| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 08.11.2018 | Broj: IUo-257/2016 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. novembra 2018. godine, doneo je
1. Utvrđuje se da odredbe člana 12. tačka 5), člana 17, člana 18. stav 6, člana 23. i člana 27. stav 2. u delu koji glasi: „kao i broj bodova za kriterijum objavljeni naučni i stručni radovi“ Pravilnika o kriterijumima, merilima i postupku za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika („Službeni glasnik RS“, broj 32/16), nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom .
2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 3. stav 2, člana 4. stav 2, člana 10. tačka 4), člana 14. stav 4, člana 16. stav 4, člana 18. stav 5. alineja 2, člana 20. s tav 3, člana 22. stav 3, čl. 24. i 25. i člana 39. tačka 3) Pravilnika o kriterijumima, merilima i postupku za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika iz tačke 1.
I
Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 3. stav 2, člana 4. stav 2, člana 10. tačka 4), člana 12. tačka 5), člana 14. stav 4, člana 16. stav 4, člana 17, člana 18. stav 5, alineja 2. i stav 6, člana 20. stav 3, člana 22. stav 3, čl. 23, 24, 25. i 27. i člana 39. tačka 3) Pravilnika o kriterijumima, merilima i postupku za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika („Službeni glasnik RS“, broj 32/16).
U inicijativi se navodi da odredba člana 3. stav 2. osporenog Pravilnika, u delu koji glasi: „ rezultati postignuti u izvršavanju poslova i radnih ciljeva se vrednuju šestomesečno“, te s njom u vezi i odredbe člana 10. tačka 4) i čl. 24, 25. i 27. i člana 39. tačka 3) ovog akta, nisu u saglasnosti sa odredbom člana 82. stav 3. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14 i 94/17) kojom je propisano da se rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva vrednuju kvartalno, a ne šestomesečno. S tim u vezi, podnosilac inicijative smatra da osporene odredbe Pravilnika posledično nisu u saglasnosti ni sa odredbom člana 195. stav 1. Ustava, kojom je utvrđena obaveza saglasnosti svih podzakonskih opštih akata sa zakonom. U pogledu odredbe člana 4. stav 2. Pravilnika, podnosilac inicijative navodi da ova odredba Pravilnika nije u saglasnosti sa odredbom člana 83. stav 2. Zakona o državnim službenicima, jer je tim zakonom propisano da se ne ocenjuju državni službenici koji rade na određeno vreme, a osporenom odredbom Pravilnika je predviđeno da se ocenjuje rad sudijskog pomoćnika koji je primljen u radni odnos na određeno vreme. I povodom ove osporene odredbe Pravilnika, podnosilac inicijative ukazuje na posledičnu povredu ustavnog principa hijerarhije domaćih opštih pravnih akata iz člana 195. stav 1. Ustava. Povodom odredaba člana 14. stav 4. i člana 20. stav 3. osporenog Pravilnika, podnosilac inicijative ukazuje da je ovim osporenim odredbama propisano da sudijski pomoćnici budu ocenjivani prema tome da li su i koliko često izrađivali sudske odluke u „zadatim“ rokovima, dok su rokovi za izradu odluka već propisani odgovarajućim zakonima, a rok za izradu odluke o pritvoru i samim Ustavom, pa stoga, prema shvatanju podnosioca inicijative, ove odredbe Pravilnika nisu u saglasnosti sa odredbom člana 30. stav 3. Ustava i odgovarajućim odredbama zakona kojima su ovi rokovi određeni, poput Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o parničnom postupku, Zakona o izvršenju, Zakona o prekršajima i Porodičnog zakona. S tim u vezi, podnosilac inicijative smatra da su predviđenim normiranjem izvršavanja poslova sudijskih pomoćnika u zadatim rokovima povređene i odredbe člana 21. st. 1. i 3. Ustava (ustavno načelo zabrane diskriminacije), kao i princip hijerarhije domaćih opštih pravnih akata iz člana 195. stav 1. Ustava. U pogledu kriterijuma za ocenjivanje sudijskih pomoćnika koji se odnosi na objavljene stručne i naučne radove, kao i merila za njegovo vrednovanje (osporene odredbe člana 12. tačka 5), člana 17, člana 18. stav 6. i člana 23. Pravilnika), u inicijativi se navodi da osporene odredbe Pravilnika nisu u saglasnosti sa odredbom člana 142. stav 2. Ustava, jer sud nije organizacija za naučnoistraživačku delatnost, već organ sudske vlasti. U inicijativi se dalje navodi da su poslovi sudijskog pomoćnika uređeni članom 58. stav 1. Zakona o uređenju sudova i članom 74. Sudskog poslovnika i da iz ovih odredaba sledi da se sudijskom pomoćniku ne može poveriti pisanje naučnih radova. Pored navedenog, naučnoistraživački rad nije propisan ni kao posao koji obavlja državni službenik, polazeći od odredbe člana 2. stav 1. Zakona o državnim službenicima, pa s tim u vezi podnosilac inicijative ističe da se osporenim odredbama Pravilnika sudijski pomoćnici dovode u nejednak položaj u odnosu na druge državne službenike u Republici Srbiji koji se ne ocenjuju za dodatni naučnoistraživački rad van radnog vremena (član 26. Zakona o državnim službenicima), dok istovremeno sudijski pomoćnici prilikom ocenjivanja ne mogu postići maksimalan broj bodova, ukoliko nemaju objavljene stručne i naučne radove koji se posebno boduju u svakom ciklusu ocenjivanja, a koji jedino mogu predstavljati dodatni rad van radnog vremena sudijskog pomoćnika , za koji nisu plaćeni i koji im nije u zakonom određenom opisu radnog mesta. Podnosilac inicijative dalje navodi da su osporene odred be Pravilnika posredno u suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je, između ostalog, svakom licu zajemčeno ograničeno radno vreme. U inicijativi se takođe navodi da se predviđenim rešenjima iz Pravilnika vrši povreda Ustavom garantovane slobode naučnog i umetničkog stvaralaštva (član 73. stav 1.), jer sudijski pomoćnici kao i svi građani Republike Srbije slobodno mogu odlučivati da li će ili neće iskazati svoje naučno mišljenje, pa stoga ne smeju biti kažnjavani manjim brojem bodova u upravnom postupku ocenjivanja njihovog rada u obavljanju poslova iz nadležnosti sudova, a što za posledicu ima otežavanje ili uskraćivanje napredovanja. Povodom osporavanja odredaba Pravilnika koje se odnose na posebno merilo za vrednovanje kriterijuma preduzimljivost, i to merila „dodatne aktivnosti i poslovi“ (odredbe člana 16. stav 3, člana 18. stav 5. alineja 2. i člana 22. stav 3.), kojim se ocenjuje „učestvovanje sudijskog pomoćnika u drugim poverenim aktivnostima i poslovima za potrebe suda“, podnosilac inicijative smatra da se ovim merilom narušava načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, odnosno da ovako određeno merilo nije u saglasnosti ni sa članom 11. Zakona o državnim službenicima, kojim je predviđen princip jednakih mogućnosti za sve državne službenike kada se odlučuje o napredovanju i nagrađivanju i o stvarivanju njihove pravne zaštite, jer prema shvatanju podnosioca inicijative sudijski pomoćnik može biti ocenjen isključivo za ostvarivanje rezultata rada u izvršavanju svojih radnih ciljeva, a ne i za dodatne poslove koje nije obavljao jer istima nije bio zadužen od strane nadležnih lica u Sudu.
U odgovoru donosioca osporenog Pravilnika se navodi da je u pogledu razloga za osporavanje odredbe člana 3. stav 2. Pravilnika, i s njim u vezi člana 10. tačka 4), čl. 24, 25. i 27. i člana 39. tačka 3) Pravilnika potrebno imati u vidu da Zakon o uređenju sudova na poseban način uređuje pitanja vezana za sudijske pomoćnike, tako što propisuje poslove sudijskog pomoćnika, zvanja sudijskih pomoćnika, reguliše pitanje sudijskog savetnika, ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika, vreme ocenjivanja, nadležnost za ocenjivanje, ocene, rešenje o oceni, tako da se u ovom delu na sudijske pomoćnike primenjuje taj zakon, a ne Zakon o državnim službenicima, upravo polazeći od specifičnosti posla i položaja sudijskog pomoćnika. Polazeći od odredbe člana 63. stav 5. Zakona o uređenju s udova, donosilac osporenog Pravilnika ukazuje da je tim zakonom propisano da Visoki savet sudstva svojim aktom, između ostalog, propisuje i postupak za ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika, tako da donosilac smatra da je na zakonu zasnovano pravo da se osporenim Pravilnikom propiše da se rezultati postignuti u izvršavanju poslova i radnih ciljeva vrednuju šestomesečno radi kontinuiranog praćenja rada sudijskog pomoćnika, kao i utvrđivanja i otklanjanja eventualnih nedostataka. U vezi člana 4. stav 2. Pravilnika, donosilac ukazuje da Zakon o uređenju sudova nije ograničio pravo u vezi ocenjivanja sudijskih pomoćnika koji rade na određeno vreme, imajući u vidu da Zakon propisuje da se ocenjuju svi sudijski pomoćnici, bez ikakvih ograničenja. Povodom navoda podnosioca inicijative u pogledu osporavanja odredaba člana 14. stav 4. i člana 20. stav 3. Pravilnika, u odgovoru se ističe da se radi o pogrešnom tumačenju navedenih odredaba, jer sudijski pomoćnik ne izrađuje odluke, već nacrte odluka, u rokovima koji su mu zadati od strane sudije (predlagača ocene) , i to za svaki konkretan slučaj posebno. U vezi navoda podnosioca inicijative koji se odnose na kriterijum objavljeni stručni i naučni radovi, u odgovoru se ističe da je ovaj kriterijum u Pravilniku propisan u skladu sa članom 63. stav 1. Zakona o uređenju sudova. U pogledu navoda podnosioca inicijative koji se odnose na kriterijum preduzimljivost, i to dodatne aktivnosti i poslovi, u odgovoru se ukazuje da je cilj Pravilnika da ocenjuje sve aspekte rada sudijskog pomoćnika, naročito imajući u vidu zadatke sudijskog pomoćnika određene članom 74. Sudskog poslovnika, kao i činjenice da su dodatne aktivnosti i poslovi vezane za potrebe suda, odnosno njihovo obavljanje je u interesu suda.
II
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:
Osporeni Pravilnik o kriterijumima, merilima i postupku za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika („Sl užbeni glasnik RS“, broj 32/16) doneo je Visoki savet sudstva, na sednici održanoj 29. marta 2016. godine, na osnovu člana 63. stav 5. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13 i 106/15). Pravilnik je stupio na snagu 7. aprila 2016. godine, a počeo je da se primenjuje od 1. juna 2016. godine.
Osporenim odredbama Pravilnika je predviđeno: da se sudijski pomoćnik ocenjuje za period od 1. januara do 31. decembra, a da se rezultati postignuti u izvršavanju poslova i radnih ciljeva vrednuju šestomesečno (član 3. stav 2.); da se ocenjuje rad sudijskog pomoćnika koji je primljen u radni odnos na određeno vreme (član 4. stav 2.); da se predlagač ocene obavezuje da u periodu ocenjivanja šestomesečno vrednuje rezultate u izvršavanju poslova radnog mesta i radnih ciljeva (član 10. tačka 4)); da su kriterijumi za ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika objavljeni stručni i naučni radovi (član 12. tačka 5)); da izvršavanje poslova u rokovima, iskazuje uspešnost sudijskog pomoćnika da poslove koji su mu određeni opisom radnog mesta i radnim ciljevima, izvrši u zadatim rokovima (vreme izrade nacrta odluka, vreme izvršavanja poslova i dr.) (član 14. stav 3.); da dodatne aktivnosti i poslovi iskazuju učestvovanje sudijskog pomoćnika u drugim poverenim aktivnostima i poslovima za potrebe suda (izrada sentenci, učešće u radu komisija: za javne nabavke, za radne odnose, popisne komisije, poslovi portparola i dr.) (član 16. stav 4.); da kriterijum objavljeni naučni i stručni radovi iskazuje naučne i stručne radove iz oblasti pravnih nauka koje je sudijski pomoćnik objavio, kao autor ili koautor, da je merilo za ocenu kriterijuma objavljeni naučni i stručni radovi broj objavljenih naučnih i stručnih radova (član 17.); da se kriterijum preduzimljivost vrednuje najviše sa 15 bodova i to prema sledećim merilima – merilo dodatne aktivnosti i poslovi sa najviše tri boda (član 18. stav 5. alineja 2.); da se kriterijum objavljeni naučni i stručni radovi vrednuje prema merilu broj objavljenih naučnih i stručnih radova sa najviše pet bodova (član 18. stav 6.); da se merilo izvršavanje poslova u rokovima vrednuje sa najviše 10 bodova, ako sudijski pomoćnik u svakom slučaju u zadatim rokovima izvršava poslove koji su mu određeni opisom radnog mes ta i radnim ciljevima – 10 bodova , ako sudijski pomoćnik u većini slučajeva u zadatim rokovima izvršava poslove koji su mu određeni opisom radnog mesta i radnim ciljevima – osam bodova , ako sudijski pomoćnik često u zadatim rokovima izvršava poslove koji su mu određeni opisom radnog mesta i radnim ciljevima – šest bodova , ako sudijski pomoćnik ponekad u zadatim rokovima izvršava poslove koji su mu određeni opisom radnog mesta i radnim ciljevima – četiri boda , ako sudijski pomoćnik u većini slučajeva u zadatim rokovima ne izvršava poslove koji su mu određeni opisom radnog mesta i radnim ciljevima – dva boda (član 20. stav 3.); da se m erilo dodatne aktivnosti i poslovi vrednuju sa najviše tri boda, ako je sudijski pomoćnik za potrebe suda učestvovao u tri i više dodatnih aktivnosti i poslova – tri boda , ako je sudijski pomoćnik i za potrebe suda učestvovao u jednoj ili dve dodatne aktivnosti i poslova – jedan bod (član 22. stav 3.); da se kriterijum objavljeni naučni i stručni radovi, vrednuje sa najviše pet bodova, da se merilo broj objavljenih naučnih i stručnih radova vrednuje na sledeći način – sudijski pomoćnik koji je objavio kao autor ili koautor dva ili više naučnih i stručnih radova iz oblasti pravnih nauka: pet bodova; sudijski pomoćnik koji je objavio kao autor ili koautor jedan naučni ili stručni rad iz oblasti pravnih nauka – tri boda (član 23.); da je svrha šestomesečnog vrednovanja rada sudijskog pomoćnika kontinuirano praćenje rada sudijskog pomoćnika, kao i utvrđivanje i otklanjanje eventualnih nedostataka, da predlagač ocene šestomesečno vrednuje rezultate rada sudijskog pomoćnika u izvršavanju poslova koji su mu određeni opisom radnog mesta i radnim ciljevima, tako što za svaki propisani kriterijum i merilo određuje broj bodova, da predlagač ocene šestomesečno vrednuje rezultate rada sudijskog pomoćnika za period od 1. januara do 30. juna i od 1. jula do 31. decembra tekuće godine (član 24.); da predlagač ocene u šestomesečni izveštaj o vrednovanju unosi broj bodova po svakom kriterijumu i merilu i ukupan broj bodova, da nakon šestomesečnog vrednovanja rada, predlagač ocene upoznaje sudijskog pomoćnika sa rezultatima vrednovanja, obavlja razgovor sa njim i unosi eventualne primedbe u šestomesečni izveštaj o vrednovanju, koje mogu biti od uticaja na ostvarivanje rezultata šestomesečnog vrednovanja, da se šestomesečni izveštaj o vrednovanju sačinjava na obrascu koji je sastavni deo ovog pravilnika. (Obrazac broj 4) (član 25.); da b roj bodova za kriterijume – obim posla, kvalitet posla, savesnost i broj bodova za merila samostalnost i pokazana inicijativa u okviru kriterijuma preduzimljivost, predstvalja prosek broja bodova iz šestomesečnih izveštaja o vrednovanju, da broj bodova za merilo dodatne aktivnosti i poslovi u okviru kriterijuma preduzimljivost, kao i broj bodova za kriterijum objavljeni naučni i stručni radovi, predstavlja broj bodova ostvarenih u toku perioda ocenjivanja iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika (jednom godišnje), da predlog ocene predstavlja broj bodova dobijen sabiranjem broja bodova iz st. 1. i 2. ovog člana (član 27.); da se u lični dosije sudijskog pomoćnika ulaže – šestomesečni izveštaj o vrednovanju (član 39. tačka 3)).
Za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Pravilnika , prema oceni Ustavnog suda, od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti radnih odnosa i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 97. tač. 8. i 16.); da svi podakonski akti opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.).
Radi celovitijeg sagledavanja spornih ustavnopravnih pitanja u ovom predmetu, Ustavni sud je imao u vidu i pojedine odredbe sledećih zakona:
Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11-dr.zakon, 101/11, 101/13, 40/15-dr.zakon,106/15, 13/16, 108/16, 113/17 i 65/18-Odluka US) je propisano: da sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast (član 57. stav 1.); da sudijski pomoćnik pomaže sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vrši poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom (član 58. stav 1.); da sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja – sudijski saradnik, viši sudijski saradnik i sudski savetnik (član 59. stav 1.); da se rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje, da se rad sudijskog pomoćnika koji je u toku kalendarske godine radio kraće od šest meseci ne ocenjuje za tu godinu (član 61.); da rad sudijskog pomoćnika ocenjuje predsednik suda, po pribavljenom mišljenju sednice odeljenja u koje je sudijski pomoćnik raspoređen, da kad sudijski pomoćnik nije raspoređen u odeljenje suda, mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi (član 62.); da se pri ocenjivanju vrednuju obim i kvalitet po sla, savesnost, preduzimljivost, da se ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika vrši na osnovu objektivnih i jedinstvenih kriterijuma i merila, da su ocene – „ne zadovoljava“, „zadovoljava“, „dobar“, „ističe se“ i „naročito se ističe“, da viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe“ može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunj ava uslove za sudiju višeg suda, da se kriterijumi, merila i postupak za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika uređuju aktom Visokog saveta sudstva (član 63.); da p redsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomoćnika, da na rešenje o oceni sudijski pomoćnik ima pravo da uloži prigovor radnom telu Visokog saveta sudstva, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni (član 64.); da je sudsko osoblje dužno da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled suda, da se na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 69.).
Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14 i 94/17 ) propisano je : da se pojedina prava i dužnosti državnih službenika u pojedinim državnim organima mogu posebnim zakonom urediti i drukčije ako to proiz lazi iz prirode njihovih poslova (član 1. stav 2.); da je državni službenik lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština (u daljem tekstu: državni organi) ili s njima povezanih opštih pravnih, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova ( član 2. stav 1.); da napredovanje državnog službenika zavisi od stručnosti, rezultata rada i potreba državnog organa (član 10. stav 1.); da su svi državni službenici jednaki kad se odlučuje o napredovanju i nagrađivanju i os tvarivanju njihove pravne zaštite (član 11.); da d ržavni službenik može, uz pismenu saglasnost rukovodioca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada državnog službenika, da saglasnost rukovodioca nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima , da rukovodilac može zabraniti rad iz stava 2. ovog člana ako se njime onemogućava ili otežava rad državnog službenika, šteti ugledu državnog organa, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristranost rada državnog službenika (član 26.); da je c ilj ocenjivanja otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu državnih službenika, podsticanje na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju, da se pri ocenjivanju vrednuju merila za ocenjivanje, i to: rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, saradnja sa drugim državnim službenicima i ostale sposo bnosti koje zahteva radno mesto (član 82. st. 1. i 2.).
Članom 74. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15, 39/16, 56/16, 77/16 i 16/18) određeni su poslovi sudijskog pomoćnika, i to: proučava predmete koje mu dodeli sudija i priprema ih za suđenja, obavlja poverene poslove u pripremnom odeljenju, sačinjava zapisnik o sastancima, sednicama veća i odeljenja, priprema stručne izveštaje, analize i obaveštenja po nalogu sudije, uzima izjave stranaka na zapisnik obrađuje pritužbe građana i obavlja druge poslove utvrđene godišnjim rasporedom poslova i aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu. Sudijskom pomoćniku može se poveriti i obavljanje drugih poslova pod nadzorom sudije, kao što su: izrada nacrta odluke koja se odnosi na ispitivanje procesnih pretpostavki za vođenje postupka, nacrt sudske odluke, nacrt odluke o dozvoljenosti pravnog leka, pripremanje referata za sudiju izvestioca, određivanje visine sudske takse, razvrstavanje predmeta i sl.
III
U pogledu ocene ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 12. tačka 5), člana 17, člana 18. stav 6. i člana 23. Pravilnika, kojima su uređena pitanja koja se odnose na jedan od kriterijuma za ocenjivanje sudijskih pomoćnika – objavljeni stručni i naučni radovi, Ustavni sud najpre ukazuje da je ovaj sud, na sednici održanoj 5. jula 2018. godine doneo Odluku IUz-258/2016, kojom je utvrdio neustavnost odredbe člana 63. stav 1. u delu koji glasi: „i objavljeni stručni i naučni radovi“ Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11-dr.zakon, 101/11, 101/13, 40/15-dr.zakon,106/15, 13/16 i 108/16). Navedenom zakonskom odredbom, pored propisanih kriterijuma koji se vrednuju prilikom ocenjivanja sudijskih pomoćnika, a odnose se na obim i kvalitet posla, savesnost i preduzimljivost, kao poseban kriterijum bio je predviđen i kriterijum – objavljeni stručni i naučni radovi. Ustavni sud je navedenom Odlukom IUz-258/2016 utvrdio da propisani kriterijum za ocenjivanje sudijskog pomoćnika – objavljeni stručni i naučni radovi nije u saglasnosti sa Ustavom, pa samim tim isti i ne može biti vrednovan priliko m ocenjivanja sudijskog pomoćnika na godišnjem nivou. Kako je ova odluka Ustavnog suda objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 65/18 , od 24. avgusta 2018. godine, to je citirani deo odredbe člana 63. stav 1. Zakona o uređenju sudova prestao da važi navedenog datuma.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da ne postoji zakonski osnov da se osporenim Pravilnikom urede pitanja koja se odnose na kriterijum objavljeni stručni i naučni radovi, imajući u vidu da je navedeni kriterijum zbog svoje neustavnosti prestao da važi, a da je Ustavom utvrđena obaveza da svi podzakonski opšti akti moraju biti u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Kako Ustavni sud povodom spornih ustavnopravnih pitanja u pogledu osporavanja odredaba člana 12. tačka 5), člana 17, člana 18. stav 6. i člana 23. Pravilnika već ima zauzet stav, to je Sud, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka i utvrdio da navedene odredbe Pravilnika nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, kako je to navedeno u tački 1. izreke.
Imajući u vidu da Ustavni sud, saglasno odredbi člana 54. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, nije ograničen zahtevom inicijatora, a da je u sprovedenom postupku utvrdio da i deo odredbe člana 27. stav 2. osporenog Pravilnika, koji se odnosi na utvrđivanje broja bodova na godišnjem nivou za kriterijum objavljeni stručni i naučni radovi jeste u pravnoj i logičkoj vezi sa odredbama člana 12. tačka 5), člana 17, člana 18. stav 6. i člana 23. Pravilnika, to je utvrdio da iz istih razloga i odredba člana 27. stav 2. u delu koji glasi: „kao i broj bodova za kriterijum objavljeni naučni i stručni radovi“ Pravilnika nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, kako je to odlučeno u tački 1. izreke.
IV
U pogledu osporavanja zakonitosti odredbe člana 3. stav 2. Pravilnika, kojom je predviđeno da se rezultati postignuti u izvršavanju poslova i radnih ciljeva sudijskih pomoćnika vrednuju šestomesečno, i s njom u vezi odredaba člana 10. tačka 4), čl. 24, 25. i 27. i člana 39. tačka 3) Pravilnika, u odnosu na član 82. stav 3. Zakona o državnim službenicima, kojim je propisano kvartalno vrednovanje rez ultata postignutih u izvršavanju poslova i radnih ciljeva državnih službenika, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 1. stav 2. tog zakona, kojom je propisano da se pojedina prava i dužnosti državnih službenika u pojedinim državnim organima mogu posebnim zakonom urediti i drukčije , ako to proizlazi iz prirode njihovih poslova. Polazeći od navedenog, Zakonom u uređenju sudova posebno su uređena pitanja koja se odnose na ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika, tako da se u ovom delu na sudijske pomoćnike primenjuje taj zakon, a ne Zakon o državnim službenicima, upravo polazeći od specifičnosti posla i položaja sudijskog pomoćnika. Pored pitanja koja su u vezi sa ocenjivanjem sudijskih pomoćnika uređena Zakonom o uređenju sudova, tim zakonom je dato i ovlašćenje Visokom savetu sudstva da svojim aktom uredi kriterijume, merila i postupak za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika (član 63. stav 5. Zakona) , što je Visoki savet sudstva i učinio donošenjem osporenog Pravilnika. Polazeći od Zakonom propisane obaveze da se rad sudijskih pomoćnika ocenjuje jednom godišnje, donosilac osporenog akta je, uređujući postupak ocenjivanja sudijskih pomoćnika, odredio vremenski period od šest meseci za vrednovanje rezultata postignutih u izvršavanju poslova i radnih ciljeva sudijskih pomoćnika, odredivši da je svrha šestomesečnog vrednovanja rada sudijskog pomoćnika kontinuirano praćenje rada sudijskog pomoćnika, kao i utvrđivanje i otklanjanje eventualnih nedostataka. Saglasno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da odredbe člana 3. stav 2, člana 10. tačka 4), čl. 24, 25. i 27. i člana 39. tačka 3) Pravilnika nisu u suprotnosti sa odredbom član 82. stav 3. Zakona o državnim službenicima, imajući u vidu da je posebnim zakonom, tj. Zakonom o uređenju sudova dato ovlašćenje Visokom savetu sudstva da uredi postupak ocenjivanja sudijskih pomoćnika, imajući u vidu sve specifičnosti u radu sudova, kao i specifičnosti posla i položaja sudijskog pomoćnika.
Povodom osporavanja zakonitosti odredbe člana 4. stav 2. Pravilnika, kojom je predviđeno da se ocenjuje rad sudijskog pomoćnika koji je primljen u radni odnos na određeno vreme, Ustavni sud ističe da je prilikom uređivanja pitanja koja se odnose na ocenjivanje rada sudijskih pomoćni ka, Zakonom o uređenju sudova propisana jedino zabrana da se ne ocenjuje rad sudijskog pomoćnika koji je u toku kalendarske godine radio kraće od šest meseci, iz čega sledi da zakonodavac u ovom slučaju nije ograničio pravo u vezi ocenjivanja sudijskih pomoćnika koji rade na određeno vreme, što svakako mora biti duže od šest meseci u toku kalendarske godine za koju se ocenjuju, saglasno propisanoj zabrani u Zakonu. Imajući u vidu da iz Zakona sledi da se ocenjuju svi sudijski pomoćnici koji rade duže od šest meseci u toku kalendarske godine, nezavisno od vremena na koje su zasnovali radni odnos, Ustavni sud nalazi da donosilac osporenog Pravilnika nije prekoračio ovlašćenje kada je kao lica koja podležu ocenjivanju odredio i sudijske pomoćnike koji su primljeni u radni odnos na određeno vreme, imajući u vidu sve specifičnosti u radu sudova, kao i specifičnosti posla i položaja sudijskog pomoćnika.
Povodom navoda podnosioca inicijative u pogledu osporavanja odredaba člana 14. stav 4. i člana 20. stav 3. Pravilnika, koje se odnose na definisanje i vrednovanje merila – izvršavanje poslova u rokovima, Ustavni sud ukazuje da ne stoje razlozi osporavanja podnosioca inicijative, jer sudijski pomoćnik ne izrađuje odluke, čije izrade su oročene odgovarajućim procesnim zakonima, već nacrte odluka, u rokovima koji su mu zadati od strane sudije (predlagača ocene) , i to za svaki konkretan slučaj posebno. U pogledu navoda podnosioca inicijative da se zadati rokovi od strane sudija mogu razlikovati i da se time sudijski pomoćnici dovode u naravnopravan položaj, Ustavni sud ističe, da saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ceni primenu osporenih odredaba u praksi.
U pogledu osporavanja odredaba Pravilnika koje se odnose na posebno merilo za vrednovanje kriterijuma preduzimljivost, i to merila „dodatne aktivnosti i poslovi“ (odredbe člana 16. stav 4, člana 18. stav 5. alineja 2. i člana 22. stav 3.), kojim se ocenjuje „učestvovanje sudijskog pomoćnika u drugim poverenim aktivnostima i poslovima za potrebe suda“, Ustavni sud je najpre pošao od odredbe člana 63. stav 1. Zakona o uređenju sudova k ojom je propisano da se pri ocenjivanju sudijskih pomoćnika , pored vrednovanja obima i kvaliteta posla i savesnosti, vrednuje i preduzimljivost. Saglasno članu 63. stav 5. Zakona o uređenju sudova, Visoki savet sudstva ima ovlašćenje da svojim aktom utvrdi merila za vrednovanje zakonom propisanih kriterijuma za ocenjivanje sudijskih pomoćnika, pa je tako u okviru kriterijuma preduzimljivost, kao jedno od merila odredio i merilo dodatne aktivnosti i poslovi. Navedeno merilo je određeno članom 16. stav 3. Pravilnika, kojim je predviđeno da se dodatnim aktivnosti ma i poslovi ma iskazuje učestvovanje sudijskog pomoćnika u drugim poverenim aktivnostima i poslovima za potrebe suda, što znači da su ovi poslovi najpre povereni sudijskom pomoćniku od strane nadležnih u sudu, kao i da su to poslovi i aktivnosti koje su vezane isključivo za potrebe suda, odnosno njihovo obavljanje je u interesu sud a. Saglasno navedenom, Ustavni sud nalazi da je donosilac osporenog Pravilnika, prilikom ocene preduzimljivosti sudijskog pomoćnika, mogao odrediti posebno merilo koje se odnosi na obavljanje dodatnih aktivnosti i poslova, imajući u vidu vrstu tih poslova i aktivnosti. Povodom isticanja povrede zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, u pogledu pravičnosti pri dodeli ovih poslova od strane nadležnih u sudu, Ustavni sud ponovo ističe da, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ceni primenu osporenih odredaba zakona u praksi.
Polazeći od navedenog, kao i od činjenice da Ustavni sud nije stao na stanovište da su podnetom inicijativom potkrepljene tvrdnje da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 3. stav 2, člana 4. stav 2, člana 10. tačka 4), člana 14. stav 4, člana 16. stav 4, člana 18. stav 5. alineja 2, člana 20. stav 3, člana 22. stav 3, čl. 24. i 25. i člana 39. tačka 3) osporenog Pravilnika, to je, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je podneta inicijativa neprihvatljiva, te je u ovom delu inicijativu odbacio, kako je to rešeno u tački 2. izreke.
V
Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tač. 1) i 4) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe člana 12. tačka 5), člana 17, člana 18. stav 6, člana 23. i člana 27. stav 2. u delu koji glasi: „kao i broj bodova za kriterijum objavljeni naučni i stručni radovi“ Pravilnika o kriterijumima, merilima i postupku za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika, navedenog u tački 1. izreke, prestaju da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
Vesna Ilić Prelić