| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 28.10.2010 | Broj: IUz-168/2009 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je
Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 24. stav 2. Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe ( ''Službeni list SFRJ'', broj 53/91, ''Službeni list SRJ'', br. 24/94, 28/96 i 37/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 79/05 i 101/05).
Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 24. stav 2. Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe ( ''Službeni list SFRJ'', broj 53/91, ''Službeni list SRJ'', br. 24/94, 28/96 i 37/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 79/05 i 101/05).
Podnosilac inicijative smatra da se odredbom člana 24. stav 2. Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u znatnoj meri ograničava sloboda preduzetništva i pravo na rad, jer se privrednim subjektima neosnovano nameće obaveza plaćanja troškova laboratorijskih analiza uzoraka životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe koji se nalaze u prometu, čime se neopravdano umanjuje profit privrednih subjekata i ostvaruje se dejstvo koje je u suprotnosti sa svrhom Ustavom proklamovanih sloboda i prava i načelima ekonomskog uređenja Republike Srbije. U inicijativi se dalje navodi da osporena zakonska odredba destimulativno deluje na građane da samostalno obavljaju privrednu delatnost kao privatni preduzetnici, odnosno da osnivaju privredna društva. Po mišljenju inicijatora, nametanjem neopravdanih troškova protivustavno se ograničava sloboda preduzetništva i pravo na rad, a posredno, kroz ograničavanje prava na rad i slobode preduzetništva osporenom zakonskom odredbom narušava se i princip vladavine prava koji predstavlja osnovnu pretpostavku Ustava i koji počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Osporeni Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe ( ''Službeni list SFRJ'', broj 53/91, ''Službeni list SRJ'', br. 24/94, 28/96 i 37/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 79/05 i 101/05) je donela Skupština SFRJ, na sednici Saveznog veća od 20. juna 1991. godine. Ovaj zakon je pretrpeo veći broj izmena i dopuna, s tim što se većina od njih odnosila samo na revalorizaciju novčanih kazni za privredne prestupe i prekršaje koji su ovim zakonom propisani. Delimično ukidanje pojedinih odredaba ovog zakona izvršeno je najpre stupanjem na snagu Zakona o oglašavanju (''Službeni glasnik RS'', broj 79/05), kada su prestale da važe odredbe čl. 17. i 18. i člana 39. stav 1. tač. 3. i 4. ovog zakona, a potom i stupanjem na snagu Zakona o bezbednosti hrane (''Službeni glasnik RS'', broj 41/09), kada su prestale da važe odredbe osporenog Zakona u delu koji se odnosi na životne namirnice, što znači da su na pravnoj snazi ostale samo odredbe ovog zakona koje se odnose na predmete opšte upotrebe.
Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe propisano je: da se ovim zakonom uređuju uslovi koje u pogledu zdravstvene ispravnosti moraju da ispunjavaju životne namirnice i predmeti opšte upotrebe koji se proizvode ili uvoza radi stavljanja u promet na domaćem tržištu i nadzor nad zdravstvenom ispravnošću tih namirnica i predmeta (član 1. stav 1.); da se pod predmetima opšte upotrebe, u smislu ovog zakona podrazumevaju posuđe, pribor, postrojenja, uređaji i ambalaža za namirnice, dečije igračke, sredstva za održavanje lične higijene, negu i ulepšavanje lica i tela i ambalaža za ta sredstva, sredstva za održavanje čistoće, duvan, duvanske prerađevine i pribor za pušenje i određeni predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan dodir sa kožom ili sluznicom (član 3.); da namirnice i predmeti opšte upotrebe koji se stavljaju u promet moraju biti snabdeveni ispravom proizvođača da na osnovu laboratorijskih ispitivanja odgovaraju propisima o zdravstvenoj ispravnosti (član 10.); da predmeti opšte upotrebe ne smeju sadržavati supstancije koje mogu štetno da deluju na zdravlje ljudi ili da nepovoljno utiču na organoleptička svojstva i sastav namirnica ili da zagađuju životnu sredinu (član 15. stav 1.); da namirnice i predmeti opšte upotrebe koji se stavljaju u promet na domaćem tržištu podležu zdravstvenom nadzoru (član 19. stav 1.); da zdravstveni nadzor nad proizvodnjom i prometom namirnica i predmeta opšte upotrebe vrši nadležni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini (član 20. stav 3.). Osporenom odredbom člana 24. stav 2. Zakona propisano je da troškove ispitivanja zdravstvene ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe u prometu na domaćem tržištu snosi organizacija ili radni čovek koji samostalno obavlja delatnosti ličnim radom, odnosno ličnim radom i sredstvima u svojini građana koji ih stavlja u promet.
Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima (član 3. stav 1.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine (član 82. stav 1.); da je preduzetništvo slobodno (član 83. stav 1.): da Republika Srbija štiti potrošače i da su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu (član 90.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblastima zdravstva (član 97. tačka 10.) i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 97. tačka 16.).
Iz navedenih odredaba Ustava sledi da je Republika Srbija nadležna da uredi i obezbedi sistem u oblastima zdravstva u koji, pored ostalog spada i briga o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe koji se proizvode ili uvoze radi stavljanja u promet na domaćem tržištu, kao i nadzor nad zdravstvenom ispravnošću tih namirnica i predmeta. Osporenim Zakonom su propisani uslovi koje u pogledu zdravstvene ispravnosti moraju da ispunjavaju predmeti opšte upotrebe koji se proizvode i nalaze u prometu na domaćem tržištu (u odnosu na životne namirnice ova pitanja regulisana su Zakonom o bezbednosti hrane). Radi kontrole zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe, odredbama člana 19. stav 1. Zakona je propisano da predmeti koji se stavljaju u promet na domaćem tržištu podležu zdravstvenom nadzoru, koji vrši, na osnovu ovlašćenja iz Zakona, organ uprave nadležan za poslove zdravstva, tj. Ministarstvo zdravlja, preko sanitarnih inspektora , koji neposredno vrše ovu kontrolu. Prilikom vršenja kontrole zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe obavljaju se laboratorijska ispitivanja (analiza i superanaliza) uzoraka radi utvrđivanja njihove zdravstene ispravnosti. Navedena laboratorijska ispitivanja podrazumevaju postojanje određenih troškova, koji nastaju angažovanjem stručnog kadra i sredstava subjekata koji su ovlašćeni za vršenje laboratorijskog ispitivanja uzraka predmeta opšte upotrebe. Imajući u vidu da je osporenim Zakonom uređen postupak zdravstvenog nadzora predmeta opšte upotrebe, kao i prava i obaveze učesnika u tom postupku, pitanje određivanja obveznika plaćanja navedenih troškova, po oceni Ustavnog suda, spada u materiju koja se uređuje zakonom. Saglasno navedenom, odredbama člana 24. Zakona određeni su obveznici plaćanja troškova ispitivanja zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe i to tako što u fazi proizvodnje te troškove snosi proizvođač, a u prometu na domaćem tržištu subjekti koji predmete opšte upotrebe stavljaju u promet. Ovako utvrđena zakonska obaveza plaćanja troškova laboratorijskih ispitivanja uzoraka predmeta opšte upotrebe u postupku ispitivanja njihove zdravstvene ispravnosti, po oceni Ustavnog suda, proizlazi iz dužnosti, a samim tim i odgovornosti proizvođača i trgovaca da proizvode i stavljaju u promet zdravstveno ispravne predmete opšte upotrebe, radi ostvarivanja opšteg društvenog interesa koji se ogleda u očuvanju zdravlja ljudi. Ustavni sud takođe ukazuje da laboratorijska ispitivanja predmeta opšte upotrebe ne vrše nadležni inspekcijski organi, već ta ispitivanja vrše specijalizovani subjekti koji su ovlašćeni za ovakvu vrstu ispitivanja i koji za svoje usluge naplaćuju određenu naknadu, tako da se, u konkretnom slučaju, ne radi o troškovima koji se iz budžeta obezbeđuju za rad inspekcijskih organa.
Stoga, po oceni Ustavnog suda, prilikom propisivanja obaveze iz člana 24. stav 2. Zakona da troškove ispitivanja zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe u prometu na domaćem tržištu snosi subjekt koji je te proizvode stavio u promet, nisu prekršena osnovna ustavna načela ekonomskog uređenja i sloboda preduzetništva iz čl. 82. i 83. Ustava, jer se utvrđuje obaveza plaćanja troškova ispitivanja zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe za sve subjekte koji ove predmete stavljaju u promet, pod istim uslovima, a iz razloga što su navedeni subjekti odgovorni da se u prometu na domaćem tržištu nalaze zdravstveno ispravni predmeti opšte upotrebe, čime se štiti zdravlje ljudi koje je Ustavom zajemčeno kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Mišljenje inicijatora da bi bilo opravdanije da ove troškove snose subjekti koji su stavili predmete opšte upotrebe u promet na domaćem tržištu samo u slučaju negativne laboratorijske analize, ali ne i pozitivne, je pitanje celishodnosti zakonskog rešenja u ovoj materiji, a ne pitanje njegove ustavnosti iz nadležnosti Ustavnog suda utvrđene odredbama člana 167. Ustava. U pogledu navoda inicijatora da se osporenom zakonskom odredbom narušava Ustavom zajemčeno pravo na rad iz člana 60. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se određivanjem obveznika plaćanja troškova zdravstvenog ispitivanja predmeta opšte upotrebe u postupku inspekcijskog nadzora ne narušava zajemčeno pravo na rad, jer se navedeno ustavno pravo ne može dovesti u vezu sa osporenom odredbom Zakona. Isti stav Sud je zauzeo i povodom ocene ustavnosti osporene odredbe člana 24. stav 2. Zakona u odnosu na odredbu člana 19. Ustava, kojom je utvrđena svrha ustavnih jemstava.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), nije našao osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti osporene odredbe člana 24. stav 2. Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, pa inicijativu nije prihvatio.
Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić