu Ustavni sud je konstatovao da je Zakonom o privrednim prestupima („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89 i 3/90, „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 24/94, 28/96 i 64/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05), kojim su uređeni privredni prestupi, određeno da se za pravno lice novčana kazna za privredni prestup može propisati u rasponu od 10.000 do 3.000.000 dinara a za odgovorno lice od 2.000 do 200.000 dinara (član 18. stav 1.). Takođe, Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09) određeno je: da se za prekršaj može propisati kazna zatvora u trajanju od jednog do šezdeset dana (član 32. stav 1.); da se za prekršaje protiv bezbednosti saobraćaja na putevima zakonom mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 18 (član 34. stav 1.); da se za prekršaje zakonom ili uredbom novčana kazna može propisati u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko ili odgovorno lice, od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika (član 35. stav 1.); da se za prekršaje, pored ostalog, može propisati zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od trideset dana do jedne godine (čl. 47. i 52.).
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da su odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisane vrste sankcija predviđene i Zakonom o privrednim prestupima i Zakonom o prekršajima, kao i da je raspon novčanih kazni za privredne prestupe i prekršaje, kao i drugih vrsta sankcija, osporenim odredbama Zakona određen u okviru raspona novčanih i drugih kazni predviđenih navedenim (sistemskim) zakonima, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), nije prihvatio inicijativu, jer nije našao osnova za pokretanje postupka povodom ove inicijative.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević