Odbija se kao neosnovana ustavna žalba „Unicredit bank Srbija“ a.d. izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 16706/14 od 10. jula 2015. godine.

Vrsta:	Sudska praksa
Sud:	Ustavni sud	Datum: 11.05.2017	Broj: Už-5400/2015
Abstrakt:

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „Unicredit bank Srbija“ a.d, Beograd , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. maja 2017. godine, doneo je

ODLUKU

Obrazloženje

1. Akcionarsko društvo „Unicredit bank Srbija“, Beograd , preko punomoćnika Rajne Andrić, advokata iz Beograda, podnelo je Ustavnom sudu , 25. avgusta 2015. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 16706/14 od 10. jula 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na mirno uživanje imovine, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se najpre navodi: da je u postupku koji je okončan osporenim aktom, po proteku svih zakonskih rokova u kojima je eventualno bilo moguće osporavati izvršeni upis hipoteke, "pod plaštom navodne ispravke", pružena pravna zaštita protivpravnom postupanju hipotekarnog dužnika, koji je bez saglasnosti podnosioca i bez odobrenja upravnog organa porušio objekat koji je bio predmet hipoteke; da je na osnovu toga upravni organ obrisao hipoteku na objektu i hipoteku na zemljištu, čime je podnosilac lišen svog imovinskog prava na nezakonit način.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je Upravni sud u osporenoj presudi proizvoljno i pogrešno primenio materijalno pravo, zanemarujući dokaze i činjenice koje iz njih slede, ne ceneći navode i razloge iznete u tužbi, koji se odnose na sledeće: da je, na osnovu založne izjave Ov. 2075/08 od 16. jula 2008. godine, hipoteka upisana u korist podnosioca na zemljištu k.p. broj 1198/1 i na 16 postojećih objekata, koji su upisani sa pravnim statusom da objekat nema upotrebnu dozvolu; da je presudom Upravnog suda U. 25608/10 od 21. decembra 2011. godine pravnosnažno okončan upravni postupak u kome je privredno društvo „Novi rasadnici“ osporavalo zakonitost upisane hipoteke u korist podnosioca; da u predmetnom postupku nikada nije postavljen zahtev za brisanje hipoteke na parcelama nastalim od nekadašnje katastarske parcele 1198/1, zbog čega je nejasno po čijem zahtevu i po kom osnovu je odlučeno kao u stavu 6 . dispozitiva rešenja prvostepenog organa o brisanju hipoteke na zemljištu; da dopis kompanije „Koling“ od 28. aprila 2014. godine, dostavljen na usmenoj javnoj raspravi od 19. maja 2014. godine, ne može predstavljati zahtev kao inicijalni akt u upravnom postupku.

Podnosilac ustavne žalbe ukazuje i na sledeće: da iz odredaba čl. 167. do 170. Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela može pristupiti samo na osnovu dozvole nadležnog organa, a da se, ukoliko nema te dozvole, niti prethodne pismene saglasnosti poverioca, ne može ni govoriti o rušenju objekta, već o izvršenim krivičnim delima iz čl. 219a i 220. Krivičnog zakonika. Dalje se ukazuje da se mora napraviti razlika između upisa nepokretnosti (član 74. Zakona o državnom premeru i katastru) i upisa prava (član 75. istog zakona), pa protivpravno rušenje objekta eventualno može predstavljati osnov za brisanje objekta, u smislu upisa nastale faktičke promene, ali, u tom slučaju, vlasnik ne poseduje odgovarajuću ispravu (član 124. Zakona) za brisanje upisane hipoteke.

Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe , hipoteka upisana na zemljištu na kome se objekat gradi, kada je predmet hipoteke objekat u izgradnji, ne prestaje i ne može prestati rušenjem objekta u fazi pre dovršetka izgradnje, odnosno pre evidentiranja objekta u javnim knjigama kao izgrađenog, sa upotrebnom dozvolom i u vlasništvu titulara prava iz upotrebne dozvole. Podnosilac smatra da je takva hipoteka, de facto i de iure, hipoteka na pravu gradnje, a ne na objektu i da se na tu hipoteku uopšte ne mogu primeniti odredbe člana 45. Zakona o hipoteci, jer ona nije upisana na objektu u izgradnji, već na zemljištu, pa samim tim ni propast objekta u izgradnji ne vodi prestanku hipoteke na zemljištu. Suprotno tumačenje vodilo bi zaključku da u Republici Srbiji postoji institut hipoteke na objektu u izgradnji, ali da ona suštinski ne daje nikakvo stvarno pravo svom titularu, budući da rušenjem nedovršenog objekta dužnik može da kod katastra nepokretnosti tu hipoteku bez saglasnosti njenog titulara jednostavno obriše i onda, na osnovu istog ili novog odobrenja za gradnju, da izgradi ponovo isti objekat, ali tada bez hipoteke.

Po mišljenju podnosioca, ni u slučaju da je sporni objekat bio izgrađen i u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti evidentiran sa upotrebnom dozvolom, propast tog objekta ne bi mogla dovesti do prestanka založnog prava upisanog na zemljištu, jer bi, primenom tada važećeg čl. 101. i 101a. Zakona o planiranju i izgradnji, pravo korišćenja na izgrađenom zemljištu po sili zakona postalo pravo svojine (konverzija), sa obavezom nadležnog organa da to sprovede po službenoj dužnosti, „mnogo pre rušenja iz 2012. godine“ i iniciranja postupka pred prvostepenim organom od strane založnog dužnika.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 2 broj 952-02-7-195/2014 od 3. jula 2014. godine , u st. 1. i 2. dispozitiva, dozvoljena je u Ln. 1206, KO Jajinci, u A, B i G listu, ispravka greške nastala propustom u upisu u katastarskom operatu podataka o objektima, a u st. 3. i 4. dispozitiva ispravljena je greška nastala propustom u upisu založnog prava na osnovu založne izjave O v. 2075/08 u katastarskom operatu i dozvoljen je upis založnog prava u korist „Unicredit Bank Srbija“ a.d , Beograd , ovde podnosioca ustavne žalbe, na objektima opisanim u trećem stavu, odnosno na zemljištu opisanim u četvrtom stavu izreke. U st. 5. i 6. dispozitiva rešenja prvostepeni organ je dozvolio u Ln. 1206, KO Beograd 2 , brisanje – ispis svih objekata, prethodno upisanih u smislu st. 1. i 2. dispozitiva, odnosno brisanje - ispis svih hipoteka prethodno ponovo, u smislu st. 3. i 4. dispozitiva, upisanih u korist podnosioca, dok je u stavu 7. dispozitiva odbio zahtev podnosioca za upis izmene podataka upisane izvršne vansudske hipoteke. U obrazloženju navedenog rešenja konstatovano je, pored ostalog: da je dopunskim zapisnikom Komisije za izlaganje broj 951-10-6448/2007 od 31. jula 2008. godine određeno da se u G listu LN-a privremeni broj 617 , KO Jajinci , upiše založno pravo – hipoteka prvog reda na nepokretnosti založnog dužnika kompanije „Koling“ a.d. Beograd – objektu u izgradnji – s takleniku u rasadniku „Beograd“ u Jajincima, na k.p. broj 1198/1, KO Jajinci, po ugovoru o kreditu br. P-l 874/08, u korist podnosioca ustavne žalbe ; da je upis hipoteke izvršen na osnovu rešenja-građevinske dozvole 03-broj 14867/65 od 5. septembra 1966. godine, rešenja Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda broj 463-1550/99-IO od 15. oktobra 1999. godine i rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 9603/07 od 2. novembra 2007. godine; da su podnosilac ustavne žalbe i kompanija „Koling“ a.d , Beograd , 12. maja 2011. godine podnele zajednički zahtev za upis založnog prava na nepokretnosti – staklenik u rasadniku „Beograd“ u Jajincima, k.p. 1198/1, na osnovu založne izjave Ov. broj 41863/2011od 6. aprila 2011. godine, te da je uz zahtev priložen sporazum o regulisanju potraživanja iz ugovora o dugoročnom investicionom kreditu br. P-l 874/08 od 1. aprila 2011 . godine. Dalje je konstatovano: da je kompanija „Koling“ a.d, Beograd , 16. marta 2012. godine podnela zahtev za provođenje promene nastale izgradnjom, dogradnjom i rušenjem zgrade; da je u zapisniku sa uviđaja izvršenog 16. jula 2012. godine konstatovano da su nadzemni delovi svih objekata na terenu na k.p. 1198/4 porušeni te da su samo ostali vidljivi temelji objekata i putevi između njih; da je, na osnovu službene beleške sačinjene 17. decembra 2013. godine, formiran predmet po službenoj dužnosti radi ispravke grešaka nastalih u postupku upisa spornih objekata i hipoteke, nakon formiranja novih parcela od k.p. broj 1198/1; da je podnosilac ustavne žalbe podneskom od 30. juna 2014. godine precizirao da se zahtev podnet 12. maja 2011. godine odnosi na „izmenu podataka hipoteke već upisane na k.p. 1198/1“, na osnovu založnih izjava Ov. broj 2075/2008 od 16. jula 2008. godine i Ov. broj 41863/2011od 6. aprila 2011. godine.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj 952-01-02190/2014-06 od 24. oktobra 2014. godine odbijene su žalbe podnosioca ustavne žalbe i p rivrednog društva "Novi rasadnici" d.o.o, Beograd, izjavljene protiv navedenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja, pored ostalog, istakao da je hipoteka na objektu u izgradnji, upisana na zemljištu na kome se objekat gradi, uslovljena postojanjem prava na gradnju, a koje je u konkretnom slučaju potpuno iscrpljeno izgradnjom objekta po građevinskoj dozvoli 03 broj 14867/65 od 5. septembra 1966. godine i upotrebnoj dozvoli 03 br. 1477/68 od 5. marta 1968. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 16706/14 od 10. jula 2015. godine odbijene su kao neosnovane tužbe koje su podnosilac ustavne žalbe i privredno društvo "Novi rasadnici" d.o.o, Beograd , podneli protiv navedenog konačnog rešenja . U obrazloženju osporene presude je najpre konstatovano da iz stanja u spisima predmeta i obrazloženja pobijanog rešenja proizlazi: da je prvostepeni organ odluku kao u stavu 5. dispozitiva rešenja doneo pozivajući se na odredbe člana 114, 115, 116. i 117 . Zakona o državnom premeru i katastru i „Zakon o planiranju i izgradnji“, jer je povodom zahteva Kompanije "Koling" a.d, Beograd , od 16. marta 2012. godine za provođenje promene nastale rušenjem zgrade na k .p.br. 1198/4, KO Jajinci i dokaza dostavljenih uz zahtev, izvršenog uviđaja na terenu 16. jula 2012. godine i izveštaja sa uviđaja izvršenog na k .p.br. 1198/1, 1198/4 i 1198/7 od strane ovlašćene agencije, utvrđeno da objekti na pomenutim katastarskim parcelama u KO Jajinci ne postoje; da je, donoseći odluku kao u stavu 6. dispozitiva prvostepenog rešenja, prvostepeni organ imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o hipoteci na objektu u izgradnji, da je ista upisana na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole te da su izgradnjom objekta po toj dozvoli iscrpljena sva prava, a objekat uklonjen pre nego što bi se eventualnim upisom objekta u smislu člana 11. Zakona o hipoteci stvorila mogućnost prenosa upisane hipoteke na objektu u izgradnji sa zemljišta na objekat; da je, kako predmet hipoteke više ne postoji, prvostepeni organ zaključio da su u smislu člana 45. Zakona o hipoteci ispunjeni uslovi za brisanje upisane hipoteke sa svih katstarskih parcela na kojima je bila upisana u bazi podataka; da je uvidom u založnu izjavu Ov.br.2075/08 utvrđeno da je predmet hipoteke nepokretna imovina - objekat u izgradnji, a ne zemljište k .p.br. 1198/1, koje je u državnoj svojini P epublike Crbije sa pravom korišćenja u korist založnog dužnika i koje kao takvo ne može biti predmet založnog prava u smislu člana 6. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa; da je u stavu 7. dispozitiva prvostepenog rešenja odlučeno da se odbije kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za upis promene podataka upisane hipoteke na osnovu založne izjave Ov.br.48 163/2011 od 6. aprila 2011. godine, budući da je izvršeno brisanje-ispis iz hipoteke upisane po osnovu založne izjave Ov.br.2075/08 od 16. jula 2008. godine. Upravni sud je, polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu odredbe člana 3. stav 1. tačka 6), člana 11. stav 2. tačka 1), člana 17. stav 1. i člana 46. Zakona o hipoteci, našao da je pravilan zaključak tuženog organa o ispunjenosti uslova za brisanje hipoteke u smislu člana 45 . Zakona o hipoteci. Upravni sud je ocenio da je bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijanog rešenja činjenica da za predmetni objekat postoji upotrebna dozvola, budući da je u provedenom postupku utvrđeno da na osnovu iste u katastru nepokretnosti nije izvršen upis predmetnog objekta - staklenika kao legalnog objekta, već se isti vodio kao objekat za koji nije izdata upotrebna dozvola. Na isti način su ocenjeni navodi kojima je podnosilac ukazivao na to da vlasnik ne sme fizički menjati predmet hipoteke bez pismene saglasnosti poverioca, saglasno odredbi člana 17. Zakona o hipoteci, budući da se navedenom odredbom obavezuje vlasnik nepokretnosti, a ne organ uprave nadležan za vođenje poslova javne evidencije nepokretnosti. Upravni sud je, s tim u vezi, istakao da je odredbom člana 11. stav 5. Zakona o hipoteci propisano da rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta snose vlasnik nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima, kao i da, u smislu člana 46. stav 1. istog zakona, u slučaju propasti ili delimične propasti predmeta hipoteka, hipotekarni poverilac, po samom zakonu, stiče založno pravo na potraživanju naknade iz osiguranja, odnosno na isplaćenoj naknadi.

Založnom izjavom Ov. broj 2075/2008 od 16. jula 2008. godine kompanija „Koling“ a.d , Beograd , saglasila se s tim da se na objektu u izgradnji staklenik u rasadniku „Beograd“ u Jajincima, na katastarskoj parceli broj 1198/1, KO Jajinci, radi obezbeđenja novčanog potraživanja po osnovu ugovora o dugoročnom dinarskom investicionom kreditu br. P-l 874/08 zaključenog dana 25. juna 2008. godine, koji dospeva 25. decembra 2010. godine, može izvršiti upis založnog prava u korist podnosioca ustavne žalbe . Hipotekarni dužnik se, takođe, saglasio s tim da, u slučaju neizmirenja potraživanja obezbeđenog hipotekom o dospelosti, zaključi sa hipotekarnim poveriocem naknadni ugovor u pismenoj formi, kojim dozvoljava delimični ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog prava na predmetu hipoteke, umesto ispunjenja duga, odnosno zaključenje svakog drugog posla kojim se postiže brisanje hipoteke sa nepokretnosti koje su založene.

U obrazloženju presude Upravnog suda U. 25608/10 od 21. decembra 2011. godine konstatuje se da je u prvostepenom postupku, okončanom rešenjem od 5. novembra 2009. godine, utvrđeno da je u upotrebnoj dozvoli broj 1477/68 navedeno da se može upotrebljavati staklenik, ali da ta dozvola nije saglasna sa oznakama parcela pre spajanja, pa je potrebno izvršiti ispravku upotrebne dozvole prema stanju pre 1980. godine i definisati parcele na kojima se objekat nalazi.

U podnesku kompanije „Koling“ a.d, Beograd , od 28. aprila 2014. godine navodi se da je pred prvostepenim organom u toku postupak za brisanje hipoteke upisane na objektima koji su porušeni, te se, na osnovu zapisnika o izvršenom uviđaju od strane agencije za geodetske usluge „Geoinch“, sačinjenom 24. aprila 2014. godine, predlaže da se, u smislu člana 45. Zakona o hipoteci, dozvoli brisanje upisane hipoteke zbog nepostojanja predmeta hipoteke.

Republički geodetski zavod je 26. januara 2011. godine doneo rešenje o potvrđivanju katastra nepokretnosti za deo KO Jajinci, kojim su obuhvaćene sporne katastarske parcele. Saglasno članu 2. tog rešenja, katastar nepokretnosti se primenjuje od dana donošenja rešenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („ Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10 i 65/13), u tekstu koji je bio na snazi na dan donošenja predmetnog prvostepenog rešenja, bilo je propisano: da u postupku održavanja katastra nepokretnosti Republički geodetski zavod po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima (član 137. stav 1.); da se g reške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima, mogu ispraviti u roku od pet godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti, ili u roku od pet godina od dana početka primene katastra nepokretnosti (član 137. stav 2.).

Odredbama Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05 ) propisano je: da predmet hipoteke, pored ostalog, može da bude – pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini (član 3. tačka 5)) i objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji, bez obzira na to da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata (član 3. tačka 6)) ; da je u govor o hipoteci –ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom (član 9); da se u slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši na sledeći način - na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti (član 11. stav 2. tačka 1)); da se o bjektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo, koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji (član 11. stav 4.); da r izik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima (član 11. stav 5.); da je n ištava odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, poverilac može da proda nepokretnost suprotno odredbama ovog zakona ili po kojoj nepokretnost po neodređenoj ili unapred određenoj ceni prelazi u svojinu poverioca ili trećeg lica (član 13. stav 1 .); da vlasnik ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga (član 17. stav 1.); da će v lasnik osigurati predmet hipoteke od svih uobičajenih rizika pre zaključenja ugovora o hipoteci (član 17. stav 2.); da je n aknadni ugovor poseban ugovor između hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, zaključen po dospelosti obezbeđenog potraživanja, kojim može da se ugovori delimični ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu hipoteke, na poverioca, umesto ispunjenja duga , odnosno svaki drugi posao kojim se postiže brisanje hipoteke sa nepokretnosti (član 27.); da a ko je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđenog pravnosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugrađene u objekat u izgradnji (član 39. stav 1.); da će o rgan koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji, izdati bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje za gradnju (član 39. stav 2.); da u slučaju iz stava 2. ovog člana, kupac po samom zakonu stupa u sv a prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu (član 39. stav 3.); da h ipoteka prestaje i kad predmet propadne u celosti i vlasnik može da zahteva ispis hipoteke (član 45. stav 1.); da se h ipoteka ponovo uspostavlja ako vlasnik obnovi predmet, a ponovni upis vrši se po samom zakonu (član 45. stav 2.); da u slučaju propasti predmeta hipoteke, hipotekarni poverilac, po samom zakonu, stiče založno pravo na potraživanju naknade iz osiguranja, odnosno na isplaćenoj naknadi (član 46. stav 1.).

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ “, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ “, broj 29/96 i „ Službeni glasnik RS “, broj 115/05 ) propisano je da se na stvari na kojoj postoji pravo svojine može zasnovati pravo službenosti, pravo stvarnog tereta i pravo zaloge, pod uslovima određenim zakonom.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Upravni sud proizvoljno i pogrešno primenio materijalno pravo, zanemarujući dokaze i činjenice koje iz njih slede i ne ceneći navode i razloge iznete u tužbi. Podnosilac, s tim u vezi, ukazuje da u upravnom postupku koji je okončan osporenim aktom nije istaknut zahtev za brisanje hipoteke na parcelama nastalim od nekadašnje katastarske parcele 1198/1, a da su „ protekli svi zakonski rokovi u kojima je bilo moguće osporavati izvršeni upis hipoteke“. Podnosilac ističe da je, na osnovu založne izjave Ov. 2075/08 od 16. jula 2008. godine, hipoteka upisana u njegovu korist na zemljištu k.p. broj 1198/1, KO Jajinci i na 16 postojećih objekata, a da je hipotekarni dužnik, bez njegove saglasnosti i bez dozvole nadležnog organa , porušio te objekte. Podnosilac ukazuje da kada je predmet hipoteke objekat u izgradnji, hipoteka ne prestaje rušenjem objekta u fazi pre dovršetka izgradnje, odnosno pre evidentiranja objekta u javnim knjigama kao izgrađenog. Takođe se ističe da protivpravno rušenje objekta eventualno može predstavljati osnov za brisanje objekta, ali ne i za brisanje upisane hipoteke.

Ocenjujući ustavnu žalbu sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorska.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da se jedna od garancija označenog ustavnog prava odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku, pri čemu se prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, moraju imati u vidu okolnosti konkretnog slučaja i priroda određene odluke. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, Ustavni sud smatra da ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe, ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u tom postupku bili ocenjeni (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už-4594/2010 od 15. novembra 2012. godine i Už-5691/2011 od 5. marta 2014. godine). Na istom stanovištu je i Evropski sud za ljudska prava (videti, između ostalih, presudu Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine).

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na to da je, po proteku svih zakonskih rokova, „pod plaštom navodne ispravke“, pružena pravna zaštita protivpravnom postupanju hipotekarnog dužnika i da nije jasno po čijem zahtevu odlučeno o brisanju hipoteke na zemljištu, Ustavni sud je najpre konstatovao da je presudom Upravnog suda U. 25608/10 od 21. decembra 2011. godine pravnosnažno okončan upravni postupak u kome je odlučivano o zakonitosti upisa hipoteke upisane na osnovu založne izjave Ov. 2075/2008 od 16. jula 2008. godine u korist podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud je, međutim, imao u vidu da u postupku koji je okončan presudom koja se osporava ovom ustavnom žalbom nije preispitivana zakonitost upisa predmetne hipoteke, već je odlučivano o zahtevu koji su podnosilac ustavne žalbe i kompanija „Koling“ a.d, Beograd , podneli 12. maja 2011. godine, a koji je podnosilac precizirao podneskom od 30. juna 2014. godine, tražeći izmenu podataka hipoteke upisane na k.p. 1198/1, na osnovu založnih izjava Ov. 2075/2008 od 16. jula 2008. godine i Ov. 41863/2011od 6. aprila 2011. godine. Takođe je odlučivano o zahtevu kompanije „Koling“ a.d, Beograd , od 16. marta 2012. godine, koji je preciziran podneskom od 28. aprila 2014. godine, da se, u smislu člana 45. Zakona o hipoteci, dozvoli brisanje upisane hipoteke zbog nepostojanja predmeta hipoteke. Istovremeno, nadležna služba za katastar nepokretnosti je, na osnovu službene beleške sačinjene 17. decembra 2013. godine, formirala predmet po službenoj dužnosti, radi ispravke grešaka nastalih u postupku upisa spornih objekata i hipoteke nakon formiranja novih parcela od k.p. broj 1198/1. Ustavni sud, s tim u vezi ukazuje da je, saglasno navedenim odredbama člana 137. Zakona o državnom premeru i katastru, Republički geodetski zavod bio ovlašćen da po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, u postupku održavanja katastra nepokretnosti ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima, u roku od pet godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti, ili u roku od pet godina od dana početka primene katastra nepokretnosti. Ovaj sud je imao u vidu da je katastar nepokretnosti za deo KO Jajinci, kojim su obuhvaćene sporne katastarske parcele , počeo da se primenjuje 26. januara 2011. godine. Polazeći od toga da je Republički geodetski zavod postupao po zahtevima podnosioca ustavne žalbe i kompanije „Koling“ a.d, Beograd, odnosno po službenoj dužnosti , Ustavni sud nalazi da nemaju ustavnopravnog utemeljenja navodi ustavne žalbe kojima se ukazuje na manjkavosti u postupku donošenja rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 2 broj 952-02-7-195/2014 od 3. jula 2014. godine.

Po oceni Ustavnog suda, iz navedenih odredaba Zakona o hipoteci proizlazi: da hipotekarni poverilac svoje obezbeđeno potraživanje naplaćuje iz vrednosti založene nepokretnosti; da se hipoteka na objektu u izgradnji upisuje na zemljištu na kojem se objekat gradi, a da se nakon upis a objekta u registar nepokretnosti hipoteka upisuje na izgrađenom objektu ; da se objektom u izgradnji smatra i fizički završen objekat, koji nije upisan u registar nepokretnosti; da se prodaja objekta u izgradnji, radi namirenja , vrši ustupanjem prava gradnje utvrđenog pravnosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu i prodajom stvari koje su ugrađene u objekat u izgradnji ; da hipoteka prestaje kad predmet propadne u celosti, te da vlasnik može da zahteva ispis hipoteke , ali da se ona ponovo uspostavlja po samom zakonu, ako vlasnik obnovi predmet ; da u slučaju propasti predmeta hipoteke, hipotekarni poverilac, po samom zakonu, stiče založno pravo na potraživanju naknade iz osiguranja, odnosno na isplaćenoj naknadi .

Ustavni sud je, polazeći od utvrđenih činjenica, konstatovao: da je predmet hipoteke koja je u korist podnosioca ustavne žalbe upisana na osnovu založne izjave Ov. 2075/2008 od 16. jula 2008. godine bio objekat u izgradnji – staklenik, koji se nalazio na zemljištu na kome je založni dužnik imao pravo korišćenja; da je dozvola za gradnju tog objekta izdata 5. septembra 1966. godine, a upotrebna dozvola 5. marta 1968. godine; da je objekat bio označen u katastru nepokretnosti kao objekat za koji nije izdata upotrebna dozvola, zbog nesaglasnosti sa oznakama parcela pre spajanja; da je potraživanje obezbeđeno predmetnom hipotekom dospelo 25. decembra 2010. godine; da je podnosilac ustavne žalbe 12. maja 2011. godine podneo zahtev nadležnoj službi za katastar nepokretnosti „za izmenu podataka“ predmetne hipoteke na osnovu založne izjave Ov. 41863/2011od 6. aprila 2011. godine; da je hipotekarni dužnik 16. marta 2012. godine podneo zahtev za brisanje upisane hipoteke zbog nepostojanja predmeta hipoteke.

Imajući u vidu da je sporni staklenik u katastru nepokretnosti bio označen kao objekat za koji nije izdata upotrebna dozvola, zbog čega je hipoteka na tom objektu upisana kao hipoteka na objektu u izgradnji , Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe, nakon dospelosti potraživanja obezbeđenog na osnovu založne izjave Ov. 2075/2008 od 16. jula 2008. godine, mogao da zahteva ustupanje prava gradnje utvrđenog pravnosnažnim odobrenjem za gradnju i prodaju stvari koje su bile ugrađene u sporni objekat u izgradnji. Međutim, s obzirom na to da podnosiocu nije ustupljeno pravo gradnje utvrđeno pravnosnažnim odobrenjem za gradnju od 5. septembra 1966. godine pre nego što je sporni objekat srušen, č injenica da on nije bio evidentiran u javnim knjigama kao izgrađen, po nalaženju ovog suda, u konkretnom slučaju nije od značaja za odlučivanje . Ustavni sud, naime, smatra da hipoteka na objektu u izgradnji postoji samo dok taj objekat postoji i prestaje ako nema objekta za čiju je izgradnju izdata dozvola nadležnog organa, što ima za posledicu ne samo brisanje tog objekta – ako je bio evidentiran, već i brisanje hipoteke upisane na zemljištu na kome se taj objekat nalazio. Ustavni sud ističe da predmet hipoteke upisane u korist podnosioca ustavne žalbe na osnovu založne izjave Ov. 2075/2008 od 16. jula 2008. godine nije bilo zemljište, nego objekat u izgradnji, a da je hipoteka na tom objektu upisana na zemljištu na kome se objekat nalazio, u skladu sa odredbom člana 11. stav 2. tačka 1)) Zakona o hipoteci. Sud, s tim u vezi, ukazuje da kad je predmet hipoteke objekat na kome postoji pravo svojine – u slučaju njegove propasti poverilac, takođe, ne stiče pravo svojine na zemljištu na kome se taj objekat nalazio, već založno pravo na potraživanju naknade iz osiguranja, odnosno na isplaćenoj naknadi, s tim što se hipoteka ponovo uspostavlja ako vlasnik obnovi predmet. Stoga su, po nalaženju ovog suda, bez osnova navodi ustavne žalbe da ni u slučaju da je sporni objekat bio u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti evidentiran sa upotrebnom dozvolom, propast tog objekta ne bi mogla dovesti do prestanka založnog prava upisanog na zemljištu. Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da osporena presuda Upravnog suda sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da su ispunjeni uslovi za brisanje hipoteke upisane u korist podnosioca ustavne žalbe na osnovu založne izjave Ov. 2075/2008 od 16. jula 2008. godine, te da nema osnova za „upis izmene podataka“ navedene hipoteke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, jer je, polazeći od sadržine ustavne žalbe, zaključio da podnosilac tu povredu smatra posledicom povrede prava na pravično suđenje, koja je, po njegovom mišljenju, učinjena u postupku koji je okončan osporenim aktom.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15) , ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić