| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Čačak: Okružni sud * | Datum: 31.01.2002 | Broj: Gž.25/02 |
| Abstrakt: | |||
U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom, utvrđeno je sledeće činjenično stanje. Godine 1987. zaključen je i overen ugovor o poklonu pred Opštinskim sudom između M. T., sada pokojnog- kao poklonodavca, i M. M. sada pokojnog- kao poklonoprimca, pravnog prethodnika stranaka, sa nalogom da M, M. izdržava svog oca M. T. do kraja života, sahrani, podigne mu spomenik, izda odgovarajuća podušja i drDokazima je utvrđeno da je M. M. izdržavao svoga oca sve dok se isti nije razboleo. Istu obavezu preuzimaju tužioci kao naslednici M. M, u meri u kojoj im je dozvoljavao pokloni M. T. Naime, tuženi- ćerka i unuka poklonodavca slale su hranu ocu odnosno dedi dok je on bio živ, ali je on hranu odbijao zbog loših međuljudskih odnosa. Takođe, kada je umro M. T., tuženi su ponudili novac za sahranu, ali je tužilac (drugi sin pokojnog) to odbio.Time je sud našao da je obaveza tuženog onemogućena radnjama tužioca, pa nema mesta raskidu ugovora o poklonu. Naime, tužilac može imati obligaciono pravni zahtev prema tuženim na ime naknade za troškove sahrane, podizanje spomenika u kojima tuženi nisu učestvovali.Opštinski sud, je svojom presudom P. 496/98 od 8.07.1999. godine, odbio tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog za raskid pomenutog ugovora o poklonu kao neosnovan, uz navođenje razloga- kako je to prethodno navedeno.Okružni sud je svojom presudom Gž. 950/99 od 6.10.1999. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu.U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da se u celosti prihvataju razlozi dati u obrazloženju prvostepene presude utvrdio da je na snazi ugovor o doživotnom izdržavanju i da nisu ostvareni uslovi za raskid zbog neizvršavanja istog.Takođe je dokazima utvrđeno da su punovažna oba ugovora o poklonu, da se odnose na istu imovinu, kao na sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju, i da nije stavljen van snage ugovor o doživotnom izdržavanju.Naime, tačno je da je u prvom ugovoru o poklonu iz 1982. godine, navedeno: „da nema tereta kako javnog, tako i privatnog karaktera“. U drugom ugovoru o poklonu iz 1982. navedeno je „da jemči da na poklonjenoj imovini nema tereta do potpisa ugovora“.Naime, ove odredbe stoje u oba ugovora o poklonu, ali se iste mogu protumačiti tako da nema tereta trećih lica, s obzirom da su ove parcele ugovorom o doživotnom izdržavanju već pripale tuženoj.Dakle, sud je pravilno našao da kada je reč o navedenoj imovini i pravnim poslovima, isti su punovažni i da zaključivanjem ugovora o poklonu nije okrnjen nužni deo tužiljin kao zakonskog naslednika.U ovom delu žalba tužiljina je neosnovana, a samo u citiranom delu prvostepena presuda je potvrđena.Prvostepena presuda ima više stavova izreke presude koje su ukinute citiranom drugostepenom odlukom Okružnog suda.