| Vrsta: | |||
| Sud: | Datum: 24.12.1998 | Broj: Rev.343/97 | |
| Abstrakt: | |||
Predmet tužbenog zahteva je naknada nematerijalne štete zbog povrede ugleda tužioca kao pravnog lica, na osnovu člana 62. Zakona o javnom informisanju i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.Pravno stanovište izloženo u pobijanoj presudila je zainteresovano lice koje ima pravo na tužbu na naknadu štete, shodno članu 62. Zakona o javnom informisanju samo fizičko lice, a na i pravno, po oceni ovog suda nije prihvatljivo, jer prema tome kako je definisan pojam lica u navedenoj zakonskoj normi, Zakon kada govori o zainteresovanom licu ne misli samo na fizičko lice, već i na pravnoMedjutim, ovaj sud stoji na pravnom stanovištu nižestepenih sudova da na osnovu navedenih zakonskih odredaba pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete.Radnjom nekog lica može biti umanjen društveni ugled pravnog lica, onako kao što može biti umanjen i ugled fizičkih lica, ali ne može biti analogije izmedju fizičkih i pravnih lica kada je reč o posledicama ovakve štetne radnje koja se manifestuje u jednom od vidova nematerijalne štete, pošto se nematerijalna šteta kod povrede ugleda ne sastoji u umanjenu ugleda kao takvom, već u psixičkim patnjama koje otuda dolaze, a pravno lice nije sposobno da takve patnje oseća.Medjutim, pravno lice, u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, ima pravo na naknadu materijalne štete po opštim propisima Zakona o obligacionim odnosima za naknadu materijalne štete.